Neke stvari koje ste čuli o raku dojke jednostavno nisu istinite!

Svakog oktobra, pažnja svetske javnosti, time i naše, usmerena je na podizanje svesnosti o raku dojke. Što je dobra stvar, da budemo jasni! Svakako podržavamo da se što više priča o bolesti raka dojke, kako bi se ljudi što više oslobađali i svesnije ulazili, kako u koštac sa bolešću, u cilju izlečenja, tako i radi povećane brige o sebi i svom zdravlju, redovnijih odlazaka na preglede, u cilju brige o sebi.

Šansu za razvoj bolesti raka dojke sada ima svaka osma žena (1/8), prema podacima istraživanja Američkog društva za borbu protiv raka dojke, na koje se oslanjamo jer kod nas takvih statističkih podataka, nažalost, nema. Samo prošle godine, procenat oboljenja bio je manji! Incidenca je bila da jedna u 9, odnosno, 10 žena, oboli od raka dojke.

Zato smo tu da razbijamo predrasude i mitove koje slušamo o raku dojke, a koji nemaju veze sa istinom, već strahom i neznanjem, koji se uvlači u kosti žene, na samu pomisao o ovoj bolesti.

Mit #1: Porodična istorija bolesti je najbolji pokazatelj tvog rizika od raka dojke!

Nije tačno! Jedna od najrasprostranjenijih zabluda je da možete da dobijete rak dojke samo ako ga je neko u vašoj porodici imao. Međutim, prema dr Julie Gralow, direktorki onkološkog odeljenja za lečenje raka dojke, pri Centru za lečenja bolesti raka u Sijetlu, 70% bolesti raka dojke razvija se sasvim sporadično, kod pacijenata koji nemaju nasledne komponente bolesti u porodičnoj istoriji. Zato, bez obzira na porodičnu istoriju bolesti, važno je da idete redovno na ultrazvučne preglede, što sesmatra jednom godišnje. Međutim, ukoliko imate jake predispozicije za razvijanje bolesti raka dojke, prema porodičnoj istoriji bolesti, preporučuje se da na preglede krenete od malih nogu jer se rak dojke ne razvija samo kod odraslih žena, već može da se razvije i u ranom adolescentnom dobu.

Za sve ostale, podržavamo preporuku početka odlaska na ultrazvučne preglede sa 35 godina, i to, svake godine, jednom godišnje.

Za one sa porodičnom istorijom raka dojke, rizik je veći ako je rođaka prvog stepena srodstva, majka, ćerka ili sestra, imala dijagnostifikovan rak dojke, posebno ako je bila mlađa od 50 godina. Predlaže se da žene krenu sa skriningom 10 godina pre doba kada je njihovoj rođaki pronađen tumor. Stručnjaci preporučuju da svako ko ima porodičnu istoriju kancera posavetuje se sa svojim lekarom, koji bi trebalo da bude u stanju da identifikuje modalitet razvijanja bolesti i preporuči adekvatan skrining ili genetsko savetovanje.

Mit #2: Ako pronađete čvorić, to je sigurno rak!

Nije tačno! Jer su nam utuvili u glavu da tražimo samo čvoriće prilikom samopregleda. Sasvim je normalno da se izbezumimo od straha kada napipamo tako nešto. Međutim, nije sve što napipate uvek rak! U većini slučajeva, oko 75%, ono što žene napipaju nije rak, već nešto mnogo manje ozbiljno, cista ili benigna nekancerogena izraslina. Većina čvorića su benigni i povezani su sa menstrualnim ciklusom ili su fibroadenom, što je benigna vrsta tumora. Ovo se posebno odnosi na osobe mlađe od 65 godina.

Zapamtite! Ako pronađete čvorić, nemojte da paničite! Može da se desi da nije ono najgore na šta ste prvo pomislile! Svakako, odmah idite kod lekara na ultrazvučni pregled dojki, što je moguće pre. Za dalje ćete se posavetovati sa lekarom, da li je potrebno da idete i na mamografiju.

Mit #3: Samo starije žene dobijaju rak dojke!

Nije tačno! Istina je da rak dojke može da se razvije u bilo kom uzrastu, no starije žene, posebno one u kasnim 60-tim i kasnije, imaju mnogo veći rizik od razvijanja bolesti.

Prema podacima Američne nacionalne fondacije za rak dojke, polovina svih žena sa dijagnozom raka dojke starije su od 65 godina. Iako je taj broj vrlo značajan, ne zaboravite da još uvek preostaje drugih 50%! Od žena mlađih od 65 godina, njih 7% je mlađe od 40 godina. Uprkos relativno malom broju žena mlađih od 40 godina, kod kojih se razvija rak dojke, stručnjaci upozoravaju da se takvi slučajevi dešavaju i da treba redovno da se ide na godišnju kontrolu.

Dr Bejker, iz Američke nacionalne fondacije za rak dojke kaže da se sa takvim slučajevima susreće na nedeljnom nivou i da je zato podjednako važno da i žene mlađe od 40 godina idu redovno na preglede, jednom godišnje. Posebno zato što detekcija čvorića može da bude teža kod mlađih žena jer im je tkivo dojke gušće. To je zbog višeg nivoa estrogena. Kako starimo, nivo estrogena obično se smanjuje i gustina tkiva dojke se zamenjuje masnim tkivom, kroz koje se lakše napipaju sve promene koje se pojave. Zato, ako ste stariji od 20 godina i primetite promene u jednoj od svojih dojki, imajte na umu da to najverovatnije nije rak, ali u svakom slučaju, neophodno je da odete kod lekara na pregled, najbolje, ultrazvukom jer mamograf može da pogreši, baš zbog gustine tkiva.

Jednostavno, može da se desi da mamograf ne prepozna nastalu promenu jer je tkivo gusto, dok je ultrazvuk mnogo naprednija i bolja metoda za očitavanje promena kod svih vrsta tkiva dojke. Zato se kaže da se mamografija savetuje samo ženama starijim od 65 godina. Svim mlađim ženama savetuje se da redovno idu na ultrazvučnee preglede. Sa druge strane, ni zračenje mamografa nije beznačajno i treba ga imati u vidu.

Mit #4: Samo žene dobijaju rak dojke!

Nije tačno! Iako muškarci imaju 100 puta manje šanse da obole od raka dojke od žena, oko 2.140 muškaraca imalo je dijagnostifikovan rak dojke u 2011. godini, prema Američkom kancer registru. Bolest se obično otkriva kasnije, baš zbog toga što se ne očekuje razvijanje ovakve bolesti kod muškaraca, tako da je to obično u poodmakloj fazi. Zato se misli da je rak dojke smrtonosnije oboljenje za muškarce nego žene. Međutim, nove studije pokazuju da muškarci, zapravo, imaju veću stopu preživljavanja od ženskih pacijenata. Stručnjaci napominju da je rak dojke kod muškaraca 1% od svih dijagnostifikovanih karcinoma dojke. Razlog je jednostavan. Muškarci nemaju ekspoziciju estrogena i progesterona, nemaju laktaciju i imaju vrlo malo kanala u svojim dojkama, u kojima se obično razvijaju tumori.

Mit #5: Samo porodična istorija bolesti sa majčine strane određuje da li imate predispoziciju za rak dojke!

Nije tačno! Ovo je uobičajena pogrešna percepcija! Pošto je poreklo naših gena podeljeno između majke i oca, potrebno je da gledamo obe strane porodičnog stabla pri proceni rizika.

Iako je prvostepeno srodstvo, majka, sestra ili ćerka, najvažnije u proceni rizika razvoja bolesti raka dojke, stručnjaci savetuju da u razgovoru sa svojim lekarom procenite i odredite svoj nivo genetskog rizika razvoja pojedinih bolesti. U ovom slučaju, raka dojke. Obe strane porodičnog stable su od presudnog značaja, kako majčina, tako i očeva. Razlika je samo u tome što je manja verovatnoća da vaš otac dobije rak dojke ili ga je imao, ali nije nemoguće. Potrebno je da gledate očeve sestre i majku, baku i prabaku.

Mit #6: Čvorići su jedino što tražimo tokom samopregleda!

Nije tačno! Čvorići nisu jedina vrste promene koja može da se pojavi u našim dojkama i na našim grudima. Zato je bitno da svi zajedno radimo na podizanju nivoa svesnosti o bolesti raka dojke, da bi žene obratile pažnju na sve individualne promene koje su van norme, kao što su promena oblika dojki, veličina, izgled ili osećaj u njima.

Promene koje ukazuju da treba pod hitno da se javite vašem lekaru su osećaj nadutosti u dojkama, povećane čvrstine ili zadebljanja; grudi su vam postale veće no inače; primetnije su pore na jednom određenom mestu na koži dojke; koža se skuplja i suši na jednom mestu; inverzija bradavica, bradavice se uvlače ili krvare ili neka druga vrsta tekućine izlazi iz njih, a niste u periodu laktacije.

Kod inflamatornog raka dojke, retkog ali agresivnog oblika raka, na jednom delu dojke može da se razvije osip nalik flasteru ili može da se pojavi otok na jednom mestu ili da obuhvati celu dojku.

U svakom slučaju, ženama se predlaže da jednom godišnje idu na ultrazvučni pregled dojki, radi očuvanja svog dobrog zdravlja i brige o sebi. Volite sebe!