HRISTOS VASKRS – Srećan Uskrs, najsrećniji i najveći hrišćanski praznik!

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao pobedu vere i života nad smrću.

Proslava Vaskrsa započela je svenoćnim bdenjima u crkvama, na koja su se jutros nadovezale Vaskršnje liturgije. Patrijarh Porfirije predvodio je Ponoćnu liturgiju u Hramu Svetog Save, a Vaskršnju liturgiju episkop remezijanski Stefan.

“Radujemo se danas, draga duhovna deco naša, radujemo se i proslavljamo Praznik nad praznicima, Vaskrsenje Gospoda i Spasa našega Isusa Hrista iz mrtvih. Radujemo se i proslavljamo zato što smo, kao nekada žene mironosice, čuli reči anđela: ‘Ne plašite se!‘“, poručio je u vaskršnjoj poslanici patrijarh srpski Porfirije.

Vladika remezijanski Stefan ističe da treba svaki dan da živimo kao da je Vaskrs.

“Od danas, ove prazničke svetle sedmice samo treba da osećamo radost, ljubav i sve ono što je sveto, što je uzvišeno, ono što je dobro i što je logično, blagosloveno i večno. To je ono što treba da osećamo u svome srcu i u svojoj duši, ako su nam takve misli takav će nam biti i život”, rekao je vladika Stefan.

Pozvao je sve da ove dane iskoriste deleći radost jedni sa drugima, kako bi se postiglo blagostanje duše i tela.

“Iskoristimo ove dane deleći radost jedni sa drugima i osetićemo blagostanje naše duše i našeg tela, a kada tako nešto postignemo i zadobijemo, nikada nećemo dozvoliti da izgubimo i da bilo šta drugo učini da se odvojimo od te svetosti života. Zato je sve ostalo promašaj, besmisleno i greh i zato je Hristos i pobedio sve to što je besmisleno i dao nam smisao, dao nam sebe, mi ga primimo u svoje naručje. On je širi od nebesa, ali se useljava u nas i naše duše zato što je i sam postao čovek zato što i voli čoveka i zato što je čovek nešto najvažnije za njega”, poručio je vladika Stefan.

Liturgija, pričest i molitva – najvažniji na Vaskrs

Iako se običaji za ovaj praznik razlikuju od kraja do kraja ono što svima treba da bude zajedničko su – liturgija, pričest i molitva.

Posle sedam nedelja Velikog posta, mnogi vernici danas su se pričestili. Značaj pričešća je u tome što je to jedini način da delimo život koji nam je Bog darovao svojim vaskrsenjem.

Danas se služi mrsna trpeza, a po pravilu prvo se uzima crveno obojeno jaje. Crvena boja s jedne strane predstavlja stradanje i patnju, ali sa druge strane radost. Baš kroz tu golgotu i vaskrsenje prepoznajemo da istinska radost biva tek nakon stradanja. Jaja simbolizuju rođenje i simbol su života.

Na trepezi je obavezna ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tada nastaje veselje i takmičenje čije je jaje najjače. Prilikom kucanja izgovara se “Hristos Vaskrse” i “Vaistinu Vaskrse”.

Jedan od običaja je da se na Vaskrs jedu jagnjetina i govedina, jer jagnje simboliše samog Isusa, a ovo je jedna od četiri simbolične životinje koje su se javile u vizijama proroka Jezekilja i apostola Jovana Bogoslova.

Sprema se kovržnjak

Vaskrs je porodični praznik i slavi se u krugu ukućana. U nekim delovima Srbije domaćice danas spremaju posebne lepinje u obliku venca sa jajetom umetnutim unutra, poznate kao kovržnjak, koje se razmenjuju sa prijateljima.

Na uskršnje jutro deca se trljaju crvenim jajetom po licu da bi bila zdrava, a devojke umivaju vodom u koje je potopljeno jaje kako bi tokom godine bile rumene.

Svako ko danas dođe u kuću dobija jaje na poklon, a jaja se daruju i kada se ide u goste.

Na Vaskrs valja ustati u ranu zoru, ali ne treba zaspati pre ponoći jer će se, prema verovanju, u protivnom spavati celog leta i ništa se neće postići.

Slavi se tri dana

Vaskrs je pokretan praznik koji se određuje prema prirodnom kalendaru i uvek se vezuje za nedelju sa odstupanjem od 35 dana – od 4. aprila do 8. maja.

Slavi se tri dana, pa su u kalendaru SPC crvenim slovom obeleženi Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak.

Tradicionalno, vernici se do Spasovdana pozdravljaju sa Hristos vaskrse – Vaistinu vaskrse.