U centralnom delu zemlje, na nadmorskoj visini od oko 1500 metara Iranskog platoa, nalazi se Širaz.

Na južnom prilazu gradu, brežuljci prepuni zasada vinove loze podsećaju na istorijsku činjenicu da je sorta vina širaz nastala na ovim područjima konzumirana još u vreme ahemenidskih careva. Originalnu sortu Shiraz na engleskom nazivaju i “Soul Wine“, “vinom za dušu”.

Kult vina i nesrećnih ljubavi, najbolje je opisan u pesmama Hafiza, jednog od najčuvenijih persijskih pesnika i velikog uzora čuvenom Geteu, rođenog u Širazu u XIII veku. Osim njega, iz Širaza potiču i drugi čuveni pesnici (Saadi, na primer), te sam grad i danas nosi epitet „grad pesnika“.

Pročitajte i ovo: Specifična obeležja Portugala

Mauzoleji Hafiza i Saadija okruženi mirisnim baštama limuna i ruža, mesto su svakodnevne posete mnogih Iranaca koji ovde dolaze da čitaju stihove, ili da se osame (parovi koji ašikuju u parku su česta pojava, s obzirom da bilo kakvo intimiziranje na javnom mestu u Iranu nije prihvatljivo).

Pročitajte i ovo: Kapri – najlepše italijansko ostrvo

Kažu da svaka iranska porodica u svom domu poseduje dve knjige: Kuran i „Divan“ – zbirku Hafizovih pesama.

Pročitajte i ovo: Sorento i Amalfi obala

Na dan persijske Nove godine (Nowruz – 21. mart), kada se porodica okupi na večeri, nasumično se otvaraju stranice „Divana“ i čita stih koji je prvi ugledan. Taj stih, navodno će odrediti sudbinu čitaoca za narednu godinu.

Osim za Novu godinu, mladi Iranci a naročito Iranke stranice Hafizovog „Divana“ nasumično otvaraju i radi rešavanja ljubavnih problema (nalik „gledanju u šolju“). Uz iranski crni čaj i širine u čajdžinici bazara, jedna mlada poznanica iz Širaza ispričala mi je svoj „slučaj“.

Pročitajte i ovo: Letovanje u Albaniji, zemlji Mercedesa, bunkera i orlova

Svojevremeno, zbog ljubavnih problema koji su je pritiskalii, sa prijateljicom je nasumično otvorila „Divan“ i nezadovoljna odgovorom ponovila čin još tri puta u roku od mesec dana.

Kada je poslednji, četvrti put otvorila stranice „Divana“, naišla je na stihove koji su, kaže otprilike glasili: „Ti si izgleda mnogo besposlena, ne prihvataš odgovor i stalno otvaraš ispočetka“. Hafiz joj je, kaže, na kraju lepo odgovorio!

Pročitajte i ovo: Lepote zapadne Srbije, oj, Moravo, moje selo ravno!

Iako su nakon Islamske revolucije 1979. godine, vino i alkohol uopšte u Iranu zabranjeni, mnogi će vam ispričati da ako znate gde da tražite – bićete u prilici da probate originalnu sortu širaza.

Pročitajte i ovo: Lastovo – najbolje čuvana tajna Jadranskog mora

Mnogi strani turisti prepričavali su priče o rumenim mladim stanovnicima Širaza koji se četvrtkom uveče (četvrtak i petak su u Iranu dani njihovog, muslimanskog vikenda), veseli vraćaju ili iz noćne šetnje, ili sa privatne žurke, proslave rođendana na kojima se vino navodno često konzumira.

S tim u vezi, preporuka je da ukoliko u Iranu upoznate veselo lokalno društvo, nemojte odbiti eventualni poziv na iransku žurku – bićete veoma iznenađeni.

Pročitajte i ovo: Krstarenje istočnim Mediteranom

Zvanično, vino je u Iranu dozvoljeno samo verskim zajednicama kojima je neophodno prilikom obavljanja njihovih verskih obreda (hrišćani i zoroastrijci), što praktično znači da negde mora i da se pravi.

Osim kao grad pesnika (i vina), Širaz je poznat i po tome što je u drugoj polovini XVIII veka, za vreme dinastije Zand (poreklom iz manjinskog naroda Luri) jedno vreme bio prestonica Persije.

Pročitajte i ovo: Napulj – kako je nastala napolitanska pica

Njen osnivač – Karim kan, izgradio je tvrđavu usred grada (Arg-e Karim khan), a potonji guverneri grada i velelepne palate sa baštama koje i danas možete posetiti – Narandžestan i Kan-e Zinat ol-Molk (Naranjestan i Khan-e Zinat ol-Molk).

Sistem i koncept persijske bašte, u kojoj tekuća voda deli površinu na četiri dela, nastao je u Persiji, u starom veku. Kada su u prolazeći Persijom, u sred pustinje, antički Grci ugledali bujnu vegetaciju sa drvećem, cvećem i tekućom vodom, navodno su upitali Persijance kako nazivaju to čudo koje su stvorili.

Pročitajte i ovo: Proputovanje kroz Transilvaniju – tajanstvenu zemlju vampira

Odgovor je bio – „pairidaeza“ („ograđena bašta“). Ovim putem, persijska reč je sa donekle pogrešnim značenjem (ali u pravom smislu) ušla u mnoge evropske jezike – „paradise“, opisujući persijske bašte kao Raj koji su Grci videli.

Pročitajte i ovo: Tunis, Kartagina i Sidi Bu Said

U Iranu, UNESCO je stavio pod zaštitu 9 persijskih bašti, i označio ih kao primer izvornog koncepta istih. Jedna od njih, sa palatnim kompleksom – Bašta Eram (Bagh-e Eram), nalazi se na zapadu Širaza.

Osim bašti, u Širazu treba obići čuveni širaski, pokriveni Bazar-e Vakil, jedan od četiri najbolja u Iranu, čiji se glavni ulaz smestio kraj džamije Masđed-e Vakil (Masjed-e Vakil), a u neposrednoj okolini jednog od tri najlepša stara hamama u Iranu Hamam-e Vakil (Hammam-e Vakil).

Pročitajte i ovo: Turska – let balonom iznad božanstvene Kapadokije

Danas se na mestu hamama nalazi svojevrsni mali muzej voštanih figura ljudi u javnom kupatilu, koji su odeveni shodno njihovim zanimanjima, i prikazan „život“ u hamamu u XVII i XVIII veku. Osim masaže i kupanja, muškarci iz Širaza u hamamu su nekada obavljali operacije vađenja zuba, koristili usluge brice, itd.

Pročitajte i ovo: Santorini – najlepše ostrvo Mediterana

Nedaleko od bazara nalazi se najfotografisanija džamija Irana – Masđed-e Nasir-e Molk (Masjed-e Nasir-e Molk), koju je ne tako davno, u XIX veku izgradio isti guverner koji je živeo u Palati Narandžestan.

Pročitajte i ovo: Ohridsko jezero – makedonski biser

U rano jutro, kada zraci sunca probijaju kroz raznobojne geometrijske vitraže na prozorima (tipični detalj persijskih vila i džamija), boja sa vitraža ogleda se u šarenim persijskim tepisima na podu i stvara fantastične, blistave šare. Naravno, ako imate sreće da tokom posete Širazu imate sunčano vreme.

U centru Širaza nalazi se svojevrsno svetilište, mauzolej sina jednog od 12 šiitskih imama – Aramga-e Šah-e Čerag (Aramgah-e Shah-e Cheragh). Ovakva svetilišta na persijskom nazivaju „imamzade“ (imamzadeh) i smatraju ih najsvetijim mestima u zemlji.

Pročitajte i ovo: Trka s bikovima u španskom gradu Pamplona

Unutar svetilišta Aramga-e Šah-e Čerag nije dozvoljeno fotografisanje, a žene su u obavezi da na ulazu pozajme čador (u ovom slučaju – veliki šareni komad tkanine) kako bi se kompletno pokrile prilikom obilaska svetog mesta (sve, osim lica).

Imali smo priliku da nam na odličnom engleskom, o svetilištu, ali i svom shvatanju islama ponešto objasni Zara (Zahra), mlada studentkinja komunikacionih tehnologija koja prema sopstvenom priznanju jednom nedeljno volontira unutar svetilišta pomažući posetiocima.

Pročitajte i ovo: Tunis, Sus i Port el Kantaui – korisne informacije o letovanju u Tunisu

Na uzvišici iznad severnog prilaza Širazu, put prolazi kraj istorijske Kapije Kurana (Qur’an Gate, ili Darvazeh Qor’an), kraj koje se nalazi parkić sa vodopadom i mesto za piknik.

Pročitajte i ovo: Baskija – crna ovca Španije

Sa ovog mesta pružaju se neki od najlepših panoramskih pogleda na grad. Ako ovim putem prođete kraj Kapije Kurana i izađete iz Širaza, nakon 60 km vožnje autoputem dospećete do odvajanja za najčuvenije arheološko nalazište Irana i jedno od najpoznatijih na čitavom svetu  – Persepolisa, dela UNESCO-ve svetske kulturne baštine.