Dovedite svoje pamćenje u vrhunsku formu!

Istraživanja pokazuju da raspon pamćenja zavisi od mentalnog i fizičkog stanja osobe. Kad ste u lošem psihofizičkom stanju, ceo sistem pamćenja deluje ispod normalnog nivoa. Pažnja je smanjena, a znamo da je ona ključni element pamćenja.

Kako biste svoje pamćenje doveli u punu formu, nužno je da poboljšate stanje uma i tela, što za neke ljude znači velike promene u ponašanju i životnim navikama.

Iskoristite svoj bioritam

Nivo naše energije raste i opada u određenim vremenskim razmacima. Neki ljudi bolje pamte uveče, drugi pak ujutro. Navike spavanja utiču na pamćenje. Ako ste osoba koja rano leže i ranije ustaje, veća je verovtnoća da će vrhunac vašeg pamćenja biti ujutro ili ranije u danu.

Možete da ocenite koja su razdobalja za vas najdelotvornija jednostavno obraćajući pažnju na ono vreme kad vam je koncentracija i pažnja na najvišem nivou. Svako ima svoje najbolje vreme za učenje i rad i zato ga maksimalno iskoristite!

Jedite hranu za pamćenje

U petnaestom veku verovalo se da su pečene kokoške, mladi zečevi, jabuke i crno vino hrana koja poboljšava pamćenje. Iako to baš i nije najbolji izbor namirnica, ljudi su već tada znali ishrana utiče na pamćenje.

Danas znamo da hrana utiče na hemiju mozga pa tako posrednim putem i na pamćenje. Belančevine, ugljenohidrati, vitamini B grupe, lecithin, smatraju se neophodnim za procese pamćenja.

Istraživači sa Univerziteta Virdžinija otkrili su da pijenje limunade zaslađene glukozom neposredno nakon učenja poboljšava učinak pamćenja. Čini se da je glukoza zaslužna za procese pohranjivanja podataka u dugoročno pamćenje.

Izbegavajte alkohol

Je li vam poznata izreka „pijem da zaboravim“?

Nažalost, to je istina jer alkohol ima negativan uticaj na pamćenje. Alkohol polako ali sigurno razara moždano tkivo. Povremeno piće je razmerno bezopasno, ali dugotrajna upotreba alkohola uzrokuje nepopravljivu štetu na sistem pamćenja.

Uticaj kafe i cigareta

Lagani stimulans, kao što su kafa i čaj, mogu da pomognu da ostanete budni u situaciji kad ste pospani i pažnja vam je smanjena. Loša vest je da isti stimulansi mogu da smanje pažnju i sposobnost pamćenja ako ih koristite kad ste potpuno budni i odmorni. Moguće je da ćete tada biti razdražljivi i time smanjiti sposobnost koncentracije i pamćenja.

Najnovija istraživanja pokazuju da pušenje može naškoditi učinku pamćenja isto kao i nekoliko popijenih pića. Nepušači se mogu brže setiti niza brojeva od pušača.

Sve u svemu, pamćenje je bolje bez korišćenja stimulansa iako vas oni mogu održati budnima.

Raspoloženja i stavovi

Dokazano je da negativna raspoloženja negativno utiču na delotvornost pamćenja. Ako ste blago uznemireni, zbog nečeg što vam je neko rekao ili ste zabrinuti zbog nečeg, vaša pažnja će tokom rada ili učenja stalno prelaziti na te uznemiravajuće misli. Kako bi se potpuno posvetili zadatku, bilo bi dobro da nekoliko minuta izdvojite za problem koji vas muči i njime se aktivno pozabavite. Pronađite kratkotrajno rešenje ili odlučite da ćete se time pozabaviti detaljno nakon zavržetka zadatka. Na taj način pročistićete misli i moći potpuno da se posvetite zadatku koji je pred vama.

S druge strane, stanje prevelike euforije i sreće isto tako može da ometa procese pamćenja i radnog učinka. Ako ste se zaljubili ili dobili unapređenje, ako ste nečim lepim iznenađeni, možda će vam tokom učenja ili rada misli stalno bežati u smeru tog događaja. Učinak pamćenja pada, iako je u ovom slučaju to možda prihvatljiva cena!

Pozitivni stavovi utiču na povećanje motivacije pa tako posredno i na pamćenje. Ako vas zanima i uzbuđuje nešto što želite da zapamtite ili naučite, verovatno će vam biti lakše da to naučite, nego osobi koju to ne zanima.

Jedan od načina kako da poboljšate pamćenje je da proradite na svojim stavovima, da ih poboljšate. Naši stavovi su duboko ukorenjeni u nama i stvaraju se od djetinjstva. Zato ih i nije lako menjati, ali nije nemoguće. Prihvatanjem novih, pozitivnih stavova, smanjuje se uticaj starih, negativnih. Kako novi stavovi jačaju, tako stari postupno nestaju.

Stres i opuštanje

Ljudi koji su često pod stresom isto tako često i greše. Istraživanja pokazuju da bolničarke koje rade na odeljenjima intezivne nege imaju više grešaka u pamćenju nego one koje rade na ostalim odeljenjima bolnica.

Iako negativno utiče na pamćenje, malo stresa je bolje od nimalo. Odgovarajući nivo stresa čini nas opreznima i aktivnima, a ne potpuno ravnodušnima kakvi bismo bili bez te male svakodnevne količine stresa.

Za pamćenje, kao i za naš celokupni život, važno je da se pobrinemo da količina stresa ne pređe „dozvoljenu granicu“. Dovoljno je par minuta opuštanja uz laganu muziku ili vežbe dubokog disanja da dođemo u ravnotežu potrebnu za ispunjavanje svakodnevih zadataka. Autogeni trening, joga, šetnja prirodom, meditacija, svakako su blagotvorni za dovođenje organizma u ravnotežu, a time i u optimalno stanje za rad, učenje i procese pamćenja.

***

Ukoliko želite da kontaktirate Irenu Jurjević radi psihoterapeutskog savetovanja preko Skajpa i video poziva, obratite joj se na email adresu irenajurjevic@yahoo.com