Sve srećne porodice nalik su jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način.

– Lav Nikolajevič Tolstoj

Ovakav čovek nije namerno odlučio da bude loš, gonjen je nesvesnim silama neadekvatnog vaspitanja.
Kombinacija različitih patologija vaspitanja ima bezbroj – svaka porodica na svoj način.

Irena Jurjević, savetnica iz Geštalt psihoterapije i osnivač Centra uspeha
Irena Jurjević, savetnica iz Geštalt psihoterapije i osnivač Centra uspeha

Kad počnemo preispitivati sile koje upravljaju ženomrscem, onda shvatimo da veliki deo njegovog ponašanja služi da bi se sakrila ogromna teskoba između svoje potrebe za LJUBAVLJU žene i duboko skrivenog STRAHA od nje.

Njegova normalna potreba da bude blizak sa ženom, pomešana je sa strahom da ga ona može emocionalno uništiti. On potajno veruje da, ako zavoli ženu, ta će žena onda steći moć da ga povredi i napusti.

U nastojanju da ublaži strah, ženomrzac odlučuje, najčešće nesvesno, da potisne moć žene u svom životu. Od deluje na osnovu potajne nade da će žena, ako uspe da je liši njenog SAMOPOUZDANJA, biti isto tako ovisna o njemu kao što je on o njoj.

 Tamo gde je sve započelo…

Majka je hraniteljka i prvi izvor ugode, dok je otac taj koji sinu pomaže da se otrgne od majke, kako ne bi postao preterano ovisan o njoj. U porodici ženomrsca događa se da je otac ili previše strog ili previše pasivan da bi mogao da otrgne dečaka od majke, tako da dečaku ne preostaje ništa drugo nego da se DRŽI MAJKE, kao središta svog sveta.

Žene u poremećenim brakovima često iskorištavaju decu da bi rešile svoje probleme.

Pod iskorištavanjem ne mislim na seksualni incest, već na gušenje deteta držanjem „uz svoju suknju“, preteranu kontrolu i nepotrebnu brigu, ljubomoru kad se dečak/muškarac počne odvajati od nje i porodice– u svakom slučaju događa se EMOCIONALNO GUŠENJE i dečak postaje preterano ovisan o njoj.

Ovako vaspitan, ženomrzac je doživeo majku kao nekoga ko ima moć da ga razočara, da mu uskrati ljubav, da ga guši, učini slabim ili usmeri svoje nezasite potrebe ka njemu – i sada doživljava svoju partnerku kao ženu koja ima istu moć.

Kad je otac tiranin

Ako dečak odraste u porodici u kojoj je otac bezpogovorni autoritet, još gore ako je i fizički zlostavljač, a majka u ulozi bespomoćnog deteta, umesto odgovorne odrasle osobe, moguće je da će dečak usvojiti pravilo „Bićeš siguran samo ako si kao otac“ ili „Očev način je jedini način“ – jer biti kao majka, slab i žrtva, nije izbor. Dečak će usvojiti očev PREZIR prema ženama.

Majka koja se ponaša bespomoćno u svom braku, moguće je da će svoje potrebe i pasivnu agresiju usmeriti na dete. U tom slučaju ona postaje dete, a dečak mora da preuzme ulogu odgovornog odraslog. Takav dečak može da mašta o tome kako će da izbavi majku, istovremeno imajući potisnutu ljutnju prema njoj što ga iskorištava.

Razni su načini kako majke ISKORIŠTAVAJU svoju decu:

– majka može da pati u tišini, ali mu istovremeno daje do znanja da je nesrećna i u bezizlaznoj situaciji
– može da kaže svom sinu da je on smisao njenog života i da ne zna šta bi bez njega
– može da se često razbolijeva i da bude hronično depresivna
– može da se opija ili pribegaa nekom drugom obliku samouništavanja
– može da ga emocionalno ucenjuje i nabija mu osećaj krivice svaki put kad on odluči da napusti roditeljski dom

Što god radila, njen sin će da misli da je na njemu da je usreći. Uzevši ulogu kojoj nije dorastao u sebi će gajiti sve veću ozlojeđenost, koju će kasnije pretvoriti u mržnju prema ženama.

Moguća je dinamika da je otac pasivan, a majka dominantna i svojom kontrolom guši dete, ne pušta ga nikad na miru da odraste. Ogorčena na svoj brak, potpuno se „posvećuje“ detetu – ona zna sve najbolje i više mu uopšte ne dopušta da diše.

Mnogi ženomrsci ponašaju se grubo i izigravaju muškarčine da bi se odbranili od neprihvatljivih osećaja i svoje RANJIVOSTI prema ženama.

Njene potrebe ga suviše jasno podsećaju na njegove vlastite. Stoga ih ne priznaje. Ovakva projekcija donekle objašnjava zašto su ženomrsci neosetljivi na partnerkine emocionalne patnje. Lakše mu je da mrzi neke karakteristike kod partnerke, nego da te iste karakteristike vidi kod sebe.

Kad ženomrzac stupa u vezu, veruje da je o njoj OVISAN kao što je bio ovisan o svojoj majci. Zajedno sa strahom od vlastite ovisnosti o njoj, ide podjednako strašan strah da će ga ona napustiti. Sva ponašanja kojima se ženomrzac koristi da bi preuzeo kontrolu nad partnerkom, proističu iz dubokog straha od NAPUŠTANJA.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.