U telesnoj psihoterapiji koriste se metode telesnih pokreta i tehnike disanja kako bi se klijent efikasnije povezao sa potisnutim osećanjima i kako bi lakše došao do uvida u svoje stanje.

Telesni stav najviše govori terapeutu o klijentovom stanju. U slučaju depresije, izraz lica i telesni stav prikazuje sliku bola i teskobe. Telo je energetski ispražnjeno, tj. na niskom nivou punjenja. Disanje je plitko.

Igor Pavluković, telesni psihoterapeut

Fiona je žena tridesetih godina. Ulazi u ordinaciju na prvu seansu odsutnog pogleda, spuštenih ramena, ukočenog telesnog stava. Izbegava kontakt očima i gleda u stranu i prema dole. Pokreti su joj usporeni i deluju automatski. Nedostaje joj spontanost pokreta.

Pročitajte i ovo: Depresija i kako da pomognete sebi ako ste depresivni

Na molbu da mi opiše svoje stanje i da se izjasni zašto se odlučila za terapiju i šta očekuje da će postići daje vrlo kratke odgovore i često sleže ramenima. Glas joj je tih i uzdiše pri govoru, kao da pokušava da udahne.

Pročitajte i ovo: Kako da zaustavite napad panike – tehnikekoje mogu da vam pomognu kada vas uhvati panični napad

Ne nalazi reči kojima može da opiše svoje stanje, a na pitanje o osećanjima govori kako ne oseća ništa. U njenim rečenicama reč “ništa” je često zastupljena. Još neke od reči koje često izgovara su: “prazno je”, “nema smisla”, “čemu sve ovo?”.

Teško uspostavlja interakciju u seansi i deluje kao da ima otpor da bude ovde. U stvari, Fiona ima utisak da joj je potpuno svejedno da li je ovde ili između četiri zida svoje sobe. Jedina razlika koju saopštava je da bi joj bilo lakše kada bi bila sama. U glasu o očima joj se vide tuga i bol.

Pročitajte i ovo: Emotivne blokade, odbrambeni mehanizmi i realna sposobnost shvatanja problema

Dajem joj instrukciju da diše stomakom i da pokuša da izdvoji neka osećanja koja joj se javljaju dok diše. Primećujem da Fiona diše plitko, samo gornjim delom pluća, pri čemu povlači ramena prema vratu kao da se skriva od nečega, kao da pokušava da se zaštiti.

Pročitajte i ovo: Kako da prepoznate panični napad – simptomi napada panike

Pri pokušaju da produbi disanje javlja joj se osećanja straha i osećaj gušenja. Grlo joj se steže. Oči su joj suve. Mada se u očima vidi tuga, ne može da zaplače. Teško dolazi do svojih osećanja. Uporno ponavlja kako je sve prazno. Predlažem joj da zajedno dišemo u tišini, da osluškuje ritam mog disanja i da pokuša da ga prati. Nakon par minuta izjavljuje da joj to prija i da je podseća na nešto iz njene prošlosti kada se osećala dobro, ali ne može da se seti šta je i kada to bilo.

Na narednim seansama, svaki put kada bi uspela da produbi svoj ritam disanja, Fiona bi se osećala bolje. Njen telesni stav bi se popravljao. Ramena bi se ispravljala, podizala bi glavu, uspevala da ostvari kontakt očima, a oči bi joj dobijale sjaj. Vremenom je počela da se otvara, stiče poverenje i govori o slikama koje bi joj često prolazile kroz glavu.

Pročitajte i ovo: Intimne partnerske stvari o kojima ne bi trebalo da pričate sa prijateljicama

Bile su to uglavnom slike ruševina, prostorija u koje je zatvorena, gde doživljava razne torture i gde se njen život gasi. Postala je svesna kako su te slike praćene osećanjem očaja zbog nemoći. U jednom trenutku izgovara kako se oseća osuđenom da bude zatvorena u nekom vakuumu odakle nema izlaza.

Pročitajte i ovo: Skrivena lica depresije – nasmejana depresija

Na pitanje ko je osudio, Fiona odgovara: “Život”. Pomažem joj da to osećanje produbi i da ga izrazi. Oči počinju da joj se vlaže i nakon duže vremena postaje sposobna da dođe do osećanja i da zaplače.

Foto Joshua Earle

Nakon nekoliko narednih seansi Fiona dolazi do uvida kako su životne okolnosti na koje je nailazila u prošlosti bile za nju preteške i kako u jednom trenutku nije imala adekvatan odgovor na njih. Uviđa kako joj je to stvorilo osećaj krivice i razočarenja u sebe ali i u okolinu.

Pročitajte i ovo: Hrana kao opsesija – poremećaji u ishrani su složena mentalna oboljenja

Disanje joj se produbljuje i počinje da diše stomakom, čime uvećava nivo punjenja. Kako joj se punjenje pojačava, vraćaju joj se interesovanja i popravlja joj se raspoloženje. Postaje sposobna da se osmehne. Pokazuje interesovanje za razgovor. Povezuje se sa dve prijateljice, počinje da izlazi svakodnevno van kuće u šetnju. Ostvarila je napredak.

Pročitajte i ovo: Lako mi je da oprostim drugima, ali kako da oprostim sebi?!

Kako telesna psihoterapija uključuje i rad na nalaženju životne svrhe, Fiona nastavlja terapiju u smeru izgrađivanja sopstvene svrhe u životu i traganja za novim interesovanjima, kao i vraćanjem na nešto što je u ranijem periodu bilo polje njenog interesovanja. Ovo je izuzetno važan deo terapije kod depresivnih osoba.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.