Postavi se pred činjenicu kao malo dete i budi spreman da se odrekneš svake prethodno zamišljene ideje i u koji god i kakav god ambis te Priroda vodila, pokorno je sledi inače nećeš naučiti ništa. (T.H.Haksli)

U filmu „Ratovi zvezda“, avantura Luka Skajvokera započinje kada se zrak svetla, ispaljen iz robota Artu Ditu, projektuje u minijaturnu trodimenzionalnu sliku princeze Leje. Omađijan, Luk posmatra kako sablasna skulptura svetla preklinje nekoga po imenu Obi van Kenobi da joj pritekne u pomoć.

robot-1083158_1280

Ova slika je hologram, trodimenzionalna slika načinjena uz pomoć lasera, a za stvaranje takvih slika potrebna je izvanredna tehnološka magija.

Ali više zapanjuje što neki naučnici počinju da veruju da je i sâm Univerzum jedna vrsta gigantskog holograma, veličanstveno detaljna iluzija ništa manje ili više realna od slike princeze Leje koja pokreće Luka na traganje.

Drugim rečima, postoje dokazi da su i naš svet i sve u njemu – od snežnih pahuljica preko javorovog drveta i zvezda padalica pa sve do rotirajućih elektrona – samo sablasne slike, projekcije s nivoa realnosti toliko van granica naše sopstvene da je ta realnost doslovno van vremena i prostora.

Dva eminentna svetska mislioca ujedno su i tvorci ove zapanjujujće ideje – Dejvid Bom, fizičar s Londonskog univerziteta, Ajnštajnov štićenik i jedan od najpoštovanijih kvantnih fizičara na svetu i Karl Pribram, neurofioziolog sa Stanford univerziteta.

Jedna od Bomovih tvrdnji koja najviše zaprepašćuje jeste da je kao i holografska slika, i opipljiva stvarnost našeg svakodnevnog života zapravo samo vrsta iluzije. Ispod nje leži dublji red postojanja, ogroman primarni nivo stvarnosti koji radja sve objekte i pojavnosti našeg fizičkog sveta na način umnogome sličan načinu na koji holografski film radja hologram.

Ono pred čim um mora da ustukne jesu Bomove potpuno razvijene ideje o celovitosti. Razdeliti stvarnost na delove a onda imenovati te delove uvek je arbitrarno, proizvod konvencije, jer subatomske čestice, kao i sve ostalo u Univerzumu, nisu ništa više izdvojene jedna od druge nego što su različite šare na tepihu.

U svojoj opštoj teoriji relativiteta, Ajnštajn je zaprepastio svet kada je rekao da prostor i vreme nisu odvojeni entiteti nego su elegantno povezani i deo veće celine koju je on nazvao prostor-vreme kontinuum. Bom ovu ideju odvodi još jedan džinovski korak napred. On kaže da je sve u Univerzumu deo kontinuuma.

wallpaper-695218_1280

Naša skoro univerzalna tendencija da fragmentizujemo svet ignorišući dinamičku povezanost svih stvari, odgovorna je za mnoge probleme, ne samo u nauci nego i u našim životima i društvu, takodje.

Mi verujemo da možemo izdvojiti dragocene delove zemlje a da to ne utiče na njenu celinu. Verujemo da je moguće lečiti delove našeg tela, a da se ne bavimo njime kao celinom.

Verujemo da možemo izaći na kraj s raznim problemima u našem društvu kao što su kriminal, siromaštvo, narkomanija, a da se ne bavimo problemima u društvu kao celini.

Baš kao što svaki deo holograma sadrži sliku celine, u svakom delu Univerzuma je nerasklopljena celina. To znači da bismo mogli naći galaksiju Andromeda u noktu palca leve ruke samo kad bismo znali kako. Mogli bismo da pronadjemo i prvi susret Kleopatre i Cezara jer, u principu, sva prošlost i implikacije koje se odnose na kompletnu budućnost takodje se nalaze nerasklopljene u svakom području vremena i prostora. Svaka ćelija našeg tela je ceo kosmos.

Kao i svaki list, svaka kapljica kiše, svako zrnce prašine, što daje novo značenje čuvenoj pesmi Vilijama Blejka:

Videti Svet u zrncu peska
I Nebesa u divljem cvetu
Držati Beskraj na dlanu ruke
I Večnost u satu.

– Majkl Talbot HOLOGRAFSKI UNIVERZUM

***

Autorka teksta: dr Dobrinka Arbanovski, internista i specijalista kvantne medicine, Holitimed

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.