Žene koje varaju ili koje znaju da su prevarene, retko to priznaju svojoj okolini.
U slučajevima kada svoju prevaru, ipak, žele da obelodane svojim prijateljicama ili terapeutima, svoje motive pravdaju ljubavlju. Međutim, ispod površine, krije se nešto drugo.
Zašto žene varaju?
Najčešći odgovori žena na ovo pitanje su: osveta mužu, “da znam da sam još uvek privlačna”, monotonija u braku, zaljubljenost, nadoknada koju dobijaju od drugog muškarca (ne mora biti materijalna, već može biti i podrška ili „rame za plakanje“…), odnosno, neki oblik psihološke dobiti.
Zašto žene pristaju da budu sa oženjenim muškarcima?
Žene očekuju da će sa oženjenim muškarcima njihova veza jednom, ipak, postati zvanična. Ponekad ih u ove odnose “gura” sopstveno nisko samopoštovanje. Ako zaboravimo motive „sponzoruša“, kojima je svejedno da li su sa oženjenima ili slobodnim muškarcima, sve dok je njima jasno šta one dobijaju u tim odnosima, većina žena pored psihološke dobiti, oseća zaljubljenost.
Ono što je zajedničko ovim dvema grupama žena jeste očekivanje da će neko drugi ispuniti njihovo unutrašnje nezadovoljstvo. Nisko samopoštovanje, osećaj manje vrednosti i stalno poređenje sa onima, koji bar na prvi pogled, imaju bolje emotivne odnose, osnovni su razlozi za pristajanje na veze koje nisu ispunjavajuće ili kvalitetne. Izgovori: “svi pravi muškarci su zauzeti”, ili “nema više normalnih”… koriste se za sopstveno tešenje i zavaravanje. Tek rad na sebi, suočavanje sa sopstvenim potrebama i očekivanjima, može doprineti stvaranju osnove na kojoj će se formirati zdrava emotivna veza.
A deca?
Neverstva su najređa kada su deca predškolskog uzrasta. Odrastanjem, roditelji postaju sve manje potrebni, pa roditelji imaju više vremena da se ponovo posvete jedno drugom. Tada isplivavaju svi problemi potisnuti iz vremena kada su deca bila mala. Ni mame ni tate deci svoja neverstva nikada ne priznaju, bez obzira u kom su oni uzrastu. Osim u slučaju zasnivanja druge zvanične veze, ovi „tajni prijatelji“ ostaju zauvek tajni.
