Ivana Dukčević, profesor umetnosti i dizajna, putopisac

Francuska Azurna obala i njen deo koji zalazi dublje u kopno – Provansa, prepuni su zvučnih mesta iz uglavnom novije istorije.

Mondenska Nica, festivalski Kan i San Trope na obali, po čuvenju pariraju nešto manjim mestima u kopnu – Eks-en-Provansu (Aix-en-Provence) i Arlu (Arles), u kojima su veliki deo života proveli neprevaziđeni impresionisti i postimpresionisti, takozvani, “slikari svetla”, između ostalih, Van Gog i začetnik kubizma Pol Sezan.

Avinjon / Autorka fotografija Ivana Dukčević

Nedaleko od njih, u zapadnom delu Provanse, smestio se nadaleko čuveni gradić Avinjon. Tokom nekoliko decenija XIV i početkom XV veka, u Avinjon je iz Vatikana premeštena papska prestonica, iz koje je rimokatoličkim svetom tokom manje od veka vladalo ukupno čak devet papa.

Avinjon / Photo: Ivana Dukcevic

Još u XIV veku, u Avinjonu je u gotskom stilu sagrađena ogromna Papska palata – Palais des Papes. Nalazi se duž velikih, i danas potpuno očuvanih gradskih zidina iz XIV veka koje i opasuju skoro čitav grad. Interesantno je da je “Papska stolica”, Vatikan, polagala pravo na vlasništvo nad gradom-državom Avinjonom sve do 1791, kada je gradić najzad vraćen pod upravu Francuske, tokom Francuske revolucije.

Avinjon, Papska palata / Photo: Ivana Dukcevic

Osim Papske palate, najpoznatija atrakcija Avinjona je stari, polurazrušeni ili poludovršeni Most Svetog Benezeta, iz XII veka, na reci Roni, o kome je ispevana i čuvena francuska pesmica “Sur le Pont d’Avignon…” (“Na Avinjonskom mostu…”), verovatno znana svima koji su kao deca učili francuski.

Avinjon, mural na zidu zgrade prikazuje 9 papa koji su vladali iz Avinjona / Photo: Ivana Dukcevic

Prema legendi, most je sagradio lokalni pastir Benezet, kojem su se u snu ukazali anđeli i dali mu nadljudsku snagu da ga sam sazida. Iako su meštani smatrali da je lud, Benezet je uspeo da ostvari svoj projekat i zadivi građane Avinjona. Kada je umro, proglašen je za sveca i sahranjen u maloj kapeli koja se nalazi na donjem nivou mosta.

Avinjonski most / Photo: Ivana Dukcevic

Zbog velikih poplava i bujica, tokom srednjeg veka most dužne 900 m više puta je urušen i obnavljan, te je do kraja XVII veka na njemu ostalo samo četiri luka (od prvobitna 22). I danas, most nije ceo, već premošćuje jedan deo širine reke.

Avinjonski most / Photo: Ivana Dukcevic

Nedaleko od Avinjona, oko 20 km zapadno, na reci Gard nalazi se građevina koji Francuzi nazivaju Pont du Gard, deo izuzetno očuvanog starorimskog akvadukta iz I veka naše ere. Godine 1985, stavljen je na listu UNESCO-ve svetske kulturne baštine.

Avinjonski most / Photo: Ivana Dukcevic

Ukoliko krenete putem dalje ka zapadu Francuske, ka Španiji i vencu Pirineja, proći ćete kroz predele poznate iz lektire u osnovnim školama – romana „Bela griva“, možda videti divlje, bele konje na usamljenim, prostranim ravnicama, vozeći se u smeru ka gradu Monpeljeu.

Pesmica o Avinjonskom mostu / Photo: Ivana Dukcevic

Odvojivši se od Sredozemnog mora i skrenuvši ka zapadu na autoput – Pirineji, vozićete se paralelno, severno duž planinskog venca Pirineja. Počev od Montpeljea, “preseći” ćete jugozapad Francuske i Iberijsko poluostrvo na jugu, i nakon oko 500 km stići do obala Atlantika u blizini mondenskog letovališta Bjarica.

Sporedni putevi južne Francuske, sa drvoredima / Photo: Ivana Dukcevic

Ovaj deo Francuske poznat je po promenljivom vremenu (i tokom leta), čestim padavinama, kao i po biciklističkoj trci Tour de France koja se održava u julu, ali su deonice kojima se vozi po brdskim predelima i seocima, smeštene nešto dalje od autoputa. Ipak, negde na sredini autoputa uz Pirineje postoji veće odmorište sa benzinskom pumpom, samoposlugom i restoranom – Aire de Pyrenees, u čijoj blizini je podignut ogromni spomenik-instalacija od metala “Cycliste de France”, posvećen čuvenoj trci.

Autoput Pirineji, Spomenik Tour de France / Photo: Ivana Dukcevic

Na krivudavim metalnim trakama – stazama spomenika, uzbrdo i nizbrdo u žaru trke “jure biciklisti”, sve do prvog – pobednika u žutom (prema pravilima trke Tour de France, pobednik etape trke dobija žutu majicu).

Sela u blizini Tuluza / Photo: Ivana Dukcevic

Francuska sela u podnožju Pirineja, u oblasti grada Tuluza kao što su na primer Nejo, Oteriv ili Sen-Silpis-sir-Lez, karakteristična su po slikovitim kamenim kućama na drvenim stubovima, usred nepreglednih žitnih polja i zasada suncokreta. Na glavnim ulicama ovih mesta, ali i na prilazima između sela, nad putićima koji vijugaju između brežuljaka nadvijaju se zelene krošnje listopadnog drveća koje štrči u vis kao kontrast žutim poljima i težinom svojih krošnji pravi svojevrsne tunele. U jugozapadnom delu Francuske, česti su prelepi drvoredi koji prate sporedne puteve. Moj prijatelj Francuz prokomentarisao je da ih u poslednjih nekoliko godina seku, jer se navodno zbog njih dešava veliki broj saoraćajnih nesreća sa tragičnim ishodom.

Sela u blizini Tuluza / Photo: Ivana Dukcevic

Pred kraj autoputa uz Pirineje, posetite malo mesto francuske pokrajine Akvitanije – Ortez, poznato po srednjovekovnom kamenom mostu na lokalnoj rečici, ruti Tour de France-a, ali i koridi i trci bikova sličnoj onoj u mnogo poznatijoj dvestotinak kilometara udaljenoj Pamploni, u susednoj Španiji, u podnožju Pirineja.

Korida u Ortezu / Autorka fotografija Ivana Dukčević
Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.