Jednog julskog predvečerja kiša je lila kao iz kabla, dok smo iz severozapadnog, planinskog dela Grčke, preko Prespanskog jezera i pitomijeg dela planine Galičice kolima pristizali u Ohrid.

Mnogo toga ispričano je o ovom gradu na jezeru, ipak prvi utisak je bio nekako sumoran – pljusak i novi deo Ohrida, kraj sa soliterima i novogradnjom u stilu 70-tih. Kada se ujutro iznad jezera razvedrilo, a oblaci ostali da sede samo na vrhovima planina koje ga okružuju, doživljaj je bio potpuno drugačiji.

Ivana Dukčević, profesor umetnosti i dizajna, putopisac

Gazda apartmana koji smo iznajmili, rekao je da ga uglavnom izdaje Beograđanima, jer “zna tačno šta oni žele”. Stančić sa terasom, prostran i čist, nalazi se u novom delu Ohrida, u modernijoj novogradnji i košta 10 evra dnevno, po osobi. Odatle, do ohridskog “korzoa” u starom delu grada, nema ni 10 minuta pešice.

Zbog velikog broja izuzetno vrednih srednjovekovnih crkvi i manastira, stari grad Lihnidos, sada Ohrid, 1979. godine našao se na listi UNESCO-ve svetske kulturne, a zatim i pririodne baštine (1980). Iako jedni od drugih nisu tako daleko, za obilazak najvažnijih crkava i manastira u gradu, izdvojte barem jedan dan. S obzirom da (stari) grad Ohrid leži na obronku brda, a ulice su često uzane i strme, računajte i na šetnju uzbrdo-nizbrdo. Uprkos tome, čini se da nema te ulice kroz koju ohridski taksisti ne uspevaju da prođu – tamo gde realno ne očekujete da  funkcioniše bilo kakav saobraćaj, moraćete da se sklanjate od automobila!

Ohridski muzej – Kuća braće Robev / foto: Ivana Dukčević

Obilazak Ohrida možete započeti od trga sa platanom (prema jednoj verziji starog 1100 godina, a prema drugoj oko 300 godina manje). Zbog vremešnosti, stablo platana rascepilo se na dva dela, a pre desetak godina je izbetonirano kako se ne bi srušilo do kraja. Iako nije naročito interesantan, platan može da posluži kao dobar orijentir, jer odatle ka jugozapadu počinje ohridski “korzo”, pešačka ulica koja velikim delom okružuje podnožje brda oko starog grada.

Ohrid, Crkva Svete Bogorodice Perivlepte / foto: Ivana Dukčević

Duž korzoa, naročito u centralnom delu ulice nalazi se nekoliko radnji sa suvenirima i interesantnim srebrnim nakitom ukrašenim poludragim kamenjem, ili ohridskim biserima (cenkanje je poželjno). U jednom delu šetalište prolazi blizu jezera, a onda naglo skreće na desno, ulazi u deo sa kafićima, ponekim restoranom i sve više počinje da liči na autentični, stari Ohrid.

Crkva Svete Bogorodice Perivlepte / foto: Ivana Dukčević

Opasane kamenim zidom, u maloj ulici koja vodi ka jezeru jedna preko puta druge nalaze se dve stare crkve: Sveti Nikola Bolnički i Sveta Bogorodica Bolnička. Jednostavne, majušne jednobrodne crkve, ujedno su služile i kao prve ohridske bolnice (muška i ženska) u kojima i danas mogu da se vide predivne freske iz XIV veka. Kapije ovih crkvi su inače zaključane, ali potražite “ključaricu” (ulaz se simbolično naplaćuje strancima, kao i u većini ohridskih crkvi). Jedan meštanin, Makedonac, skrenuo nam je pažnju da u delu jedne od ove dve crkve postoji freska loze Nemanjića. 

Crkva Svete Bogorodice Bolničke / foto: Ivana Dukčević

Nešto dalje, na strmoj nizbrdici pre nekoliko decenija otkriven je antički rimski amfiteatar, danas stišnjen među kućama. Pronađen je sasvim slučajno, kada je jedan meštanin poverovavši u stare priče krenuo da kopa ispod svog podruma u potrazi za blagom. Blago nije našao, ali je njegovu potragu zaustavio zid iz rimskog perioda što je ubrzo do njegove kuće dovelo gradske čelnike i arheologe. Kada je otkriveno o čemu je reč, jedna po jedna kuća je rušena, ne bi li se amfiteatar iskopao u celini. Ovaj proces, sa više ili manje uspeha, još uvek traje jer neki meštani rušenje i prodaju svojih kuća uslovljavaju previsokim cenama, koje država često ne želi da plati. 

Ohrid, rimski amfiteatar / foto: Ivana Dukčević

U Ohridu posetite još nekoliko starih crkvi, podignutih i oslikanih u periodu između IX i XV veka, na primer Svetu Sofiju (XI vek), centralnu ohridsku crkvu u kojoj se popevši se na gornji nivo pružaju pogledi na čitavu njenu unutrašnjost.

U gornjem delu starog grada nalazi se Crkva Svete Bogorodice Perivlepte iz XIII veka (stari Sveti Kliment iz X veka) u čijem se dvorištu nalazi i Muzej ikona. Tu je i Crkva Svetog Pantelejmona (Novi Sveti Kliment, prvi univerzitet na Balkanu) nedavno kompletno obnovljena na temeljima starije crkve.

Ohrid, Crkva Svetog Pantelejmona / foto: Ivana Dukčević

U njoj možete videti izložene detalje fresaka originalne crkve, koji su pronađeni u ruševinama. U crkvi se čuvaju mošti Svetog Klimenta, koji je kao i Sveti Naum, živeo na Ohridskom jezeru tokom IX i X veka. U neposrednoj blizini Crkve Svetog Pantelejmona postoje brižljivo natkriveni temelji stare bazilike iz V veka, sa delovima krstionice i mozaikom u središnjem delu.

Najlepši položaj od svih ohridskih crkvi pripada Crkvi Svetog Jovana Bogoslova – Kaneo iz XIII veka, smeštenoj visoko na rtu nadomak zapadnog dela grada, u kraju koji nosi naziv Kaneo. Iz njenog dvorišta ukrašenog cvećem, panoramski pogled na jezero je kao sa razglednice.

Ohrid, Crkva Svetog Jovana – Kaneo / foto: Ivana Dukčević

U srcu starog Ohrida, u nivou jezera primetićete preuređene dve velike stare kuće, u tipičnom istočnjačkom (osmanlijskom) stilu. Sa isturenim spratovima, ofarbane u belo, i prozorima oivičenim smeđim linijama, danas čine Zavod za zaštitu spomenika kulture i Kuću braće Robev – Ohridski muzej. U muzeju možete videti predmete pronađene na području Ohridskog jezera, počev od praistorije sve do XIX veka.

Ohridsko jezero / foto: Ivana Dukčević

Doživljaj je i samo razgledanje prostorija stare kuće, sa gipsanim radovima na plafonu i u istočnjačkom stilu ugrađenim drvenim nišama, policama i ormarima. Imućnoj porodici Robev ova kuća je nacionalizovana nakon Drugog svetskog rata (na jednom zidu muzeja možete pogledati i njihovo geneološko stablo od XVII veka, do danas). U muzeju su nam rekli da potomci braće Robev još uvek postoje, jedan živi u Bugarskoj, a drugi u Beogradu.

Ohrid, radionica za izradu papira, kopija Gutenbergove prese / foto: Ivana Dukčević

Odmah pored muzeja nalazi se radionica za izradu papira na starinski način. Ljubazni domaćini neće imati ništa protiv da vam pokažu čitav proces: od mešanja piljevine sa vodom, upotrebe uramljenog sita (za oblikovanje papira), sušenja papira na filcu i ceđenja na presi, gde suvišna voda odlazi u đum-đum (posudu nalik ibriku). U istoj prostoriji, pokazaće vam jednu od dve kopije Gutenbergove štamparske prese (druga je na Bledu, u Sloveniji, a original u Nemačkoj), na kojoj će (na papiru koji su napravili) odštampati jedan od motiva iz starih spisa. Na kraju, ne preostaje vam ništa drugo nego da i kupite neku od reprodukcija, na kojoj će vam utisnuti i voštani žig, i tako dobiti autentičan suvenir.

Ohrid / foto: Ivana Dukčević

Ako volite starine, a nije vam teško da se cenjkate, iz Ohrida kući možete poneti već pomenuti đum-đum. Vrsta visokog, ćoškastog ibrika od metala, kao da je zaštitni znak ovog grada. U poslednjih nekoliko vekova, sve do pre samo par decenija đum-đum je bio deo miraza ili svadbenih poklona u doba kada se po vodu išlo do najbližeg izvora. Meštani tvrde da su podrumi ohridskih kuća prepuni starih đum-đum-ova za koje niko ne mari, pa se stiče utisak da ćete u slučaju kupovine jeftino proći. Međutim, čim ohridski trgovac primeti da ste zainteresovani, započeće priču o velikoj vrednosti istih i značajno povisiti cenu.

Ohrid, pogled sa Samuilove trvđave / foto: Ivana Dukčević

Na vrhu brda na čijim se obroncima nalazi stari Ohrid, stoje ostaci Samuilove tvrđave, iz X veka. Samuilo je bio makedonski car u doba Vizantije, ali je posle njegove smrti carstvo propalo. Po simboličnoj ceni ulaznice možete se popeti na zidine i obići ih skroz u krug, jer se sa ove najviše tačke Ohrida grad i jezero vide kao na dlanu.

Crkva Svetog Nauma / foto: Ivana Dukčević

Utisak o jednom gradu nikada nije potpun bez posete lokalnoj pijaci. Ako se u Ohridu zateknete leti, na tezgama pijace naići ćete na nizove crvenih sušenih paprika i – ogromne trešnje. Ohridske trešnje kasno zriju, ali veličinom daleko nadmašuju one standardne – veće su oko tri puta (otprilike veličine osrednje kajsije), dok je ukus i oblik isti.

Do suprotnog dela jezera – Svetog Nauma, možete otići u okviru celodnevne ture brodićem, ili putem 29 km južno od Ohrida. Na samom kraju puta, na par stotina metara od granice sa Albanijom nalazi se Crkva Svetog Nauma iz X veka, sa kompleksom manastirskih odaja oko nje. Pre desetak godina, manastirske zgrade prešle su u privatno vlasništvo, preuređene u rustičan butik-hotel u kojem noćenje sa doručkom košta oko 70 evra. Na dvorišnom platou oko crkve, na rtu iznad južne obale jezera stoji stari bunar, dva crkvena zvona, a po platou slobodno šetaju paunovi.

Crkva Svetog Nauma / foto: Ivana Dukčević

Par stotina metara pre manastirskog kompleksa, na 695 m nadmorske visine nalazi se ušće Crnog Drima u Ohridsko jezero. Tok ove reke veoma je neobičan. Izvire u blizini Prespanskog jezera, “prolazi” ispod planine Galičice koja deli dva jezera, i “izvire” iz peskovitog rečnog dna kod stotinak metara od Crkve Svetog Nauma. Nalik malo dubljoj močvari sa trskom koja raste iz vode (dubina nije veća od 2 – 3 m), neobična reka je do ulaska u Ohridsko jezero duga samo par stotina metara. Možete iznajmiti čamac (i čamdžiju), koji će vas veslajući odvesti do same prirodne granice sa Albanijom, i u kristalno čistoj, ledenoj zelenoj vodi pokazati mesta u pesku iz kojih se vidi kako bućka – izvire Crni Drim. 

Sveti Naum, izvor Crnog Drima na albanskoj granici (koja se nalazi na polovini vodene površine, na slici) / foto: Ivana Dukčević

Po ulivanju u Ohridsko jezero, reka se na drugom kraju “izliva” iz njega kod gradića Struge. Uz huk i u slapove kojima juri iz jezera u kopno (dalje ka Kosovu i Albaniji), usput pravi nevidljivu granicu u samoj Strugi, podelivši gradić i etnički na dva dela – makedonski i albanski. Na nekoliko mesta u Strugi, na obalama reke napravljene su metalne merdevine za silazak u vodu. Meštani se ovde kupaju u reci i pecaju. Sama Struga nije preterano zanimljivo mesto, osim što se nalazi u neposrednoj blizini Ohrida (17 km). Na pijaci u Strugi, osim uobičajenih stvari na tezgi jednog Albanca prodaje se “testo” za istočnjačku poslasticu – kadaif. Od Struge, putem ka zapadu, na obali jezera postoji nekoliko starih crkvi u steni (crkve – pećine), od kojih su najpoznatije one u selu Radoždi i Kalištama.

Struga, Crni Drim uliva se iz jezera, i nastavlja put u kopnu / foto: Ivana Dukčević

Ukoliko iz Svetog Nauma krećete nazad ka Ohridu, na delu puta koji vodi visoko iznad jezera, proći ćete kraj sela Trpejce. Selo naizgled ne deluje naročito zanimljivo, osim ukoliko ste gladni. Skrenite u selo, parkirajte na vrhu (jer dalje nema puta) i pešice pratite ulicu koja pretvorivši se u strmo stepenište, završava kraj jezera. Na samom kraju stepenica, na obali jezera nalazi se odličan Restoran “Ribar” za koji smo prethodno dobili preporuke.

Selo Trpejce kraj obala Ohridskog jezera / foto: Ivana Dukčević

U bašti restorana postoji mesto za roštilj, gde možete posmatrati hranu kako se priprema i peče. Osim uobičajenog, svojevrstan gurmanluk predstavlja specijalitet kuće – Ohridska pastrmka na ohridski način

Ohridska pastrmka, punjena: belim lukom, paprikom, paradajzom i patlidžanom/ foto Ivana Dukčević

Ohridska pastrmka razlikuje se od uobičajene rečne vrste po tome što joj treba 7 godina da dostigne punu veličinu. “Na ohridski način” podrazumeva da iz pastmke izvade iznutrice i kosti, i napuni sosom od paradajza, paprike, patlidžana, belog luka i začina. Nemojte propustiti “makedonsku salatu”, sličnu šopskoj, ali umesto krastavaca ima komadiće pečene paprike. Dok čekate da se jelo pripremi, glad utolite sa umućenim sosom od belog luka, na prepečenom hlebu. Sve preporuke!

Na polovini puta između Svetog Nauma i Ohrida, naići ćete i na račvanje na putu i veliku tablu: Nacionalni park Galičica. Ako skrenete ka strmoj planini i upustite se u vožnju serpentinama, posle tridesetak kilometara ugledaćete Prespansko jezero. Iako turistički manje posećeno od Ohridskog, na njemu možete čamcem doploviti do ostrva “Golem grad” (na samoj tromeđi: Grčke, Albanije i Makedonije), ili u određeno doba godine posmatrati pelikane.

Nacionalni park – planina Galičica / foto: Ivana Dukčević

Iako je Ohridsko jezero poznato i po kupanju, u toku leta posle kiše voda može da bude prilično hladna. Poželite li da se okupate, najpoznatije plaže na jezeru su: Sveti Naum, Ljubanište i plaža kod hotela Gorica.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.