Stid, premda rasprostranjen u našoj kulturi, jedan je od najčešćih, a najmanje shvaćenih doživljaja koji se javljaju tokom psihoterapijskog procesa.

Ljudi različito razumeju stid, najčešće ga mešajući sa krivicom. Iako oba fenomena predstavljaju negativne reakcije na sebe, stid teži da pobuđuje osećanje u vezi sa celokupnim Ja, koje nije dovoljno i odnosi se na nečiju osnovnu prirodu i postojanje.

Jelena Dragaš,
psiholog i geštalt psihoterapeut

Sa druge strane, osećanje krivice prati doživljaj da smo učinili nešto loše, povredili nekog, prekršili neko moralno ili zakonsko pravilo.

Pročitajte i ovo: Čemu nas uči nesrećna zaljubljenost

Stid i krivica se mogu posmatrati i kao različiti načini doživljavanja drugih u odnosu na upotrebu moći. U slučaju krivice, drugoga vidimo kao povređenu stranu, a sebe kao onoga ko je uzrokovao povredu.

Photo by Henri Pham on Unsplash

Kada je u pitanju stid, postoji osećaj inferiornosti, pri čemu druge doživljavamo kao moćnije i sposobne da nas povrede, obično kroz gnušanje, prezir i poniženje. Submisivno ponašanje je verovatno najvažnije socijalo prilagođavanje koju ljudska bića razviju u svrhu preživljavanja u prisustvu snažnijih i potencijalno opasnih drugih.

Pročitajte i ovo: Uzroci odsustva ili smanjene seksualne želje i kako se izboriti sa problemom

Sankcija za krivicu je kazna. Sankcija za stid je napuštanje, koje varira od toga da značajne osobe okreću glavu od osobe koja doživljava stid, do čak fizičkog napuštanja.

Pročitajte i ovo: Ženske dojke – kako da ih negujemo i očuvamo njihovo zdravlje

Dakle, doživljaj stida se tiče načina na koji osoba vidi i (ne)prihvata sebe, onoga što osoba jeste, kakva je i šta radi. To je osećaj lične neadekvatnosti, potapajućeg razumevanja osobe da nije nekome ili nečemu dorasla. Osećanje je koje prati doživljaj Ja nisam ok i/ili to nije dovoljno i može dovesti do dugotrajnih socijalnih, profesionalnih i seksualnih teškoća.

Photo by Allef Vinicius on Unsplash

Naime, celo biće se svodi na jedan identitet za koji ne postoji, odnosno nije postojala adekvatna podrška. Najčešće se ova osećanja doživljavaju na nejasan, nepotpun i maglovit način i uspešno se kriju od svesti. Kod osoba opterećenih stidom, izloženost, naročito ukoliko je neadekvatna, pokreće intenzivnu neprijatnost koja se gotovo ne može podneti.

Pročitajte i ovo: Zašto nas praznici uvlače u depresiju i kako da se izborimo sa njom

Nerazrešeni doživljaj stida može dovesti do depresivnih stanja, anksioznosti i niskog samopoštovanja.

Pročitajte i ovo: Parovi koji se (ne)svađaju

Takođe, može biti i simptom nekih dijagnoza mentalnog zdravlja, ili rezultat traumatičnog iskustva, kao što je silovanje ili seksualni napad. Živeti sa stidom, bez obzira na njegov izvor, predstavlja teško i demorališuće iskustvo. Psihoterapija u tom smislu, može biti od velike i značajne pomoći.

Photo by Boba Jovanovic on Unsplash

Specifičan cilj u terapijskom procesu sa osobama opterećenim stidom jeste povećanje svesnosti o tome, te obezbeđivanje mogućnosti izbora u vezi sa procesom stida i krivice, kako bi se osoba oslobodila automatskog napada na sebe. Da bi se ovo postiglo potreban je dugotrajan, ponavljajući i postepen rad, budući da i sam terapijski proces pobuđuje stid, ali se pojavljuje i u svakodnevnom životu osobe tokom psihoterapijskog tretmana.

Pročitajte i ovo: Nemate vremena za ljubav i seks?! Isplanirajte ljubavno – seksualna druženja sa partnerom. Evo kako i zašto!

Stid se može uspešno tretirati onda kada je odnos između terapeuta i klijenta takav da terapeut zaista razume, prihvata i podržava klijenta, budući da je značajno izraziti stid u prisustvu onoga ko prihvata drugoga u potpunosti i ko je, takođe, spreman da u adekvatnom momentu ispolji sopstveni stid.

Pročitajte i ovo: Seksting iliti moderno udvaranje – Na poljima od snova ne pušta se korenje

Pitanje koje se nameće jeste da  li je potpuna eliminacija stida, ili krivice dobar terapijski ishod. Međutim, autentično osećanje krivice zbog nanošenja povrede nekome, ili nečemu je sastavni deo kompletne ličnosti.

Photo by Vladimir Tsokalo on Unsplash

Kada bi osećanje krivice sasvim izostalo, to bi impliciralo i poptpuni izostanak povređivanja ma koga, što je svakako nemoguće. Kod zdrave osobe osećanja stida, ili krivice javljaju se na osnovu realnih okolnosti u datom trenutku.

Pročitajte i ovo: Kako da pomognete osobi koja je u depresiji

Nasuprot ranjivim, neurotičnim i osobama sa karakternim poremećajem, zdravi ljudi imaju širok spektar reakcija stida i krivice. Oni ne negiraju stid, ili krivicu kada su njihovi standardi prekršeni. Imaju blage, umerene reakcije na prekršaje koje smatraju manjim, dok intenzivnije reaguju na značajnija kršenja sopstvenih standarda.

Pročitajte i ovo: Patrik Melrouz ili seksualno zlostavljanje u detinjstvu

Efikasnost psihoterapije u radu sa stidom i krivicom se zasniva na kvalitetu odnosa između terapeuta i klijenta, adekvatnom razumevanju i intervencijama. Takođe, važno je da terapeut razume način na koji se stid i krivica pojavljuju i zadržavaju, kao i da uviđa razliku između zdravog i nezdravog stida i krivice. Ovo podrazumeva postepen i složen proces, tokom kojeg se jača samopoštovanje koje se usklađuje sa ličnim vrlinama same osobe.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.