U ovom članku govorim o ljudima koji sami sebi krešu krila kako bi se drugi oko njih osećali dobro u svojoj koži.

Onima koje se odriču svoje nesputanosti i slobodne prirode kako bi se njihovi muževi, partneri osećali kao „pravi muškarci“. Stišću se u uloge koje su mnogo manje od njih samih kako bi zadržale brak i postojeće odnose u kući i na poslu. Negde uz put izgubile su pravu sebe i uokvirile se u uloge: Majke, Preduzetnice, Katice za sve, Nemam vremena žene, Ne smem da se ističem žene, Ja sam fina žena…i slično.

Irena Jurjević, savetnica iz Gestalt psihoterapije i osnivač Centra uspeha

Pročitajte i ovo: Skrivena lica depresije – nasmejana depresija

To je žena koja ceo život sputava sebe od bivanja natprosečnom, jer njeni roditelji nisu imali kapacitet da se nose sa darovitim i živahnim detetom. To je žena koja godinama ima ulogu u porodici „Uvek sam tu za druge“, sada po malo otkriva svoje duboko nezadovoljstvo sopstvenim životom i u čudu je što se to sad s njom zbiva, odakle joj takve „gluposti“ padaju na pamet, kad je u njenom životu „sve u redu i ništa joj ne fali“.

Pročitajte i ovo: Gde da nađem lek kad srce zaboli

Žena koja je poslednji put u pubertetu bila „svoja“, sad shvata da je to bilo poslednji put pre dvadeset godina i od tada je „njegova“, ali ne i svoja. To je žena koja je navukla tamno plavo odelo i krute, lakirane štikle, a duša joj vrišti „Hoću napooooljeee!“

Pročitajte i ovo: U čemu je razlika između krivice i odgovornosti

Photo by Adam Flanagan on Unsplash

Pročitajte i ovo: Kako se rešiti tenzije u vratu i ramenima?

To je muškarac koji trpi da ga žena gnječi i ne usuđuje se da joj kaže „Dosta!“

To je muškarac koji ima slabe trbušne mišiće, pa njegovo držanje tela pomalo podseća na žalosnu vrbu – savijenih ramena prema napred, slabog udaha i dugog izdaha, opuštenog trbuha. Lagano usporen, preterano miran tip „koji se ne ljuti“ i ne voli da ulazi u konflikte. Srezao je svoju prirodnu agresivnost.

Pročitajte i ovo: Kada je veza kao droga

To je muškarac koji je doktorirao medicinu i na promociju doktorata nije pozvao ni jednog prijatelja, jer mu je muka od tog doktorata i apsolutno mu ništa ne znači. Doktorirao je jer je tako od njega očekivao njegov tata. A u tišini svog stana, ovaj muškarac piše kratke priče i mašta kako će jednog dana, „kad se sve kockice posloži“, dati otkaz na poslu koji ne voli i baviti se pisanjem po ceo dan. Svoju autentičnost i snagu ovaj je muškarac morao da potisne duboko u sebi, kako bi i dalje mogao „mirno“ da živi po porodičnim pravilima i „ne talasa“.

Pročitajte i ovo: Senka u seksualnosti

Photo by Zoran Zonde Stojanovski on Unsplash

Pročitajte i ovo: Ljubav je samo reč

To je ono dete koje mirno sedi na ivici peska i setno gleda drugu decu kako se igraju, jer „se ne sme da se isprlja“.

To je osoba koja je „skromna“ i nema prevelikih želja. Jer kad bi poželela, kad bi samo poželela… Bye, bye uljuljanoj sigurnosti!

Pročitajte i ovo: Doviđenja prošlosti, dobar dan živote

Ovako neki moji klijenti nazivaju svoj zaboravljeni, potisnuti, ali autentični i nepokoreni deo svoje ličnosti:

  • „Divljakuša u meni“
  • „Imala sam Groove
  • „Prinćipesa“
  • „Bila sam vođa“
  • „To je ONAJ deo mene“
  • „Logični Ja“
  • “Ah, ta moja 18. godina…”

Pročitajte i ovo: Reči su te što nas svlače, ćutanje samo uz suze dobro ide

Photo by Daiga Ellaby on Unsplash

Kad ih pitam kad su izgubili taj deo svoje ličnosti, odgovori su vrlo slični – u četvrtoj, petoj godini, početkom puberteta… Kad ih zamolim da opišu malo kako im je bilo da budu ta osoba, takvo dete, prvo što kažu je: „Ne sećam se baš. Samo možda jednog detalja…“

Pročitajte i ovo: Letnji vatromet ljubavi

I onda pomalo naviru sećanja:

  • „Volela sam da se igram sa dečacima, skakala sam po drveću, imala oguljena kolena…“
  • „Bila sam vođa društva, svi su me slušali, ali radila sam to nekako spontano, bez pritiska. I svima je bilo prijatno, igrali smo se.“
  • „Pričao sam šta mi dođe, ne misleći je li to društveno prihvatljivo.“
  • „S prijateljicom sam maštala o studiranju i životu u Londonu. Planirale smo posao, zabavu, kako ćemo se oblačiti. Isprobavale smo šminku koju ćemo nositi. Uf, kako je to razdoblje bilo puno života i strasti.“

Pročitajte i ovo: Tamo gde je bes uvek postoji bol

  • „Bio sam prkosan, nikoga nisam slušao, jer sam duboko iznutra osećao da je moje ispravno.“
  • „Kad bi nešto htela ili mi nije bilo po volji, slobodno sam se drala, bacala po podu, tražila za sebe. Znala sam jasno da to hoću.“
  • „Imala sam svakakve lude ideje, zanimalo me šta je to život, kako funkcioniše svemir. A onda, u nekom trenutku… ne znam ni ja kad, više takvih misli nije bilo. Zamenile su se nekim drugačijim, svakodnevnim mislima o školi, dečacima.“

Pročitajte i ovo: Loše navike koje mogu da unište vaš odnos

Photo by Daiga Ellaby on Unsplash

Jeste li se i kojih delova sebe odrekli kako biste bili prihvaćeni?

Preadaptirano dete – pravila kako život treba/mora da se živi

Svi smo mi odgojeni. Neki su imali više sreće i uspeli da zadrže veći deo sopstvene slobode mišljenja i izražavanja. Drugi, manje srećniji, izvukli su deblji kraj, pa su „dobro odgojeni“.

Pročitajte i ovo: Zašto je važno da provodimo vreme sami sa sobom

Poznajem ženu, oštrog uma, snažne volje i čvrstog stava. Takva je bila od malena. Prijateljima svojih roditelja bila je jako zabavna kao dete, baš zbog svoje inteligencije i britkih odgovora. Međutim, od razdoblja puberteta pa na dalje, počela je da doživljava da je neki dečaci, a kasnije muškarci, odbacuju onda kad bi ona otvoreno pokazala svoj muški, snažni deo ličnosti.

Pročitajte i ovo: Kako da završimo nezavršemo u bivšoj ljubavi i otvorimo vrata novom odnosu

Photo by Jakob Owens on Unsplash

Zaključila je da joj je bolje da bude „malo više žensko“ i da malo manje iskazuje svoje stavove, koji su često bili dosta radikalni i progresivni za društvo u kojem se nalazila.

Pročitajte i ovo: Emocionalni ekvivalenti bolesti

Njenom utišavanju autentičnosti pridonosila je i majka sa svojim neprestanim uputstvima:  „Znaš, muškarci se boje pametnih žena.“

Iskustvo u kontaktu sa većinom muškaraca pokazivalo joj je upravo to pa je odustala od dela sebe. Imala je neke muške prijatelje koji su je mogli „izdržati“ celu, takva kakva je, dok joj je u društvu žena bilo manje ugrožavajuće, žene su bolje podnosile njenu snagu. Ostali (naročito u vezama) pokušavali su na razne načine da je „spuste“, pokore. U početku bi se oduševili njome takva kakva je, a onda u vezi bi počeli da se osećaju ugroženo i da joj režu krila, uglavnom, kritikama. I ona je sebi rezala krila – da ne ostane sama.

Pročitajte i ovo: Nađi snage da se izvučeš iz svoje slomljenosti

Photo by Davids Kokainis on Unsplash

Danas…vratila je odbačene delove svoje ličnosti, integrisala sebe i postigla unutarnji sklad – i mirno prihvata da mnogi ljudi ne mogu da je svare, niti prihvate celu. I zna da to nije njen problem. Ne pristaje na kompromise, jer postoje oni koji je vole takvu kakva jeste.

Pročitajte i ovo: Istine i zablude o alkalnosti, kiselosti i baznosti organizma

Kako vratiti svoju autentičnost?

„Lose your mind and come to your senses!“

– Fritz Perls

  • Dišite dublje i svesnije!
  • Plešite i pevajte kad vas niko ne gleda!
  • Izbacujte svoju ljutnju!
  • Plačite!
  • Jedite ono što volite!
  • Vežbajte da budete u sadašnjem trenutku, sad i ovde!
  • Meditirajte!
  • Osetite i upoznajte svoje telo!
  • Usporite, usporite, usporite. I onda se ponovo vratite u sad i ovde!
  • Vežbajte da se slobodnije izražavate (verbalno i neverbalno)!
  • Dozvolite sebi da pogrešite!

Pročitajte i ovo: Sloboda u vezi i zašto je brkaš sa narcisoidnošću

Photo by Christoffer Engström on Unsplash

A potom…

Odgovorite na papiru na sledeća pitanja:

  • Šta volite? I šta ste voleli kao mali?
  • U čemu uživate? U kakvim igrama i aktivnostima ste posebno uživali?
  • Šta vas zanima? I čime ste se bavili u svojoj glavi i životu kao dete i u mladosti?
  • Šta ste želeli da budete kad odrastete? O čemu ste maštali?

Pročitajte i ovo: Rast počinje kad napustimo zonu komfora

Tehnika koju često koristim na ovu temu je izrada kolaža.

Iz raznih časopisa izrezujete slike, tekstove, boje, figurativne slike i apstrakcije koje imaju veze s vama i vašim životom. Radite to intuitivno, bez previše analize. Potom, sve te slike zalepite na veći list papira. Na sredini papira nacrtajte sebe ili zalepite simbol, fotografiju. Oko svog lika slažite kolaž. Stavljajte i crtajte u kolaž šta god vam padne na pamet, bilo da je vezano za vašu prošlost, budućnost… Dorađujte ga u dužem vremenskom periodu, onako kako vam ideje i inspiracija dolaze.

Pročitajte i ovo: Ne pregazi te vreme, već ono što ne uradiš za to vreme

Vratiti svoju pravu prirodu, svoju autentičnost, prvenstveno znači prihvatiti celog/celu sebe, ne samo ono što nam se sviđa, već i one delove svoje ličnosti kojih se stidimo, koji su nam preteći i zastrašujući.

***

Ukoliko želite da kontaktirate Irenu Jurjević radi psihoterapeutskog savetovanja, preko Skajpa i video poziva, obratite joj se na email adresu irena@centaruspjeha.com

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

1 KOMENTAR

  1. Volim Irenine tekstove! I ovaj je sjajan! Nešto slično sam radila tokom “vraćanja sebi” – pisala ključne reči koje me opisuju i redovno bacala oko na spisak. 😉

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.