Ako se s nekim temama redovno srećem – kako u radu s klijentima, tako i privatno – onda su to (ne) preuzimanje odgovornosti i donošenje odluka. S njima u vezi su, naravno, izbegavanje, negiranje, potiskivanje, ignorisanje i strah od (ne)uspeha.
Mnogi barem jednom u životu pomisle i(li) osete da nemaju izbora, saterani su u ćošak ili su im vezane ruke. Mnogi se barem jednom u životu nađu u neprilici opredeljivanja za manje od dva zla. Mnogi mnogo dugo ne znaju za dobro. Mnogi biraju samo ili pretežno loše po sebe. Mnogi veruju da moraju i dužni su nešto što ne moraju i nisu dužni.
Verujem da možemo da se složimo oko toga da polazna osnova i splet okolnosti mogu ići naruku, ali i otežavati. Vrlo je važno odakle dolazimo i dokle smo došli. Važno je šta (ni)smo naučili i (ne) umemo, kako nam je tu gde smo sada.
Pročitajte i ovo: Kako da završimo nezavršemo u bivšoj ljubavi i otvorimo vrata novom odnosu
Važno je i da znamo kuda idemo, jer – nema stizanja bez opredeljivanja za odredište, na samom početku putovanja. Ne možete stići do mesta za koje ne kupite kartu.
Kada kažem polazna osnova, mislim, naravno, na kontekst porodice porekla i priče koje su pričali oni koji su nas podizali, vaspitavali i oblikovali po svom.
Pročitajte i ovo: Ljubavni trougao sa prijateljem ili prijateljicom
Do istrajnog rada na sebi, teško da puna samopouzdanja, samopoštovanja i ljubavi prema sebi može biti osoba koja te kvalitete nije gledala u svojih roditelja. Teško da roditelj svoje dete može naučiti onome što ni sam ne može da nauči.
Teško da siguran/na u sebe i svestan/na svojih kvaliteta može biti sin/ćerka zavisnika/ce, nasilnika/ce, žene žrtve nasilja, žene koja zna da je varana od strane svog partnera – i pristaje na to, osobe koja je zavisna od partnera/ke. Sin/ćerka roditelja koji sabotira, omalovažava, uslovljava, manipuliše ili simbiotski vezuje za sebe; roditelja koji roditelj nije u stanju da bude…
Suočavanje s prethodno navedenim teško pada kako deci – kada odrastu, tako i njihovim roditeljima. Deci jer se – kada odrastu i pođu od nepovoljnog, disfunkcionalnog i toksičnog polaznog – osete loše zbog toga što zazvuči kao da krive svoje roditelje i zameraju im neoprostivo.
Pročitajte i ovo: Kako karmičke navike utiču na ljubavni život
Roditeljima jer im je, najkraće rečeno, najlakše da okrive “prirodu” nesposobne, nemoguće i(li) nesnosne dece. Svoje.
Zašto roditelji nerado polaze od sebe i jako se, ali jaaako teško suočavaju sa sopstvenim greškama? Pa, zato što vrlo dobro znaju i jasno im je da je roditeljevanje na njima i njihova su deca slika i prilika njih – onoga što kao osobe i roditelji jesu i nisu.
Nikako se ne može desiti da vaše dete nema nikakve veze s vama. Nikako se ne može desiti da vam promakne da je vaše dete debelo u nekom problemu – ako gledate. Ne može se desiti da vas vaše dete neprijatno iznenadi nečim u vezi sa sobom – ako ga dobro poznajete.
Ne može se desiti da duboko ode u nemoral i “gaženje preko mrtvih” – ako ga naučite dobrom i najboljem (za njega i od sebe). Svesni toga, oni koji u roditeljstvu podbace teško preuzimaju odgovornost za ono što znaju da nisu mogli da podele s decom i deci prepuste.
Pročitajte i ovo: Toksični odnos i njegovi pokazatelji
Vidim, tako, one koji imaju decu za koju nemaju vremena, strpljenja, pažnje, ohrabrenja, podrške, pomoći, ljubavi, novca – nečeg vrlo potrebnog i relevantnog. Vidim ih i čujem da kažu – dok govore o svojoj deci – da “ima i težih porodičnih priča (od njihove), pa se ljudi izvuku i žive normalno”.
Pročitajte i ovo: Kada brak ne treba spašavati
Da, ima ljudi koji se izvuku ako prethodno, kako sam već navela, istrajno i s uspehom porade na sebi. Opet, onima koji umanjuju ili otpisuju važnost uticaja porodice porekla – a žive nezadovoljstvo, disfunkciju i toksičnost u braku i odnosu s decom – predložila bih izlaganje sledećim činjenicama: Ni vama, kao ni vašim roditeljima, nije pošlo za rukom da se izvučete.
Živite ono što su živeli vaši roditelji, ili scenario vrlo sličan tom. Vaša deca ne mogu ono što ni vi kao deca niste mogli. Vaša deca zameraju vama ono što ste vi zamerali (ili i danas zamerate) svojim roditeljima. Dakle, mnogo je složenije i teže od jednostavnog “izvlačenja i normalnog življenja”.
Nemojte svojoj deci pričati priče koje niste želeli da pričaju vama i koje ni vama nisu bile od pomoći. I nemojte imati dete za koje nemate sve što je za dete potrebno imati. Zbilja nemamo ništa s onima koji mogu ono što mi ne možemo, bilo da je to “izvlačenje i normalno življenje” ili nešto drugo.
Pročitajte i ovo: Zašto je prvi brak uspešniji od drugog
Vidim, takođe, žene koje insistiraju na vezama s muškarcima u vezi s kojima je sve loše – od početka nisu zainteresovani i govore da nisu za vezu, tu su pa nisu, jedno govore a drugo rade, idu iz fantastično lepe prisutnosti u ničim izazvano nestajanje, partnerku prave ludom, manipulišu, uslovljavaju, omalovažavaju ili su i fizički nasilni.
Pročitajte i ovo: Da li da kažem prijateljici da je muž vara?!
Vidim žene koje sve to vide i sve misle: “Biće bolje”, “Pomoći ću mu da bude bolji”, “Ljubav će ga spasiti”, “Valjda će na kraju sve ipak biti dobro”. Vidim žene koje sve to vide i misle i – s tim muškarcima ulaze u osnivanje porodice i postajanje majkom.
I ono što nije OK je OK – dokle god to nešto birate samo za sebe. OK je u smislu da imate pravo da radite šta želite sa sobom i svojim životom. Međutim, kada toksičnost birate za i umesto onog koji ne može da bira i toksičnost za sebe sigurno ne bi izabrao – ne samo da grešite, već radite nešto što doslovno ne biste smeli.
S prethodno napisanim u vezi, sve i da nasilnika napustite, ako s njim u vezi ili braku dobijete dete – uvek ćete imati dete s njim.
Pročitajte i ovo: Nezdrava doza infantilnosti u vezi
I nakon što odete od njega, on će nastaviti da bude otac ili tata vašem detetu i pitaće se i uključivati i onda kada to više ne budete želeli. Uvek ćete, da tako kažem, plaćati cenu za taj svoj izbor.
Kako vi, tako i vaše dete. Nećete moći da potrete taj deo svog života, ni izbrišete ga gumicom. Neće pomoći ako se predomislite ili pokajete. Neki su izbori zauvek i zato je važne životne odluke važno dooobro promisliti.
Vidim da mnoge žene misle, veruju ili se samo nadaju da će stvari biti bolje po razilaženju od onih s kojima im je bilo (jako) loše. Bolje u smislu da će naći način za bolje funkcionisanje i (spo)razumevanje s bivšim partnerima.
Međutim, s onim s kojim nikako ne možete u zajedništvu – nećete moći ni u odvojenosti. Ljudi se ne menjaju za jedan dan ili preko noći, još manje zato što vi to očekujete ili zahtevate od njih.
Pročitajte i ovo: Kako da znate da ste u vezi sa hroničnim preljubnikom
Takođe, niko ne postaje nešto što nije zbog veze u kojoj jeste. Veza samo može podstaći i podržati ono što jeste ili, pak, biti neprijatelj vašoj suštini i izvorno vašem.
Suma sumarum, najvišu cenu plaćate onda kada nastojite da prođete što jeftinije, tj. “najpovoljnije” moguće. Oni koji misle da bezbolno provlačenje kroz život znači nepreuzimanje odgovornosti – (iza)biranje, eventualno (grubo) grešenje i suočavanje s nepovoljnim posledicama prepuštaju drugima.
Funkcionišući tako, oslobađaju se neprijatnog, izazovnog, zahtevnog i teškog makar na kratko. Ipak, mnogo takvih oslobađanja znači samo neslobodu, dugoročno gledano.
Pročitajte i ovo: Veliki Getsbi ljubav ili beg u tragičnu ljubav
Vaš život ne može biti vaš, ako su za njegovog trajanja sve odluke i izbori tuđi. Ne živite stvarno dokle god živite na odloženo i s pauzom na život. Ono o čemu (birate da) ne mislite danas poraste do sutra. I sutra jeste novi dan, ali su problemi stari. Zato, pamet u glavu i život u svoje ruke!
