Festival San Fermin održava se svake godine od 6. do 14. jula, u Pamploni, gradiću u podnožju Pirineja, u severnom, baskijskom delu Španije.

Tačno u podne 6. jula, sa balkona Gradske kuće, ceremonijom “Chipinazo”, pod komandom gradonačelnika, oglasi se plotun i festival proglasi otvorenim. Od 7. do 14. jula, svakog jutra u 8 h, po uvek istoj ruti, od Muzeja Navare, ulicama starog dela grada u dužini od 863 m, počinje luda trka bikova i ljudi, “Encierro“.

Ivana Dukčević, profesor umetnosti i dizajna, putopisac

Cilj je trčati sa bikovima (a ne ispred ili iza njih!) i tokom samo par minuta povišenog adrenalina stići do lokalne koride, utrčati u nju i sačekati nastavak programa koji traje još oko pola sata.

Svakodnevno, pre samog starta, na delu zida ispod Muzeja Navare gde se nalazi specifičan mali otvor, učesnici trke otpevaće tri puta odu Svetom Ferminu i tako sebi poželeti sreću.

Osim mnogobrojnih zastava Baskije okačenih po balkonima, u starom delu grada Pamplone za vreme ovog širom sveta poznatog festivala, kada se u trku sa neispavanim, punim sebe i često pijanim mladim svetom, prvi put pušta 6 mladih bikova, videćete sve i svašta.

Korida u Pamploni /foto: Ivana Dukčević

Pokušaj da se pre puta raspitam o tome gde i kada doći na trku, gde stati, i to na zvaničnim veb stranicama San Fermina, nije urodio plodom. Iako deluju obimno, stranicama nedostaju mnoge bitne informacije. Ono što će vam svako ko je malo bolje upućen reći, je da ako želite da posmatrate trku i obezbedite “dobra mesta”, trebalo bi da dođete na lice mesta što ranije, a slobodne procene se kreću u periodu između 2 do 6 h ujutro!

Gradska kuća, Pamplona /foto: Ivana Dukčević

Da je većina ovih kombinacija uzaludna, uverili smo se na licu mesta. Koje god mesto da izaberete, makar i unapred rezervisali i platili oko 30 evra da stojite na nečijem balkonu (ima i toga!), bikovi i ljudi toliko brzo projure (traje par sekundi) da je pitanje koliko je čekanje i čuvanje mesta bilo vredno truda. Preporuka je da po ceni od par evra, sat vremena pre trke kupite ulaznice za koridu (na blagajni iste) i u njoj ćete videti sve.

Pamplona, zastave Baskije /foto: Ivana Dukčević

Da onih par stotina ljudi u par dugačkih redova za blagajne nisu bez osnova, uverili smo se kupivši ulaznice, ušavši u koridu i smestivši se na drugoj galeriji. Osim što unutar koride postoji ogroman video bim na kojem možete pratiti trku ulicama od početka do kraja, sa kamerama nacionalne televizije koja prati događaj iz svih mogućih uglova, ono najbolje (samu završnicu), u stanju ste da pratite uživo – kada reka ljudi i bikova uleće u koridu ispred vaših očiju i tiskajući se juri po peščanom tlu!

Korida u Pamploni /foto: Ivana Dukčević

Publika je na nogama i uzvik Ole! preplavljuje tribine. Trkači obuveni u “alpargatas” i obučeni u tradicionalne boje San Fermina: – bele majice i dve crvene marame (oko vrata – “pañuelo“, i oko struka), na samom kraju trke, po utrčavanju u koridu sačekaće da svi bikovi prođu kroz ulaznu kapiju, a onda i kroz drugu, na suprotnom kraju, izađu iz koride.

Spomenik festivalu San Fermin u Pamploni /foto: Ivana Dukčević

Kada se strasti malo smire, u narednih pola sata organizator će u koordinaciji sa odgajivačima, u arenu ponovo pustiti mlade bikove, ali svakog pojedinačno, ne bi li ih par stotina ljudi koji su već preskočili ograde tribina i nalaze se na terenu, “savladalo” uhvativši ih za rogove! Tek kad na kraju fešte sa prvim mladim bikom, u arenu bude pušteno poveće goveče da “vrati” bika iz arene, shvatite da su ti strašni bikovi sa kojima “hrabri” momci trče ustvari još mladunci, doduše od par stotina kilograma, koji kada se nađu u velikoj gužvi ljudi punih adrenalina, većinom trče i iz straha.

Foto: Ivana Dukčević

Ako, pak, odlučite da budete aktivni učesnik trke, prvo pravilo glasi: ako padnete – ostanite da ležite nepomično, jer bik nikada neće pregaziti čoveka, osim ako ne bude gurnut ili se ne oklizne, što se dešava. Negde na polovini rute trke kroz uličice, nalazi se čuvena krivina gde neobavešten svet ponekad stane, verovatno misleći: Evo praznog mesta za posmatranje! Upravo to može biti kobna greška, jer se u guranju i gužvi, pokušavajući da skrenu, bikovi na tom mestu često okliznu o uglačan kameni pločnik i padajući udare pravo u posmatrače ili, bolje reći – težinom zbrišu sve oko sebe. Možda će vam naredni podaci pomoći da donesete odluku o tome da li želite aktivno učestvujete: naime, od 1924. godine (od kada se organizuju), za vreme trka Festivala San Fermin ukupno je poginulo 16 ljudi, a nekoliko stotina je teže i lakše povređeno.

Pamplona /foto: Ivana Dukčević

Svakog dana nakon trke, gradske vlasti Pamplone imaju pune ruke posla. Uklanjaju se dva reda drvenih zapreka, peru ulice koje najčešće prilično smrde na pivo, čiste od plastičnih čaša i drugog đubreta.

Najveći broj posetilaca San Fermina su mladi Evropljani i Amerikanci, “na putevima” nobelovca Ernesta Hemingveja, pisca kome se sa razlogom pripisuju najveće zasluge za popularisanje festivala van granica Španije. Naime, 1926 godine u Americi je izašla knjiga “Sunce se ponovo rađa” (“The Sun also rises”), u kojoj Hemingvej između ostalog opisuje svoje dugogodišnje prisustvo na Festivalu San Fermin. Tokom 20-tih, 30-tih i 50-tih godina XX veka, dolazio je nekoliko puta i odsedao u hotelu “Quintana”. Godine 1968, gradske vlasti su mu podigle spomenik ispred koride (Cafe Iruña, Bar Txoko, Hotel La Perla, Hotel Quintana, Casa Marceliano, Calle Eslava 5, Cafe Kutz, i danas važe za mesta u kojima je Hemingvej boravio, ili ih ovekovečio u svojoj knjizi).

Pamplona /foto: Ivana Dukčević

Posle svega proživljenog, stiče se utisak da je cilj većine onih koji na festivalu ostaju od početka do kraja (svih 8 dana), da tokom dana popiju što više piva, skaču u lokalne fontane (ponekad i goli), probaju tapas (špansko meze) i vesele se… Posle burnog dana, noću će leći kasno (vrlo uobičajeno je i u parku, gde jutra i tokom letnjih meseci mogu da budu veoma hladna), da bi ujutro ustali pre 7 h, i mamurni i neispavani trčali sa bikovima. Možda je u tome čar?

Pamplona, posle trke /foto: Ivana Dukčević

Bez obzira na sve, jednom u životu morate prisustvovati festivalu San Fermin jer je zaista iskustvo za sebe. Ipak, požurite. Naime, u okviru EU sve su veći povici na Španiju da kao njena članica mora napustiti svoje tradicije vezane za korišćenje i ubijanje životinja, u ovom slučaju – bikova, u festivalske svrhe.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.