Šta je depresija?
Depresija u prevodu sa latinskog, u originalu “deprimere”, označava potiskivanje i pritisak. Posmatrano iz psihološkog ugla, ukazuje na stanje potisnutog raspoloženja i subjektivno osećanje osobe kako je pritiska teret koji ne može da podnese.
Nizak nivo raspoloženja koje istrajava i promene raspoloženja koje se javljaju bez jasnog razloga često ukazuju da osoba ima depresivni poremećaj.
Pročitajte i ovo: Zašto su visoko inteligentni ljudi često nesrećni?
Osnovni pokazatelji depresije su gubitak energije i motivacije za ispunjavanje svakodnevnih uobičajenih aktivnosti. Osoba postaje nezainteresovana i generalno nezadovoljna, što je praćeno povlačenjem u sebe i izbegavanjem kontakta sa drugima.
Pročitajte i ovo: Nađi snage da se izvučeš iz svoje slomljenosti
Prestaje da oseća radost u životu, dolazi do gubitka radne sposobnosti, a često se javlja poremećaj apetita i spavanja. U nekim slučajevima, osoba počinje da razmišlja o samoubistvu.
Osnovna karakteristika velike depresivne epizode je period od najmanje dve nedelje kada osoba doživljava gubitak interesovanja ili zadovoljstva u skoro svim životnim aktivnostima.
Pročitajte i ovo: Gde da nađem lek kad srce zaboli
Ovo može biti praćeno dominantnim osećanjem tuge, poput osećanja velikog gubitka. U ovom slučaju često nije bilo stvarnog gubitka u životu osobe neposredno pre ulaska u depresivno stanje. Kod dece i adolescenata, veća je verovatnoća da će biti razdražljivog raspoloženja i da neće ispoljavati tugu.
Najčešći simptomi depresije
– Osećanje tuge, praznine ili beznađa
– Ljutnja i razdražljivost
– Nesanica ili hipersomnija
– Gubitak interesa za normalne dnevne aktivnosti kao što su: sport, uobičajene aktivnosti, dosadašnja životna interesovanja, seksualne aktivnosti i slično
Pročitajte i ovo: Skrivena lica depresije – nasmejana depresija
– Značajan gubitak telesne težine ili povećanje težine zbog promena u apetitu
– Psihomotorna agitacija (nemir) ili retardacija (usporenost)
– Zamor ili gubitak energije skoro svaki dan
– Teškoće razmišljanja ili koncentracije ili neodlučnosti skoro svaki dan
– Povremene misli o smrti, ponavljajuće misli o samoubistvu
– Vidno otežano socijalno i profesionalno funkcionisanje
Kako možete pomoći sebi ako ste depresivni
Potražite osobu od poverenja i pričajte sa njom o vašem stanju, osećanjima i onome što vam se dešava. Sposobnost da se poverite drugima i da pričate s njima o problemu depresije je najbolja strategija koju možete imati u borbi protiv depresije.
Pročitajte i ovo: Zašto srcu treba više vremena da prihvati ono što um već zna?
Pratite svoje misli i osećaje. To je početak suočavanja s problemom. To će vam omogućiti razvijanje veštine uočavanja epizoda depresije pre nego što bude kasno. Tehnika praćenja misli može vam omogućiti da odlučite koje su vaše misli su odraz pravog stanja oko vas – a koje su misli najverovatnije nerealne i stvorene tokom pada osnovnog raspoloženja i razvijanja epizode depresije.
Pročitajte i ovo: Intimne partnerske stvari o kojima ne bi trebalo da pričate sa prijateljicama
Pronađite smislenu svrhu u svom životu. Imati snažan osećaj svrhe je najefikasniji lek da savladate prepreke. Aktivnosti koje vas povezuju sa nečim većim, kao što je težnja da savladate izazovan zadatak, biće vam velika pomoć u borbi sa depresivnim stanjem.
Negujte lične veze sa drugima (prijatelji, članovi porodice, komšije, itd.) Skladni odnosi od poverenja pomažu u smanjenju izolacije i usamljenosti. Potražite osobe sa kojima ste izgubili kontakt, volontirajte u društvenim akcijama, usvojite kućnog ljubimca i održavajte kontakt sa porodicom i prijateljima.
Pročitajte i ovo: Da li je zavisnost odgovor na traumu? Najviše nas boli ono što nismo mogli da promenimo!
Razvijajte veštine suočavanja kako bi se smanjio stres. Prepoznavanje uzroka stresa i izbegavanje tih situacija biće od pomoći. Tehnike opuštanja u napetim i teškim situacijama (na primer, porodična okupljanja) učiniće vas manje podložnim depresiji.
Pročitajte i ovo: Stalo ste zauzeti? Od čega, zapravo, bežite?!
Omogućite sebi dovoljno sna. Važnost kvalitetnog sna je velika. Pomaže održavanju funkcije mozga. Bez adekvatnog sna, ljudi imaju veću verovatnoću da imaju negativne misli i anksioznost, što dovodi do depresije.
Pobrinite se da se krećete svaki dan. Redovno angažovanje u fizičkoj aktivnosti, čak i u maloj količini, može imati veliki uticaj. Vežbanje ne samo da povećava samopouzdanje, već poboljšava društvene veze i povećava samopoštovanje.
Pročitajte i ovo: Perfekcionizam – glad za prihvaćenošću i ljubavlju
Hranite se zdravo. Ishrana koja uključuje svežu hranu, dovoljna količina vode, vitamina i drugih sastojaka neophodnih telu, uz smanjenje kofeina i konzumacije alkohola može značajno doprineti poboljšanju raspoloženja.
Budite motivisani da napravite veće promene u životnom stilu nagrađujući se povremeno sa stvarima u kojima uživate. Negativni stavovi iscrpljuju hemikalije u mozgu koje stvaraju zadovoljstvo. Negativnost takođe oštećuje imuni sistem i narušava hormonsku ravnotežu u telu.
Pročitajte i ovo: Kako da vežbanjem svesnosti povećamo osećaj zadovoljstva životom
Javite se vašem lekaru i zakažite terapije. Imajte poverenja u svog lekara i terapeuta i sarađujte s njim. Zajedničkim snagama ćete lakše i brže doći do poboljšanja i izlečenja.
