Intermitentni post nije dijeta – to je način života koji vraća telo u njegov prirodan ritam.
Umesto da se fokusiraš na šta jedeš, on se bavi kada jedeš. Suština je u smenjivanju perioda jela i perioda posta, čime se telu daje vreme da „odmori“ od varenja, regeneriše ćelije i pokrene procese detoksikacije i obnove energije.
Reč „intermitentni“ potiče od latinskog intermittere, što znači „prekidati s vremena na vreme“ ili „praviti pauze između“.
Dakle, intermitentni znači povremeni, isprekidani, naizmeničan.
U kontekstu intermitentnog posta, to označava način ishrane u kojem se periodi jela i posta (neunošenja hrane) smenjuju. Na primer, popularan režim je 16:8 – 16 sati se posti, a u preostalih 8 sati se jedu obroci.
Ukratko:
Intermitentni post = povremeni post — praksa u kojoj telo ima ritam „pauza i jela“ radi boljeg metabolizma, energije i zdravlja.
Najčešći modeli podrazumevaju post od 16 sati uz obrokni prozor od 8 sati (poznat kao 16:8), ili povremene dane sa smanjenim unosom kalorija.
Pročitajte i ovo: Anoreksija – glad za životom
Iako zvuči strogo, intermitentni post ne mora biti radikalan — naprotiv, cilj je da naučiš da osluškuješ svoje telo, poštuješ njegove signale i pronađeš ritam koji ti najviše prija.
Zato što kada telo dobije prostor da diše, um postaje bistriji, energija stabilnija, a odnos prema hrani – zdraviji i svesniji.
Svesna ishrana, izbor pravih dana i fokusiranje na hranljivu hranu: praktični saveti za rešavanje problema intermitentnog posta
Neki ga biraju da bi smršali, drugi da bi se osećali energičnije, treći da bi uveli red u svoj odnos sa hranom. Intermitentni post je jedna od najpopularnijih navika poslednjih godina, i to sa dobrim razlogom: ako se pravilno pridržava, može pomoći u poboljšanju metabolizma i opšteg blagostanja.
Pročitajte i ovo: Kako propustljiva creva utiču na razvoj autoimunih bolesti
Više od dijete, intermitentni post je način da organizujete obroke prema prirodnim ritmovima vašeg tela. Problem je, međutim, što ga je prilično teško pratiti. Da biste iskoristili njegove blagodeti, potrebna vam je ravnoteža i znanje.
Pa kako možete održati dosledan post tokom vremena, a da ne završite dan osećajući se gladnim ili razdražljivim? Evo šest praktičnih strategija za svestan pristup intermitentnom postu i postizanje trajnih rezultata, bez ekstremnih žrtava.
1. Jedite svesno
Na dane posta, prvi korak je usporavanje. Jedite polako, uživajte u svakom zalogaju i slušajte signale svog tela. Možda deluje kao mali detalj, ali nije: oni koji jedu sporo imaju tendenciju da se osećaju sitijima i konzumiraju manje kalorija, čak i a da toga nisu svesni.
Pročitajte i ovo: Šta se dešava sa telom ako preskočite doručak
Korisni mali ritual? Probajte kratku vođenu meditaciju pre obroka, čak i samo pet minuta. To vam pomaže da se ponovo povežete sa svojim telom i transformišete vreme obroka u gest brige, a ne automatizacije.
2. Pažljivo birajte dane posta
2. Pažljivo birajte dane postaIntermitentni post nije izazov za vas same. Radi se o učenju da razumete svoje telo i njegove potrebe. Zato nema smisla postiti danima kada planirate intenzivnu aktivnost ili izazovan trening.
Pročitaj i ovo: To što malo jedeš, ne znači da ćeš da smršaš! Naprotiv! Evo i zašto!
Zamislite svoje telo kao motor: potrebno mu je gorivo pre putovanja, a ne posle. Zato planirajte dane posta za mirnije vreme, možda vikendom ili tokom vaših najsedećastijih radnih dana. Najviše, prepustite se laganoj šetnji, istezanju ili nežnoj jogi. Vaše telo će vam biti zahvalno.
3. Fokusirajte se na hranu koja daje osećaj sitija i hranljiva
Tokom obroka, kvalitet vaših obroka je sve. Određene namirnice vam pomažu da se duže osećate siti, stabilizujući nivo šećera u krvi i sprečavajući napade gladi. Govorimo o proteinima, vlaknima i zdravim mastima: jaja, avokado, mahunarke, riba, orasi i ekstra devičansko maslinovo ulje.
Pročitajte i ovo: Psihološki uzroci poremećaja ishrane – anoreksija i bulimija
Korisni trik? Začinite povrće sa malo dobrog maslinovog ulja: osim što poboljšava njihov ukus, pomoći će da se produži osećaj sitosti bez ugrožavanja vašeg posta.
4. Povećajte količinu obroka (ali bez povećanja kalorija)
Jesti „mnogo“ ne znači uvek preterivati sa kalorijama. Postoje obilne, ali lagane namirnice koje pune želudac, a da vas ne opterećuju. Povrće, na primer, je savršeno: tikvice, brokoli, spanać, pečurke ili čeri paradajz vam omogućavaju da napravite obilne, ali uravnotežene obroke.
Pročitajte i ovo: Insulinska rezistencija – kad su ćelije gladne, a struk sve širi
Primer? Izrendajte tikvicu kao osnovu za vaše proteinsko jelo ili poslužite piletinu sa pečenim povrćem začinjenim aromatičnim biljem. Osećaćete se sito, a i lagano.
5. Dajte značaj kvalitetu kalorija
Mnogi protokoli povremenog posta uključuju smanjen unos kalorija tokom dana ograničenja, čak i do 500 kalorija. U tim slučajevima, ključna reč je „kvalitet“.
Pročitajte i ovo: Jednostavni recepti za domaće napitke za detoksikaciju
Birajte svežu, hranljivu hranu, izbegavajući prerađene grickalice i ultra-prerađenu hranu. Jaje i malo povrća su bolji od upakovane grickalice: telu nisu potrebne samo kalorije, već i vitamini, vlakna i proteini da bi pravilno funkcionisalo.
6. Dajte slobodu začinima i aromama
Jedna od najjednostavnijih (i često zanemarenih) strategija za činjenje obroka prijatnijim tokom povremenog posta je upotreba začina i bilja. Beli luk, bosiljak, ruzmarin, kurkuma, đumbir, limeta ili korijander mogu transformisati čak i jednostavno jelo u nešto posebno.
Pročitajte i ovo: Da li je kokosovo ulje otrov ili čudotvorni lek?
Pored toga, mnogi začini imaju antiinflamatorna i antioksidativna svojstva, poboljšavaju varenje i čine svaki zalogaj zadovoljavajućim, čak i kada je kalorija malo.
