Pravilo 20 minuta je metoda koju preporučuju stručnjaci da se odupre mukama nervozne, nezajažljive gladi. Evo kako to funkcioniše.
Prepuštanje iskušenju nervozne gladi može izgledati kao jedini način da je utišate, ali prema raznim naučnim istraživanjima, mahnita želja da se nešto pojede može nestati ako joj odolite čak i samo 20 minuta.
Napadi gladi i iznenadna žudnja za nezdravom hranom su zapravo složeni fenomeni koji uključuju i biološke i psihološke faktore.
Pročitajte i ovo: Ako želite da imate vitku liniju, trebalo bi da (više) jedete semenke
S jedne strane, napad gladi može biti izazvan faktorima kao što su smanjenje energetskih rezervi u telu ili prisustvo hormona kao što je grelin, za koji se zna da stimuliše apetit. S druge strane, takođe je dobro uzeti u obzir psihološke faktore, kao što su stres i anksioznost.
Pročitajte i ovo: Deset valjanih razloga zbog kojih bi trebalo da jedemo grožđe
Normalno je, u stvari, kada ste posebno pod stresom, da tražite utehu ili zadovoljstvo kroz hranu.
To se dešava zato što, u stresnim situacijama, telo proizvodi kortizol, poznat kao hormon stresa, zbog čega možemo da osetimo glad. Zauzvrat, ovo može dovesti do veće preferencije za visokokaloričnu hranu sa visokim sadržajem šećera, jer mozak traži utehu kroz hranu.
Pročitajte i ovo: Dobre i loše strane upotrebe meda – dobro proverite koje su pre konzumiranja!
Čekanje čak i samo 20 minuta pre nego što zadovoljite želju za hranom tokom stresnih vremena zaista čini razliku. Objašnjavamo zašto.
Pravilo 20 minuta protiv nervozne gladi
Prema ekspertima, osećaj gladi nije ništa drugo do talas emocija.
Često, zapravo, ovi impulsi nisu znaci energetskog nedostatka, već predstavljaju emocionalne odgovore na različite stimuluse. Emocije kao što su stres, anksioznost ili dosada mogu izazvati glad, što dovodi do specifične žudnje za hranom koja nudi udobnost ili emocionalno zadovoljstvo.
Pročitajte i ovo: Zašto kažemo sutra počinjem sa dijetom, ali to nikada ne uradimo?!
To potvrđuju i istraživači, koji su posmatrali kako želja za određenom hranom dolazi u talasima, raste sve dok ne osetimo da ćemo podleći, a zatim potpuno nestaje.
Iz tog razloga, ako sačekamo da naše najluđe žudnje nestanu, shvatićemo da zapravo ne želimo ono bez čega smo mislili da ne možemo da živimo do pre 20 minuta.
Pročitajte i ovo: Dobre navike u ishrani: Kako da se ne ugojite ako često jedete van kuće
Ovo se dešava posebno ako tih sudbonosnih 20 minuta provedemo radeći nešto drugo. Na primer, možete ići u šetnju, slušati muziku ili pozvati prijatelja (samo ne gledajte hranu na Instagramu!).
Hrana može da aktivira naše sisteme nagrađivanja, često ima moć da poboljša naše raspoloženje, a ponekad je to veoma dobra stvar. Međutim, jelo ne bi trebalo da bude vaša jedina strategija za uveseljavanje kada se osećate loše.
Pročitajte i ovo: Pripremite se za dijetu – Šta bi trebalo da uradite pre nego što počnete sa dijetom, ako zaista hoćete da deluje
Razumevanje ove emocionalne komponente može pomoći u razvoju strategija za upravljanje nezdravim ponašanjem u ishrani, možda usvajanje zdravih alternativa za zadovoljavanje emocionalnih potreba bez ugrožavanja ukupne ishrane.
