Sma­tra se da mla­de­ži pred­sta­vlja­ju lič­ni pe­čat, mo­žda baš za­to se nekad po­seb­no ce­nio mla­dež na ja­go­di­ca­ma, jer je on zna­čio sre­ću i bio sa­stav­ni deo šar­ma.

Ne­ret­ko su ih da­me i cr­ta­le, na­da­ju­ći se da će ta­ko bi­ti pri­vlač­ni­je i pri­vu­ći se­bi sreću. Na tu te­mu ni­je bi­lo na­uč­nih is­tra­ži­va­nja, a na te­mu ko­li­ko mla­de­ži uti­ču na sta­re­nje je­ste.

Na­i­me, bri­tan­ski ge­ne­ti­ča­ri i ame­rič­ki struč­nja­ci za sta­re­nje čo­ve­ka, na če­lu sa Ve­ro­ni­kom Ba­taj­li i Ti­mom Spek­to­rom iz lon­don­skog Kra­ljev­skog ko­le­dža pre­gle­da­li su sko­ro dve hiljade lju­di (me­đu nji­ma čak pre­ko 900 pa­rova bli­za­na­ca) sta­ro­sti od 18 do 79 go­di­na i došli su do sle­de­ćeg za­ključ­ka: što su mla­de­ži krup­ni­ji i broj­ni­ji na te­lu čo­ve­ka, to on sporije sta­ri!

Pročitajte i ovo: Kako hormoni diktiraju promene u organizmu

Šta su, u stva­ri, mla­de­ži?

Na ovo pi­ta­nje, ali i sve ne­do­u­mi­ce ko­je ima­mo u ve­zi sa mla­de­ži­ma od­go­va­re je dala dr Ja­dran­ka Jan­ko­vić, spe­ci­ja­li­sta der­ma­to­ve­ne­ro­log iz no­vo­sad­skog Do­ma zdra­vlja na Limanu, u razgovoru sa Marinom Jablanov, za Dnevnik.

Pročitajte i ovo: Kako sprečiti i lečiti gojaznost

– Da bi se tvr­di­lo da broj­nost mla­de­ža ima ve­ze s mla­do­li­ko­šću, od­no­sno, sta­re­njem potreb­na su ne sa­mo is­ta­ra­ži­va­nja, ne­go i stro­gi na­uč­ni do­ka­zi. Za sa­da ih ne­ma­mo, ali mo­že­mo da ka­že­mo da su mla­de­ži nor­mal­ne pro­me­ne na ko­ži ko­je ima sva­ki čo­vek. Ret­ko će se na­ći čo­vek ko­ji ne­ma nije­dan mla­dež, ali po­sto­je lju­di ko­ji ih ima­ju za­i­sta mno­go, čak, pre­ko sto. Uobi­ča­je­no je da ih od­ra­sla oso­ba ima od 10 do 30.

Pročitajte i ovo: Koja je boja tvoje aure i zašto je to bitno

Šta je mla­dež?

– Mla­dež je fi­zi­o­lo­ška na­ku­pi­na pig­men­ta, me­la­ni­na. Ka­rak­te­ri­še ih tam­ni­ja bo­ja, od ružičaste, pre­ko sve­tloke­ste­nja­ste, do tam­nobra­on bo­je i mo­gu bi­ti u rav­ni sa ko­žom ili blago uz­dig­nu­ti.

Ka­ko na­sta­ju?

– Ne po­sto­ji ne­ki spe­ci­jal­ni pro­ces na­stan­ka, na­sta­ju kao i dru­ge pro­me­ne na ko­ži. Ne­ma po­seb­ne re­gi­je na ko­joj oni mo­gu da na­sta­nu, ta­ko da se mo­gu na­ći i na ko­sma­tim delovima ko­že. Mla­de­ži su pot­pu­no pri­rod­na i nor­mal­na po­ja­va. U ne­kim slu­ča­je­vi­ma postoji ge­net­ska pre­di­spo­zi­ci­ja da ih ima vi­še, ali ni­je uvek pra­vi­lo.

Pročitajte i ovo: Sve što treba da znate o nesanici

Da li je na­sta­nak mla­de­ža ve­zan za od­re­đe­no ži­vot­no do­ba?

– Nji­hov na­sta­nak je ve­zan za de­tinj­stvo i ado­le­scen­ci­ju. Ne­ki su uro­đe­ni, tj. mo­že­mo da vidi­mo da ne­ke no­vo­ro­đe­ne be­be ima­ju mla­dež. U prin­ci­pu, do dva­de­se­te go­di­ne mla­de­ži na­sta­ju u ve­ćoj me­ri. Oni u tom do­bu i ra­stu, kao što de­ca ra­stu. Nor­mal­no je da se oni uve­ća­va­ju po­ste­pe­no i da se stva­ra­ju no­vi.

Pročitajte i ovo: Hrana kao opsesija – Poremećaji u ishrani su složena mentalna oboljenja

Da li se i u sta­ri­jem do­bu po­ja­vlju­je vi­še mla­de­ža?

– U sta­ri­jem do­bu se ja­vlja­ju ne­ke dru­ge pro­me­ne na ko­ži ko­je li­če na mla­de­že, ali to ni­su. To su ne­ke ke­ra­to­tič­ne po­ja­ve, kao što su bra­da­vi­ce ili ne­ke dru­ge iz­ra­sli­ne na ko­ži ko­je nema­ju tu bo­ju kao mla­dež. Ve­ći­na njih je do­bro­ćud­na i ne­ma po­ten­ci­jal za pa­to­lo­šku prome­nu.

Le­to je ide­al­no vre­me da se sun­ča­mo i ta­ko omo­gu­ći­mo da na­še te­lo sin­te­ti­še D vi­ta­min. Da li tu po­sto­je me­re opre­za ka­da su mla­de­ži u pita­nju?

Pročitajte i ovo: Istine i zablude o alkalnosti, kiselosti i baznosti organizma

– Sun­ce i so­la­ri­ju­mi u po­gle­du mla­de­ža je­su fak­to­ri ri­zi­ka, ali ta­kvi da mo­že­mo da uti­če­mo na njih. Pritom, mi­slim na pre­te­ra­no iz­la­ga­nje sun­cu, tj. ope­ko­ti­ne na ko­ži za­do­bi­je­ne od pre­vi­še sun­ča­nja. Na­ro­či­to je va­žno da mla­di ro­di­te­lji zna­ju da ma­la de­ca i be­be ni­ka­ko ne bi tre­ba­lo da u ta­ko ra­nom uz­ra­stu za­do­bi­ju ope­ko­ti­ne od sun­ca, jer je ko­ža or­gan ko­ji pam­ti! Taj ku­mu­la­tiv­ni efe­kat ne­že­lje­nog dej­stva sun­ca je ja­ko bi­tan i to bi tre­ba­lo da svi ima­mo na umu. Zra­če­nje sun­ca, ali i od­la­zak u so­la­ri­jum uti­ču na na­šu ko­žu, na po­sto­je­će mla­de­že i mo­gu da bu­du uzrok pa­to­lo­ških pro­me­na.

Pročitajte i ovo: Kako se rešiti tenzije u vratu i ramenima?

Ka­da bi tre­ba­lo da se obra­ti­mo le­ka­ru?

– On­da ka­da po­sum­nja­te da ne­što ni­je u re­du. Ve­li­ki broj mla­de­ža uka­zu­je da bi oso­ba ko­ja ih ima tre­ba­lo da bu­de opre­zni­ja i da ih če­še­će kon­tro­li­še. Ne­ki mla­de­ži za­hva­ta­ju ve­ću povr­ši­nu ko­že, pa i njih bi tre­ba­lo dr­ža­ti na oku. Ako se ja­ve pro­me­ne na me­sti­ma na kojima ni­je bi­lo mla­de­ža, on­da bi i njih tre­ba­lo kon­tro­li­sa­ti.

Ko­ji zna­ci uka­zu­ju da da ne­što ni­je u re­du s mla­de­ži­ma?

– Pr­vo bi tre­ba­lo da se obra­ti pa­žnja na pro­me­nu bo­je: da li je mla­dež po­sve­tleo ili potamneo. Po­tom je ja­ko bit­no da li se pro­me­ni­la nje­go­va ve­li­či­na, da li on ra­ste i u ši­ri­nu i u vi­si­nu. Za­tim se gle­da­ju nje­go­ve ivi­ce, da li je tu do­šlo do ne­kih pro­me­na. Tre­ba­lo bi obra­ti­ti pa­žnju i na ose­ćaj svra­ba ko­ji se ja­vlja i ko­ji ni­je tre­nu­tan, već tra­je ne­ko­li­ko da­na, po­na­vlja se. Ako se po­ja­vi i ne­ka ra­ni­ca ili kr­va­re­nje, a da ni­je bi­lo po­vre­de tre­ba­lo bi se obra­ti­ti le­ka­ru. Uko­li­ko je bi­lo po­vre­de, ta­ko­đe je do­bro da se obra­ti struč­nja­ku da se prove­ri šta mo­že da bu­de uzrok po­vre­de.

Pročitajte i ovo: Kako da očistimo digestivni trakt

Ka­da bi tre­ba­lo uklo­ni­ti mla­de­že?

– Po­sto­je mla­de­ži ko­ji se na­la­ze na ne­zgod­nom me­stu, na pre­gi­bi­ma ili na me­sti­ma gde mo­gu bi­ti iz­lo­že­ni po­vre­da­ma, ta­da se obič­no sa­ve­tu­je da se uklo­ne, iako su na dermoskop­skom pre­gle­du po svom ob­li­ku i struk­tu­ri sa­svim u re­du. Oni mla­de­ži ko­ji u se­bi no­se ri­zik za pa­to­lo­šku pro­me­nu, ta­ko­đe bi tre­ba­lo uklo­ni­ti pre­ven­tiv­no, jer se ta­ko sprečava raz­voj bo­le­sti. U ovom slu­ča­ju, mla­de­že ukla­nja hi­rurg.

Ko­je su me­to­de za ukla­nja­nje mla­de­ža?

– Za sum­nji­ve mla­de­že je naj­bo­lja me­to­da hi­ru­škog ot­kla­nja­nja i sla­nje na hi­sto­pa­to­lo­ški na­laz. Uko­li­ko se ot­kla­nja­ju mla­de­ži ko­ji su zdra­vi, ali na ne­zgod­nom me­stu, ili ne­ke dobroćud­ne iz­ra­sli­ne na ko­ži, on­da bi mo­gle da se pri­me­ne osta­le me­to­de kao smr­za­va­nje teč­nim azo­tom, elek­tro­ka­u­ter ili ra­di­o­ta­la­sna me­to­da, no to tek po­sle kli­nič­kog pre­gle­da struč­nja­ka ko­ji će vas i po­sa­ve­to­va­ti ko­ja je naj­bo­lja me­to­da.

Pročitajte i ovo: Vitamin D smanjuje rizik od oboljevanja od svih vrsta karcinoma

Šta bi­ste vi sa­ve­to­va­li kao pre­ven­ti­vu?

– Ve­o­ma je va­žno ko­li­ko se i ka­da iz­la­že­mo sun­če­vim zra­ci­ma. Sun­ce je naj­o­pa­sni­je za osobe sa iz­ra­zi­to sve­tlom ko­žom ko­ja la­ko iz­go­ri i te­ško po­tam­ni. Ono što po­zi­tiv­no dobijamo od sun­ca: sin­te­za vi­ta­mi­na D, na­še do­bro psi­hič­ko sta­nje, jer po­zna­to je da sun­ce uti­če i na psi­hu, a to ne zna­či da ne tre­ba da bu­de­mo opre­zni.

Pročitajte i ovo: Umetnost pijenja vode – kako da pravilno hidriramo svoje telo

Svo­je te­lo bi tre­ba­lo da izlaže­mo sun­če­vim zra­ci­ma ka­da su oni bla­gi, od­no­sno uju­tro i to­kom ka­snog po­po­dne­va, a da se skla­nja­mo ka­da je in­ten­zi­tet ul­tra­vi­o­let­nih zra­ka naj­in­ten­ziv­ni­ji i ka­da je sun­če­vo zrače­nje naj­ja­če. Ta­da bi tre­ba­lo da se po­vu­če­mo u hla­do­vi­nu. Tre­ba pod­se­ti­ti i na la­ga­nu ode­ću s du­gim ru­ka­vi­ma ko­ja nas šti­ti i od to­plo­te i od sun­ca. De­cu mak­si­mal­no za­šti­ti i sva­ka­ko bi tre­ba­lo pri­me­nji­va­ti i kre­me za za­šti­tu od sun­ca.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.