Seme susama je jedna od najstarijih namirnica koju čovek koristi i to je najstarija poznata biljna vrsta koja se uzgaja, prvenstveno zbog semena i ulja. Mnogima nisu poznati blagotvorni uticaji semena susama na zdravlje čoveka.

Visoko cenjene u istočnim, mediteranskim i afričkim kulturama, semenke susama se hiljadama godina koriste za aromatizovanje hrane, obezbeđivanje esencijalnih masti i poboljšanje zdravlja kože. Po sadržaju ulja susam prednjači u odnosu na seme drugih biljaka, a ima bogat i prijatan ukus, pa ne čudi što je omiljeni sastojak jela u kuhinjama širom sveta.

Nažalost, poslednjih godina, čini se da su mnogi postali alergični na susam pa je ova biljka u SAD nedavno stavljena na listu glavnih alergena.

Ovo seme sadrži do 60 procenata ulja i 20 procenata proteina, što ga čini dobrim izvorom i esencijalnih masnih kiselina i aminokiselina.

Seme sadrži oko 50 do 60 procenata masnog ulja koje karakterišu dva važna jedinjenja – sezamin i sesamolin.

Ulje dobijeno od susama je bogato linolnom i oleinskom kiselinom, a neke od specifičnih aminokiselina koje sadrži uključuju lizin, triptofan i metionin.

Veruje se da postoje hiljade različitih vrsta biljke susama, koje se danas uzgajaju širom sveta, od kojih je većina divlja i ne bere se. Većina divljih vrsta iz roda susama je poreklom iz podsaharske Afrike, ali postoje i vrste koje potiču iz Indije.

Image by jcomp on Freepik

Mangan, kalcijum, bakar…

Jedna od najvećih prednosti crnog susama je impresivan broj hranljivih materija. Semenke susama su dobar izvor proteina i vlakana, kao i ključnih minerala poput bakra, mangana i kalcijuma.

Gvožđe koje se nalazi u susamu može pomoći da se spreči nedostatak gvožđa (u vezi sa anemijom) i da se tako podigne nivo energije. Nedostatak bakra nije česta pojava, ali dobro je znati da semenke susama obezbeđuju dobru dozu bakra potrebnu za održavanje zdravlja nerava, kostiju i metabolizma.

Susam, takođe, sadrži dosta kalcijuma, iako postoje određene kontroverze o tome koliko je taj kalcijum koristan.

Seme sadrži 50 do 60 procenata masnog ulja

Seme susama ima najviše fitosterola koji snižavaju holesterol bolje od skoro svih orašastih plodova, semena, mahunarki i žitarica. Fitosteroli su vrsta fitonutrijenata ili biljnih sterola strukturno sličnih holesterolu koji deluju u crevima na smanjenje apsorpcije holesterola.

Oni pomažu izbacivanju holesterola unutar crevnog trakta, smanjujući količinu raspoloživog holesterola koji se može apsorbovati. Neka istraživanja su pokazala da među 27 različitih testiranih orašastih plodova i semenki, semenke susama, pored pšeničnih klica, imaju najveći sadržaj fitosterola.

Seme susama je, takođe, bogato lignanima, vrstom polifenola koji može poboljšati profil lipida i normalizovati nivo holesterola.

Susamovo ulje se smatra jakim antihipertenzivom, zahvaljujući sposobnosti da prirodno snizi nivo krvnog pritiska. Jedna studija iz 2006. istraživala je efekte susamovog ulja na ljude sa visokim krvnim pritiskom i otkrila da je efikasno u snižavanju i sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska.

Istraživanja sugerišu i da susamovo seme može biti posebno korisno za žene u postmenopauzi, zahvaljujući sposobnosti da poveća i reguliše nivoe polnih hormona, poboljša antioksidativni status i pomogne u upravljanju nivoima holesterola radi optimizacije zdravlja.

Osim toga, pokazalo se da se sezamin, vrsta susamovog lignana, pretvara u crevnoj mikroflori – u enterolakton, fitoestrogensko jedinjenje koje deluje slično estrogenu.

Balans hormona

Pošto je bogato esencijalnim masnim kiselinama, proteinima i širokim spektrom važnih vitamina i minerala, seme susama može biti jedan od glavnih sastojaka u ishrani tokom trudnoće zbog održavanja balansa hormona i radi snabdevanja hranljivim materijama koje su potrebne za zdravlje majke i bebe.

Slično kao i laneno seme, semenke susama su bogat izvor prekursora lignana. Ova specifična jedinjenja proizvodi mikroflora u debelom crevu i pokazalo se da su efikasna u borbi protiv raka, odnosno – na nekoliko specifičnih vrsta raka.

Studija iz 2005. koju je sproveo Odsek za nauke o ishrani na Univerzitetu u Torontu istraživala je efekte davanja 25 grama celih lanenih semena i semena susama zdravim ženama u postmenopauzi tokom četiri nedelje.

Rezultati testa urina pokazali su povećanje lignana kod žena koje su konzumirale semenke, što sugeriše da jedinjenja iz njih potencijalno pomažu u zaštiti od rasta i širenja ćelija raka debelog creva, piše portal draxe.com.

Slično tome, studija iz 2012. takođe je otkrila da lignani mogu delovati kao prirodni tretman, odnosno prevencija protiv raka dojke.

U studiji – nakon praćenja ukupnog i specifičnog unosa lignana kod 683 žene sa rakom dojke i 611 zdravih žena bez raka dojke, ustanovljeno je da su žene sa najvećim unosom lignana u poređenju sa najnižim unosom imale 40 do 50 odsto manje šanse za razvoj dojke.

Za vitak struk

Neke studije sugerišu da bi određena jedinjenja koja se nalaze u semenkama susama mogla da pomognu u povećanju sagorevanja masti i održavanju telesne mase pod kontrolom.

Jedna studija na životinjama iz Merilenda iz 2012. godine zapravo je otkrila da davanje praha obogaćenog lignanima kod pacova – pomaže u smanjenju telesne težine i akumulacije masti.

Susam je takođe bogat vlaknima. Dijetalna vlakna pomažu u usporavanju pražnjenja želuca kako biste se duže osećali siti.

Takođe, može održavati nivo šećera u krvi stabilnim kako bi sprečio skokove i padove koji dovode do povećane gladi, prenosi portal draxe.com.