Intimnost je vrlo kompleksan fenomen koji je istovremeno i osobina nekog odnosa, i sposobnost nekog čoveka, kao i veština koja se može i treba razvijati i vežbati.
Intimnost podrazumeva brigu o drugoj osobi – prijatelju, članu porodice, partneru, kao o sebi, otvorenost, iskrenost, prepuštenost toj osobi, uprkos neminovnom povređivanju.
Dobro ste primetili: nisam rekla rizik od povređivanja. Ukoliko ste često hrabri, često ranjivi, često otvoreni – sasvim sigurno će se desiti.
Nekome se nećete dopasti, nekome ćete biti premalo, previše, neko će odbiti vaše predloge, neko će želeti da odbaci sve što ste spremni da pružite… u kojoj god ulozi se nalazio.
Pročitajte i ovo: PIŠE MI, ALI ME NE ZOVE DA SE VIDIMO: Kako da prepoznate (i izbegnete) muškarce koji nikada neće preći na stvar
Jedan od najpoznatijih i najuvaženijih psihologa koji su se bavili intimnošću, Erikson, definisao je kao „kapacitet pojedinca da se posveti konkretnim prijateljstvima i partnerstvima, i da razvije etičku snagu da ostane veran ovim odnosima iako mogu zahtevati značajne žrtve i kompromise”.
Pročitajte i ovo: Neoprostive greške koje bi mogle da vam unište vezu
Erikson je životni proces podelio u životne faze, svaka može pozitivno da se odvija i da se razvoj adekvatno nastavlja, ali svaka može i da se zakomplikuje, možemo ostati fiksirani na neki konflikt… intimnost je pozitivan ishod razvojne faze (20-30 god), a suprotnost je izolovanost.
Strah od intime je široko rasprostranjen, svako od nas može da ga oseti i prepozna u nekoj meri.
Pročitajte i ovo: Posle karantina vaša veza se definitivno menja (nabolje ili nagore?!): Ovako zajednička izolacija menja par
Većina nas je imala koliko – toliko dobre odnose u porodici, ali to istovremeno znači i da su oni bili koliko – toliko loši. Posledice tih roditeljskih grešaka često se ogledaju u strahu od intime, na primer, kroz pitanje Šta će mi se desiti ako se suviše približim, ili dozvolim drugoj osobi da mi sasvim priđe?
Pročitajte i ovo: Ljubljenje je dobro za zdravlje i sprečava nastanaka bora: Evo zašto!
U zavisnosti od prvobitnih odnosa kreiraćemo odgovore, a u skladu sa tim i strategije koje će nam pomoći da izbegnemo suočavanje sa neprijatnostima.
Sve naše strategije, odgovori, dileme, konflikti, strahovi, potrebe, mogućnosti, itd., sadržani su u našem identitetu.
Ukoliko smo sigurni u svoje kvalitete i vrednosti, nećemo imati toliko straha i sumnje da će nas partner prevariti, ostaviti, odbaciti. Ukoliko smo sigurni u svoj identitet, neće biti prevelike bojazni da se on može izgubiti ili značajno izmeniti ukoliko ostvarimo intiman, dubok odnos.
Pročitajte i ovo: Zašto mi ne odgovara na poruke?! A nisu ga oteli vanzemaljci!
Sa druge strane, ako sebe posmatramo kao pojedinca punog mana i nedostataka (zbog čega nismo vredni nečije pažnje, naklonosti, ljubavi), nećemo dozvoliti potpuno otvaranje drugoj osobi.
Ona će uvideti da nešto skrivamo, da nemamo dovoljno poverenja, i jaz među nama će se polako produbljivati.
Pročitajte i ovo: Kako izgleda žena za brak iz perspektive muškarca
Na kraju ćemo, vrlo verovatno, odnos završiti, i time potvrditi sebi da smo neadekvatni, da nas je nemoguće voleti, da ne treba ni da se trudimo i sl.
Ja sam pre izvesnog vremena kod sebe primetila mehanizam: izazivam konflikt kroz pasivnu agresiju i izbegavanje kada treba da se bude najintimniji i da se značajno povežem pred očekujući nezgodan period odnosa.
Pročitajte i ovo: Posle svađe seks je slađi (ili ne?!): U kakvoj su vezi seks i konflikt
S obzirom na to da mi je jasno odakle dolazi i kako se manifestuje, mogla sam da podelim sa partnerom, da oboje sagledamo i u narednim situacijama to ponašanje, i da se oko toga ne pravi veći problem, već da dobijem potreban prostor da umirim svoje emocije uz razumevanje i podršku i onda budem spremna da njemu pružim isto.
Pročitajte i ovo: Zašto žene ostavljaju muškarce koje vole
Da se nisam upustila u introspekciju, mogla sam ostati usamljena u osećaju koji čak i nema uporište u realnosti.
Partneri u zreloj intimnoj vezi (ljubavnoj, prijateljskoj ili porodičnoj) nisu lišeni konflikata i nesporazuma, ali su voljni i slobodni (od unutrašnjih dilema) da raspolažu svojim kapacitetima najbolje moguće, kako bi se odnos što pre vratio / doveo u željeno stanje.
Kao što sam pomenula na početku teksta, intimnost mora da se razvija i vežba. U tom praktikovanju, bićete izazvani da se oslanjate na zahvalnost, strpljenje, prihvatanje, proradu intenzivnih strahova i dilema, opraštanje.
Pročitajte i ovo: Reč – dve o pogrdnim rečima upućenim ženama
U tom praktikovanju biće i jako važno da učimo kako da se oslonimo na drugu osobu.
Verujem da je mnogima zaškripao taj pojam, pa ću se samo kratko na njega osvrnuti: oslanjanje je zdravo ponašanje koje je motivisano željom i potrebom da se povežemo, pri čemu nema većeg straha od drugog bića.
Pročitajte i ovo: Pet tipova muškaraca koje treba izbegavati u širokom luku
Umemo da ga brkamo sa pojmom zavisnosti: zavisnost je nemogućnost da se oslonimo na sebe, moranje da se bude u odnosu, jer drugačije ne bismo preživeli. Nadam se da uviđate da su ovi pojmovi zapravo suprotstavljeni.
Da bismo dozvolili sebi da vežbamo intimnost, što nužno znači dozvolili prostor za povredu, moramo potapšati sebe, pohvaliti, ohrabriti, inspirisati, pripremiti i kazati sebi da je ok bilo kakav ishod.
Pročitajte i ovo: ZAUZET MUŠKARAC, slobodan odnedavno ili oduvek – pitanje je sad!
Umesto kritikovanja, osuđivanja ili ponižavanja sebe, nudimo sebi razumevanje, nežnost i saosećanje.
Samo-saosećajnost je topao i nežan način kojim se povezujemo sa stalnim unutrašnjim doživljajima, naročito kada se osećamo neadekvatno. Ova veština angažuje naše kapacitete za ranjivost, hrabrost, ljubaznost i ljubav.