Zaljubljenost je jednostavna kada sve ide glatko, ali kada srce zna da je vreme za kraj, napuštanje partnera može biti gotovo nepodnošljivo.
Zašto je toliko teško prekinuti i zašto osećamo krivicu, tugu ili konfuziju čak i kada znamo da je najbolje za nas? Ovaj tekst otkriva psihološke i emocionalne razloge koji stoje iza te dileme i nudi praktične savete kako da krenete dalje sa lakoćom i samopouzdanjem.
Pročitajte i ovo: Zašto varamo svoje partnere?
Nekima od nas nekad je lakše sumnjati u sebe, dvoumiti se oko svojih potreba i vrednosti, nego otvoriti oči i videti da s Njim/Njom (kojeg toliko volimo) nešto nije u redu.
Lakše je podneti da sa mnom nešto nije u redu, jer imam mogućnost da ispravim to, popravim sebe. To mi daje osećaj nekakve kontrole.
Ako širom otvorim oči, shvatiću da mi se to što vidim pred sobom, zapravo, ne sviđa i da ne mogu da ga prihvatim – znači da ću morati da ga/nju napustim. Napustiti ili biti ostavljen nekima je nepodnošljivo.
Zašto je to tako?
Neki od nas, kao deca, naučili smo da zatvaramo oči i sumnjamo u svoja prosuđivanja, dvoumimo se oko onoga što vidimo pred sobom – kakvi su nam ZAISTA roditelji – jer kad bismo videli pravu istinu… dovodimo u pitanje sopstveno preživljavanje. Mi ljudi bez svega možemo, ali bez roditeljske ljubavi (ljubavi naših staratelja) ne možemo da preživimo, niti odrastemo.
Pročitajte i ovo: Popularna psihopatija – kako da prepoznate psihopatu u svom okruženju
Ideja da gubimo partnera okida u nama onaj preužasni i nepodnošljivi strah od mogućeg gubitka i napuštanja roditelja.
***
Ukoliko želite da kontaktirate Irenu Jurjević radi psihoterapeutskog savetovanja, preko Skajpa i video poziva, obratite joj se na email adresu irena@centaruspjeha.com
