Zapadno od Susa nalazi se najsvetiji grad islama u Africi, i jedan od najvažnijih u celom arapskom svetu (posle Meke) – Keruan (Kairouan), ili “grad 50 džamija”.

Osnovan je kao prva prestonica Arapa u Africi još davne 668. godine. Na arapskom jeziku “keruan” znači “utvrđeni grad”, a muslimani smatraju da je sedam hodočašća u Keruanu jednako jednom odlasku u Meku. Keruanska medina je izuzetno autentična, jedna od najinteresantnijih u Tunisu. Unutar njenih zidina, izgleda kao da je vreme stalo još pre par stotina godina.

 

Ivana Dukčević, profesor umetnosti i dizajna, putopisac

S obzirom na to da rent-a-car vozila u Tunisu imaju plave tablice, za razliku od lokalnih – crnih, kao stranci bićete lako “prepoznati”. Dok budete prilazili medini (u delu kod Velike džamije), vaše vozilo će možda presretati lokalci na mopedima i za 1 T.D. (Tuniški dinar) nuditi usluge vodiča. Ostavite auto na parkingu ispred ulaza u medinu i slobodno prihvatite da vas “vodič” koji obično natuca engleski, sprovede na sva bitnija mesta u starom gradu, jer neka od njih ćete teško pronaći sami.

Prvo uđite u dvorište Velike džamije – Okbe, i kupite jedinstvenu ulaznicu po ceni od oko 3 evra koja važi za 7 mesta koje treba posetiti u Keruanu (četiri mesta se nalaze u okviru medine, a tri su van nje): Velika džamija Okba (Mosquee Okba), Sveti bunar (Bir Barrouta), Mauzolej Sidi Abada (Mausolee Sidi Abada), Mauzoleje – Mausolee Sidi Abid i Mausolee Abi Zamaa, Muzej Rakada (Musee Rakkada) i Aglabitske bazene – cisterne (Bassins Aghlabites). Za ulaz u Džamiju Tri vrata (Mosquee Trois portes) ulaz se ne plaća.

Pročitajte i ovo: Tunis – Prvi deo – Sus i Port El Kantaui + korisne informacije o letovanju u Tunisu

Velika džamija Okba, Keruan foto: Ivana Dukčević

Velika džamija Okba sazidana je još davne 695. godine, u vreme prvih arapskih osvajanja. Sazidao ju je Oqba Ibn Nafi, i po njemu je dobila ime. Isključivo zbog mogućeg urušavanja u unutrašnjost džamije nije moguće ući, ali se iz njenog dvorišta lepo vidi “šuma” 400 rimskih, feničanskih i arapskih stubova koji krase ovo izuzetno staro zdanje. Tu su i velika vrata sva u duborezu, kao i štuko arabeske.

Pročitajte i ovo: Tunis – Drugi deo – El Džem, Matmata i Gabes

Guvernerova palata, Keruan foto: Ivana Dukčević

U okviru medine nalazi se i Sveti bunar (Bir Barrouta), gde sirota kamila, okićena i  uvezana, krećući se u krug okreće čekrk i na taj način vadi svetu vodu iz bunara. Tu su i mauzoleji – kuće u kojima su nekada živeli (a zatim i sahranjeni) zvaničnici Keruana, a u kojima možete steći utisak o srednjovekovnoj arapskoj arhitekturi Tunisa.

Keruan je najveći i najstariji centar proizvodnje tepiha u Tunisu. U uskim uličicama medine možete uživo videti radionice u kojima se upreda vuna i tkaju ćilimi i tepisi. Raspon broja čvorova po 1 m2 tepiha je između 10 000 i 500 000, a od količine čvorova zavisi i cena istog (svileni tepisi često imaju i više od 500 000 čvorova po kvadratnom metru). Ako odlučite da kupite tepih, obratite pažnju na poleđinu tepiha na kojoj bi trebalo da su ispisani podaci o datumu izrade, veličini i broju čvorova, sa pečatom tuniškog ministarstva za turizam i trgovinu. Takođe, u keruanskoj medini moći ćete da vidite kako se kroji, lepi i šije obuća od tanke, kamilje kože.

Pročitajte i ovo: Tunis – Treći deo – Tunis, Kartagina i Sidi Bu Said

Velika džamija Okba, Keruan foto: Ivana Dukčević

Van zidina medine nalaze se veoma očuvani Aglabitski bazeni – cisterne (Bassins Aghlabites). Kompleks čini nekoliko kružnih cisterni iz IX veka, iz kojih se grad snabdevao vodom za piće.

Od Keruana do Mahdije, putovaćete kolima sporednim magistralnim putem oko 110 km. Mahdija (Mahdia) je gradić na obali mora 60 km južno od Susa, koji je u X veku (nakon Keruana) pod vođstvom dinastije Fatimida postao prestonica Arapa. Turistički je nešto manje razvijen, ali grabi krupnim koracima napred. U ovom gradu nalazi i čuvena džamija iz 921. godine – Velika džamija kalifa Mehdija (Obeid Allah El Mehdi), po kojem je Mahdia dobila ime.

Keruan, Aglabitske cisterne za vodu foto: Ivana Dukčević

U Mahdiji, najinteresantniji je stari deo grada, sa belim kućama i svetionikom na rtu Afrike (Cap Afrique). Nedaleko od rta, 1907. godine lovci na morske sunđere sasvim slučajno su pronašli potonuli antički brod sa vrednim tovarom za izgradnju hrama: mermernim stubovima, bronzanim statuama Erosa, Hermesa i Dionisa, kao i mermernu statuu Afrodite.

Plaže u Mahdiji važe za neke od najlepših u Tunisu. Sami smo se uverili u nepreglednu količinu malih školjki koje možete da zahvatite rukom u plićaku gradske plaže, što govori i o čistoći mora. Tokom letnjih večeri, ribari ovde svojim barkama love ribu pod svetlošću lampi, pa ponekad u mraku izgleda kao da jato svitaca leti iznad mora. Autentična i šarmantna Mahdija, izuzetno je prijatno mesto na obali Tunisa.

Keruan, medina foto: Ivana Dukčević

Poslednje mesto na našem trodnevnom putovanju bio je Monastir – 40 km severno od Mahdije i 20 km južno od Susa. Živopisno turističko mesto nastalo je pre mnogo vekova kao punska Ruspina, a kasnije rimska Rous Penna. Arapi su u VIII veku ovde sagradili zidine za odbranu od napada nomadskih plemena sa kopna, ali i vizantijskih brodova sa mora. Kao i u ostalim gradovima, centar života Monastira odvija se oko medine.

Monastir ima i tvrđavu (ribat), koju je u VIII veku sagradio Aglabitski general Harthema Ibn Ayun. U njoj se sada nalazi Muzej islamske umetnosti, sa nekoliko vrednih predmeta iz prošlosti kao što je “astrolab”, sprava za određivanje položaja zvezda prilikom plovidbe. Blizu ribata nalazi se marina za brodiće i jahte, pa je šetnja ovim delom Monastira možda najbolje mesto za kraj trodnevnog putovanja po ovoj zanimljivoj zemlji.

Mahdija foto: Ivana Dukčević

Na proputovanju po Tunisu, trebalo bi posetiti ostrvo Đerbu (Djerba). Starogrčki pesnik Homer je u svom epu “Odiseji” opisao ostrvljane kao “ljude koji jedu lotos”. Njegov plod je, piše on, bio “sladak kao med i primoravao putnika koji ga pojede da zaboravi na sve – čak i na svoju zemlju i porodicu, te da ovde ostane zauvek”. U VI veku p. n. ere ovo ostrvo naselila je zajednica Jevreja koje je vavilonski kralj Nabukodnosor prognao iz Jerusalima (na njemu i danas postoji nekoliko sinagoga).

Za kraj boravka u Tunisu priuštite sebi jedno krstarenje brodom, ali ne običnim već replikom gusarskih. Neki od njih pričično su autentični i izgledaju kao da su upravo izašli iz priče o “Petru Panu”, a vožnja istim (nadomak obala Tunisa) pravo osveženje. Ako letujete sa decom, biće oduševljena detaljima na brodu kao što su male sirene, prozori koji se otvaraju i jedrima sa gusarskom zastavom. U cenu karte uračunata je plovidba u trajanju od 2,5 sata, ručak, besplatna bezalkoholna pića i šou sa trbušnom plesačicom. Negde na pola puta baciće sidro, pa ćete moći da se osvežite skočivši direktno u more.

Ako se nekom slučajnošću, u kasno letnje popodne zateknete u Sidi Bou Saidu i sednete u jedan od belih kafića sa pogledom na more, obavezno naručite čaj od nane. Doneće vam malu, oblu staklenu čašicu, u koju će spustiti list sveže nane, a preko toga sipati vruću vodu. Udobno smešteni  na klupama sa šarenim prostirkama ili u pletenim stolicama, uživajte u neverovatno zelenoj boji čaja i predivnom pogledu na Mediteran.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.