Kakvo čudesno osećanje! Postojati ispod cvata trešnjinog cveta!

– (haiku) Kobajaši Isa

Prva fotografija koju sam snimila u Japanu nastala je kada smo u kasnim večernjim satima brzim vozom Narita Express, sa Međunarodnog aerodroma Narita, pristigli u centar Tokija, na jedan od sedam nivoa najveće metro stanice na svetu – Šinđuku.

Ivana Dukčević, profesor umetnosti i dizajna, putopisac

Nakon 12-časovnog neprekidnog leta, pre izlaska na površinu ulice najmodernijeg dela grada, ušli smo u jednu od podzemnih kafeterija i dok smo čekali na sendviče, na kasi sam ugledala reklamu prolećne, ružičaste kafe, tako drage Japancima – od sakure, cveta japanske trešnje.

Pročitajte i ovo: Specifična obeležja Portugala

Slikam, da samoj sebi potvrdim – u Japanu sam! U Japanu, u proleće, u vreme kada cveta trešnjin cvet. Najbolje u proleće, ali može i u jesen – kada se crvene listovi japanskog jasena.

Aleja japanskih trešnji kraj jezera Kavagući, sa planinom Fuđi u pozadini
foto Ivana Dukčević

Postoji nekoliko vrsta japanske trešnje. Najpoznatije vrste cvetaju u periodu počev od marta sve do maja, u zavisnosti od toga o kojem japanskom ostrvu je reč. Od tropske Okinave na jugu, gde proleće stigne još krajem februara, do snežnog Hokaida na severu, japanski arhipelag prostire se dužinom od 3000 kilometara.

Pročitajte i ovo: Kapri – najlepše italijansko ostrvo

Osim belih i bledo rozih nijansi japanske trešnje sa bezbroj gustih latica, pre svih njih krajem februara sa cvetanjem prvo krene nekoliko vrsta japanske šljive – pink ili svetlo ljubičaste boje (na japanskom: ume), što zajedno sa trešnjama čini oko desetak različitih vrsta koje cvetaju i čini nestvarno lepu sliku Japana u proleće!

Pročitajte i ovo: Sorento i Amalfi obala

Aleja japanskih trešnji kraj jezera Kavagući, sa planinom Fuđi u pozadini foto Ivana Dukčević.

Cvetanje japanske trešnje u Japanu nazivaju – sakura, a čin posmatranja – hanami (od pupoljka do opadanja latice prođe otprilike dve nedelje). Širom Japana postoji bezbroj manje ili više poznatih mesta za hanami, koje lokalci i veliki broj stranaca opseda tokom aprila.

Pročitajte i ovo: Letovanje u Albaniji, zemlji Mercedesa, bunkera i orlova

Krajem aprila, Japanci slave najveći praznik – Zlatnu nedelju, gde se od 29. aprila do 5. maja proslavlja godišnjica rođenja cara, Dan dece, Dan prirode (zelenila) i Festival proleća – Hinamatsuri.

foto Ivana Dukčević

Zlatna nedelja je praznik sa najviše vezanih slobodnih dana u Japanu, kada gotovo svi Japanci putuju ili van zemlje, ili negde bliže, da posmatraju buđenje prirode.

Pročitajte i ovo: Lepote zapadne Srbije, oj, Moravo, moje selo ravno!

Japan je zemlja u kojoj je gotovo sve što njeni stanovnici naprave pravo malo umetničko delo – od malenog kolačića, do brižljive, čini se decenijama planirane sadnje šuma.

Ćureito pagoda nadomek planine Fuđi
foto Ivana Dukčević

Estetika lepog, u Zemlji izlazećeg sunca ima svoj puni značaj. U tom smislu, i cvet japanske trešnje zauzima visoko mesto.

Pročitajte i ovo: Turska – let balonom iznad božanstvene Kapadokije

Japanski kolačići često se osim voćnih ukusa prave i sa ukusom japanske trešnje, a u lancu kafeterija TullY’s osim kafe i kapućina od maće (praha zelenog čaja), u proleće služe i onaj od sakure.

Ćureito pagoda nadomek planine Fuđi
foto Ivana Dukčević

I velike suvenirnice, neretko su na izvestan način podeljene na dva dela – deo sa klasičnim suvenirima, i onaj sa hranom. Rezultat ove podele je već pomenuto neizmerno strpljenje Japanaca u pogledu oblikovanja raznovrsne hrane, koja se predivno upakovana, nalik bombonjeri prodaje i kao suvenir.

Pročitajte i ovo: Lastovo – najbolje čuvana tajna Jadranskog mora

Kolačići komplikovanih oblika čija pojedinačna izrada čini se zahteva sate, čips sa ukusom sakure, slani krekeri od japanske šljive, štapići umočeni u maću – prah zelenog čaja; samo su neki od najčešćih primera kako je u Japanu kao malo gde hrana postala sastavni deo velike suvenirske ponude.

Ćureito pagoda nadomek planine Fuđi
foto Ivana Dukčević

Jedna od najpopularnijih zapadnih čokoladica u Japanu je Kit Kat, naročito među studentima za vreme ispitnog roka. Naime, Japanci su mahom prilično sujeverni, a naziv Kit Kat nalik je japanskim rečima “kitto katsu” što na njihovom jeziku znači “sigurno pobeđuješ”!

Pročitajte i ovo: Tunis, Kartagina i Sidi Bu Said

Za japansko tržište pravi se u preko 100 različitih ukusa, ali je najpopularniji Kit Kat sa ukusom zelenog čaja i trešnjinog cveta.

Ćureito pagoda nadomek planine Fuđi
foto Ivana Dukčević

Cvetanje japanske trešnje, u izvesnoj meri povezano je i sa gracioznim umetnicama – gejšama.

Pročitajte i ovo: Proputovanje kroz Transilvaniju – tajanstvenu zemlju vampira

Velika, crna veštačka perika koja imitira prenaglašeni volumen kose vezane u punđu, bez mnogo detalja; crveni i crni krejon oko očiju i crveni karmin; drvene japanke na nogama (geta) i kimono s belom kragnom čije su šare i cvetni motivi veoma svedeni, a dezen uvek u skladu sa trenutnim godišnjim dobom – trešnjinim cvetom u proleće, najbolji su pokazatelj da je pokraj vas upravo prošla prava gejša u svojoj „radnoj odeći”.

Japanski Alpi, sakura u selu oblasti Širakava-go (UNESCO)
foto Ivana Dukčević

I to u predvečerje, nekom od sporednih ulica Kjota ili Kanazave, jer gejša nikada neće proći tamo gde može da bude viđena.

Pročitajte i ovo: Krstarenje istočnim Mediteranom

Iako se u Gionu, u Kjotu, ponekim srećnim i potpuno nepripremljenim turistima ukaže retka prilika da na trenutak sretnu pravu gejšu, u poslednje vreme zbog velikog broja turista koji pokušavaju da ih “presretnu” i fotografišu gejše mahom odlučuju da do ugovorene večernje adrese ne idu pešice, već taksijem.

foto Ivana Dukčević

Reč “gejša” nastala je od japanskih reči “gei” (“umetnost”) i “sha” (“osoba ženskog pola”), i znači – umetnica.

Pročitajte i ovo: Napulj – kako je nastala napolitanska pica

Gejše su osobe koje nakon pet godina školovanja uspeju da ovladaju veštinama kao što su: sviranje na nekoliko nacionalnih instrumenata (na primer šamisen), plesanje nacionalnog plesa, pevanje narodnih pesama, ceremonija služenja čaja i poznavanje društvenih igara.

Japanski lanac kafeterija u proleće pravi kafu sa sakurom i maćom
foto Ivana Dukčević

Poželjno je da su obrazovane, kako bi mogle da pričaju interesantne priče i vode razgovore sa grupom muške klijentele koja ih unajmljuje kao neku vrstu pratnje.

Pročitajte i ovo: Baskija – crna ovca Španije

Društvo grupe gejši najčešće se organizuje prilikom poslovnih banketa i drugih mahom grupnih proslava koje organizuju muškarci, kako bi im veče učinile prijatnijim.

Kjoto, Filozofova staza
foto Ivana Dukčević

Kada su prvi Zapadnjaci sredinom XIX veka pristigli u Japan, zbog slične odeće gejše su pomešali sa prostitutkama/zabavljačicama – oiran, i tako je nastao „nesporazum” koji za neupućene još uvek traje.

Pročitajte i ovo: Andaluzija i zadivljujuća Granada

Ako ste u Kjotu, u rano jutro ili smiraj dana pođite „Filozofovom stazom” (Philosopher’s Path), delom severoistočne padine brda koja okružuju staru prestonicu, putićem kojim je svakog dana do Univerziteta gde je radio hodao čuveni lokalni profesor filozofije.

Takajama, gradić u Japanskim Alpima – najstarije drvo japanske trešnje u Japanu
foto Ivana Dukčević

Filozofova staza vodi pokraj rečnog kanala, nad kojim se sa obe strane nadvijaju grane drvoreda japanske trešnje.

Pročitajte i ovo: Ohridsko jezero – makedonski biser

U vreme cvata, turistkinje – Japanke, ali i one druge, u prethodno na dnevnoj bazi iznajmljenoj tradicionalnoj odeći (obući i šminki) danas veoma popularnim u Japanu, šetaju ovom stazom dok ih u nehajnim pozama, njihovi mladići fotografišu ispod krošnji.

Takajama, gradić u Japanskim Alpima.
foto Ivana Dukčević

Ako u Japan putujete u proleće, u Tokiju ne propustite posetu parku Šinđuku Gjoen (Shinjuku Gyoen), mestu gde veliki broj stanovnika prestonice dolazi da posmatra sakuru.

Pročitajte i ovo: Santorini – najlepše ostrvo Mediterana

O danima vikenda, sa prijateljima ili porodicom, napravljenim ručkom u pokretnom frižideru i ćebencetom postavljenim u senci drveća, po čitav dan odmaraju, čavrljaju i uživaju u jarko belim laticama svuda oko njih.

Takajama, gradić u Japanskim Alpima.
foto Ivana Dukčević

Nadomak Tokija, pođite na izlet do podnožja jedne od tri svete japanske planine – Fuđija (Fuji-san u prevodu: beskrajni / besmrtni). Konusna planina sa tek suptilnom, još neotopljenom belom kapom na vrhu u proleće, okružena je đerdanom od pet velikih jezera vulkanskog porekla koja se nalaze međusobno udaljena 15 do 30 kilometara.

Pročitajte i ovo: Krit – najveće grčko ostrvo na kome je vreme stalo

Obale nadomak dva jezera sa istočne i sa južne strane Fuđija, najnaseljenija su i najposećenija. Turisti vole jezero Kavagući (Kawaguchi-ko), naročito sredinom aprila u vreme sakure, kada u aleji kraj jezera cveta bledo-rozikasti cvet japanske trešnje.

Tokio, prolećna kafa sa cvetovima japanske trešnje
foto Ivana Dukčević

Cvetanje japanske trešnje bilo je inspiracija velikom broju umetnika koji su izrađivali estampe, slikarske kompozicije pejzaža i života starog Japana od kojih su najčuvenije one slikara po imenu Katsushika Hokusai, velikog uzora francuskim impresionistima – slikarima svetlosti.

Pročitajte i ovo: Trka s bikovima u španskom gradu Pamplona

Nekoliko godina pošto je prvi put video estampe, Van Gog je rekao: „Na svu moju umetnost do izvesne mere, uticao je Japan”.

Tokio, sakura u Parku Šinđuku Gjoen.
foto Ivana Dukčević

Pročitajte i ovo: Najpoznatije crkve Rima

Japanskim taksijem, starijom limuzinom crne boje čija se vrata uvek automatski, sama otvaraju, gde naslon za glavu zadnjeg sedišta tamne boje obično nadopunjuje kukičana, čipkana, uvek čista i brižljivo zategnuta bela navlaka, a vozač upravlja vozilom u belim rukavicama, sa jezera Kavagući krenuli smo ka par kilometra udaljenoj Ćureito pagodi (Chureito Pagoda).

Pročitajte i ovo: Tunis, Sus i Port el Kantaui – korisne informacije o letovanju u Tunisu

Uzana građevina tipičnih u vis nanizanih kosih krovova, oivičena jarko crveno-narandžastom bojom stara je tek par decenija, ali se zbog veoma dobro osmišljene lokacije – sa Fuđijem u pozadini, pojavljuje na najčuvenijim slikama Japana.

Tokio, sakura u Parku Šinđuku Gjoen
foto Ivana Dukčević

Svetilište Arakura Sengen – što je njen pun naziv, japanska je petospratna pagoda smeštena na obronku planine iznad mesta Fuđijošide i jedno od par mesta gde na najvećem japanskom ostrvu Honšu žive japanski makaki – snežni majmuni.

Pročitajte i ovo: Plovdiv – grad Sunca, kulture i dobre hrane

Kada u podnožju pagode, sredinom aprila cveta japanska trešnja, a veličanstvena zagasito-crna planina sa snegom pri vrhu u daljini se vidi kao na dlanu, skoro da nema divnijeg mesta za uživanje u onim tipičnim japanskim pejzažima kao sa razglednice, o kojima su neki od nas maštali dugo.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.