Nekima od nas nekad je lakše sumnjati u sebe, dvoumiti se oko svojih potreba i vrednosti, nego otvoriti oči i videti da s Njim/Njom (kojeg toliko volimo) nešto nije u redu.

Lakše je podneti da sa mnom nešto nije u redu, jer imam mogućnost da ispravim to, popravim sebe. To mi daje osećaj nekakve kontrole.

Irena Jurjević, savetnica iz Gestalt psihoterapije i osnivač Centra uspeha

Ako širom otvorim oči, shvatiću da mi se to što vidim pred sobom, zapravo, ne sviđa i da ne mogu da ga prihvatim – znači da ću morati da ga/nju napustim. Napustiti ili biti ostavljen nekima je nepodnošljivo. 

Zašto je to tako? 

Neki od nas, kao deca, naučili smo da zatvaramo oči i sumnjamo u svoja prosuđivanja, dvoumimo se oko onoga što vidimo pred sobom – kakvi su nam ZAISTA roditelji – jer kad bismo videli pravu istinu… dovodimo u pitanje sopstveno preživljavanje. Mi ljudi bez svega možemo, ali bez roditeljske ljubavi (ljubavi naših staratelja) ne možemo da preživimo, niti odrastemo.

Ideja da gubimo partnera okida u nama onaj preužasni i nepodnošljivi strah od mogućeg gubitka i napuštanja roditelja. 

***

Ukoliko želite da kontaktirate Irenu Jurjević radi psihoterapeutskog savetovanja, preko Skajpa i video poziva, obratite joj se na email adresu irena@centaruspjeha.com

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.