Geografski gledano, Tunis se prostire u pravcu sever – jug.

Najjužniji deo rute prvog dana čine brežuljkasti predeli okeraste boje – takozvani “mesečev pejzaž”, a nešto južnije počinje pustinja Sahara sa oazama. Preporuka je da na ovaj jednodnevni izlet krenete ranije ujutro, jer od Susa do krajnjeg odredišta – Matmate, put kolima (uz povremene pauze) traje oko 5,5 sati ili 320 km.

Od Susa krenite put El Džema (El Djem). U ovom malom mestu u kopnu, usred gole ravnice, na 63 km od Susa nalazi se najveći rimski amfiteatar u Africi. Ogromnih razmera, smešten u samom centru mesta može da se vidi sa bilo koje strane na prilazu gradiću, te ne postoji mogućnost da ga promašite.

Sagrađen 230. godine naše ere, amfiteatar može da primi 30.000 gledalaca. Šesti je po veličini i jedan od najočuvanijih rimskih amfiteatara na svetu. Svoju slavu duguje i činjenici da je u njemu 2000. godine snimljen čuveni američki film “Gladijator” sa Raselom Krouom (Russel Crow) u glavnoj ulozi. Danas se u njemu leti organizuju koncerti i muzički festivali. U III veku, ovde je krunisan rimski car Gordian, koji je doduše carstvom vladao samo par nedelja. Priča se da ispod amfiteatra  postoje dva  tunela: jedan koji vodi do mesta Mahdia (do mora), kojim su navodno dopremani slonovi za potrebe zabava u amfiteatru, i drugi koji vodi do Susa. Ako zaista postoje, još ih niko nije otkrio.

Pročitajte i ovo: Tunis – Prvi deo – Sus i Port El Kantaui + korisne informacije o letovanju u Tunisu

Od El Džema, prilično opterećenim magistralnim drumom krenite put Sfaksa. Od Susa do Sfaksa ima oko 140 km, i još isto toliko ima do Gabesa, odakle se odvaja sporedni put za Matmatu (još 44 km).

Put do Gabesa je ravan, i manje ili više vodi nadomak obale mora. Posle Gabesa polako ulazi u kopno, a pejzaž naglo počinje da se menja. Do tada, putem ste prolazili kroz nepregledne plantaže maslina, prešli poneko isušeno slano jezero, kraj palmi i žbunova kaktusa. Na putu do Matmate izgleda kao da sav živi svet postepeno ostaje iza vas, i odjednom ste na pustom brežuljkastom terenu koji zaista podseća na prizor sa druge planete.

Pročitajte i ovo: Tunis – Treći deo – Tunis, Kartagina i Sidi Bu Said

Nije čudo što su Monti Pajtonovci ovde snimili svoju parodiju “The life of Bryan”, a još je manje neobično da je na ovom mestu snimljen najčuveniji naučno-fantastični klasik “Ratovi zvezda”. Samo mesto gde je film delom sniman još uvek postoji (sve sa delovima scenografije) – danas je pustinjski hotel. I ne bilo kakav hotel, jer ono što ćete videti nešto je posve drugačije zbog čega Matmatu obavezno morate posetiti.

Vratimo se priči o Berberima, tajanstvenim ljudima svetlih očiju koji žive na obodu pustinje. U nekom momentu svoje prošlosti, većina njih odlučila je da u ovim brdima od krečnjaka napravi svoj skriveni dom. Njihove “kuće” od spolja nisu vidljive, dokle god im ne priđete sasvim blizu. Ustvari su velike kružne, izdubljene rupe dubine oko 10 m, a površine od oko 10 x 10 m, koje predstavljaju centralno dvorište kuće ispod nivoa zemlje, pod vedrim nebom, sa bunarom u sredini.

Oko dvorišta se nalazi nekoliko “vrata”: za svaku od prostorija u kući ponaosob. Neke veće “kuće” sastoje se od lavirinta hodnika i nekoliko dvorišta sa prostorijama oko njih. Sve to zajedno čini takozvanu: trogloditnu berbersku naseobinu. U Matmati spoljna temperatura često prelazi 40 stepeni, vazduh je suv (pustinjski), ali je u berberskim kućama pod zemljom temperatura izuzetno prijatna. Berberi iz plemena Matmata (po kojima se mesto i zove), inače su izuzetno dugovečan narod.

Siđite stepenicama, kao kroz tunel, u jednu od ovih kuća, u čijem će vas dvorištu najčešće dočekati vesela Berberka neretko kanirane kose, sa već pripremljenim poslužavnikom na kome se nalazi bokal sa vrućom vodom i male staklene čašice sa listom sveže nane, iz kojih se širi opojan miris ovog jarko zelenog čaja. Ponudiće vas i tek ispečenim vrućim hlebom u obliku palačinke (nan), a daleko od toga da će imati nešto protiv da krenete u razgledanje prostorija njene kuće… U spavaćim sobama, “kreveti” se nalaze udubljeni u zidu, prekriveni šarenim prostirkama. Postoji posebna kuhinja, prostorija koja se može nazvati dnevnom sobom, a tu je i radna soba sa razbojem i na njemu tek započetim berberskim ćilimom (“margoum”).

Njegovi motivi svojim šarenilom podsećaju na arapske, ali geometrija i stilizacija likova imaju sličnosti sa šarama “crne” Afrike. Berberke, takođe, prave i zemljane činije i predmete u obliku stilizovanih životinja, koje farbaju ručno u 2 do 3 boje: crnu, crvenu boje rđe i okerastu. Jednu ovakvu činiju u napr. medini u Susu ili Monastiru možete kupiti za par evra. Na “izlazu” iz kuće, Berberka će ostaviti malu činiju i ljubazno se osmehujući očekivaće da joj u istu ostavite neki (tuniški) dinar, što ćete naravno i učiniti. Kada izađete “na svetlo dana”, dočekaće vas Berberi sa kamilama. Ako do sada niste jahali ove pustinjske lađe vreme je da probate, ali pre nego što sednete prvo cenjkanjem utvrdite cenu, a onda se prepustite lelujanju.

U centru Matmate nalazi se jedno veće trogloditno naselje, pretvoreno u već pomenuti Hotel “Sidi Driss” koji neizostavno obiđite. U njegova tri kružna dvorišta koja su u svom donjem delu ofarbana u belo, prošetaćete se na licu mesta kroz scenografiju iz “Rata zvezda”, tj. dvorište Luk Skajvokerove kuće. U prvom dvorištu je ulaz u hotelski restoran, tj. trpezariju – prostoriju sa dugim drvenim stolom preko kojeg je prebačena šarena prostirka. U drugom kružnom dvorištu nalazi se desetak hotelskih soba, u poslednjem scenografija iz “Ratova zvezda”, a na među-nivou i ruralni hotelski bar.

Oko 20-ak kilometara južno od Matmate počinje pustinja, kuda možete samo džipovima i za vožnju obučenim vodičima lokalcima. Ako ste dovoljno hrabri, za oko 40 evra možete iznajmiti džip i oprobati se po dinama sami.

Na povratku iz Matmate, 44 km severnije ušli smo u grad Gabes. Jedna od najvećih oaza Tunisa (površine oko 7 km2) sa 30.000 stabala palmi, jedina je oaza blizu mora. Unutar nje, nalaze se polja sa zasadima raznih kultura, mali ZOO vrt sa minijaturnim kameleonom kog možete uzeti u ruke, krokodilima, nojem i drugim pticama. U oazi se nalazi i Čenini, kanjon ukopan 100 m ispod nivoa zemlje u kojem rastu palme, a rečica koja protiče pravi mali vodopad. Kanjon sa vegetacijom vidi se tek kada mu priđete sasvim blizu.

Od Gabesa nazad do Susa ima 280 km. U povratku se kolima možete vraćati putem preko Keruana. Kilometraža je ista (razlika je 6 km) ali je put manje opterećen. Na ovom putu kroz siromašniji deo zemlje, videćete neobične međe između poseda. Kaktus koji je kod nas poznat kao “svekrvin jezik” meštani ovde puštaju da nikne slobodno, do visine oko 4 metra, i na taj način prave prirodnu međukomšijsku granicu. Osim kaktusa, granicu nekad čini i raskošno drvo fikus, još jedna biljka koju kod nas gajimo u saksiji.