Premijera predstave KASPER, po delu Petera Handkea, u režiji Miloša Lolića, biće održana u petak, 12. marta, u 19.00 časova, na Sceni “Ljuba Tadić”, Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

U predstavi igraju Miloš Samolov, Petar Benčina / Radovan Vujović, Sanja Marković, Anđelika Simić, Nikola Rakočević i Miodrag Dragičević.

Peter Handke jedan je od najznačajnijih evropskih i svetskih savremenih pisaca. Autor je velikog broja romana, eseja, drama, scenarija i dobitnik značajnih austrijskih, nemačkih i međunarodnih priznanja: „Franc Kafka“, „Georg Bihner“ (koju je vratio),  „Hajnrih Hajne“, „Tomas Man“, „Nestroj“… Godine 2019. dobio je Nobelovu nagradu za književnost.

Kaspar, foto Nebojša Babić

Na književnoj sceni se pojavljuje sredinom šezdesetih godina, prvim romanom Stršljenovi i komadom Psovanje publike (1966). U tom periodu, ispituje (zlu) moć jezika serijom jezičkih komada (Sprechstücke): pomenuto Psovanje publike, Proročanstvo, Samooptuživanje, Poziv upomoć (1967). Ciklus je zaokružio Kaspar (1968), koji je vrlo brzo postao jedno od najvažnijih dela posleratne nemačke književnosti, a Handkeu doneo međunarodni ugled. Usledili su, takođe, avangardni komadi: Kas preko Bodenskog jezera (1971), Kroz sela (1981), u čijim glasovima odjekuju Eshilove antičke drame, Putovanje u sonornu zemlju (1989), Časovi u kojima nismo ništa znali jedni o drugima (1992)…

Kaspar, foto Nebojša Babić

Iako je reputaciju stekao pišući za pozorište, Handke se okrenuo proznim formama, kratkim romanima, kratkoj priči i eseju. Nesreća bez želja (1972) bila je odgovor na samoubistvo majke, Kratko pismo za dug rastanak (1972), Čas stvarnog osećanja (1975), Levoruka žena (1976), Spori povratak kući (1979)… I u prozi je njegov jezik jezgrovit a lingvistika tematska osovina i pokretač. Posete Jugoslaviji inspirisale su ga da napiše Zimsko putovanje do reka Dunava, Save, Morave i Drine (1996), Pitajući u suzama (2000).

Kaspar, foto Nebojša Babić

Objavio je nekoliko zbirki pesama, radio-drama, filmskih scenarija, često sarađujući sa Vimom Vendersom (Golmanov strah od penala, Nebo nad Berlinom, Divni dani u Aranhuezu) ili režirajući sam. Prevodi književna dela sa francuskog, slovenačkog, engleskog i grčkog.

Od 1990. Peter Handke živi u Šavilu, tihom mestu nedaleko od Pariza.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.