Uvodna napomena za zedse:

Ne jede se sve što leti. I nije svaki Lošmi na društvenim mrežama – Lošmi. I nema svaki dvanaestogodišnjak – dvanaest godina. Ova knjiga je i o tome. Ali pre svega, o drugarstvu i dobroti.

Parče razgovora bake i unuka. Neki početak mora da postoji:

– Zašto ste napisali za ovaj roman da je hibridni?

– Pa znaš ono, malo benzin, malo struja, pa hibridni auto. E, pa tako i ovo: malo čitaš u knjizi, malo pratiš na Internetu, pa hibridni roman. Kapiraš?

– Ne. A, sinovanje? Šta vam to znači?

– Znači da neko ko je video poruku koju je dobio, na tu poruku nije odgovorio. To je baš bez veze. Razumeš?

– Ne.

– Kako ne razumeš? Ja nekome pošaljem poruku. SMS-om, na mejl, Viber, Instu… – i taj neko vidi tu poruku i ja vidim da je video, ali mi taj neko ne odgovori. „Sin”, pa „sinovano”. Na engleskom „sin” znači viđeno. Pa zato. Je l᾽ sad kapiraš?

– Pa ti nisi Englez.

– Nisam, bako, ali sam zeds.

Prva priča jednog posta:

… Da podvučem: važno je razumeti da uprkos razmiricama roditelji vole svoju decu neizmernom i bezuslovnom ljubavlju i to se ne dovodi u pitanje ni u onim trenucima kada majka, sa posebnom žudnjom koju je nemoguće sakriti, stišće dršku najduže varjače… iza svojih leđa, dok poput predatora prati dete po kući na (po dete) rizično kratkoj udaljenosti. Razlog ove pritajene agresije ovde ne moram navoditi. Svako dete zna da uvek postoji razlog ; ) Tako je među svim narodima, bez obzira na boju kože i jezik kojim govore. Tako je i u Ribaberiki Kiribation. Ili Kiribatinu?! Čekajte, da li se kaže u Ribaberiki Kiribatinu? Ili u Ribaberiki Kiribatiju? Biram da verujem da sedmi padež naziva ove države glasi Ribaberiki Kiribatiju. Jer, odbijam da postujem, ako moram da upotrebim „batinu” u Kiribatinu. Zbog ta poslednja tri sloga u nazivu države Ribaberikin Kiribati u lokativu, odnosno zbog državinog sedmog padeža…

Jao, kad smo kod padeža: Poznajem lika koji sedmi padež naziva sedmim prdežom, ha-ha-ha. Dobio je keca kada je „padežovao” imenicu, odnosno prirodnu pojavu strujanja vazduha – vetar: vetar, vetra, vetru, vetar, vetre, vetrom… pa se zbunio. Onda je rekao:

– O, vetru. – Pa ponovo: – Vetre.

Onda je drugar koji sedi iza njega prdnuo. Jako. Razred se razbio od smeha. Nastavnica je sačekala da se svi stišaju i poentirala: – Sedi, jedan.

I od tada, taj momak, sedmi padež zove sedmi prdež. Gde sam stao? Mislim… zbog državinog sedmog padeža, ima da me isprozivaju ovi što su aktivni u borbi za dečja prava, što se bore protiv nasilja u porodici, a ističu važnost pravilnog razvoja, nepovredivosti psihičke i fizičke ličnosti deteta… Zbog svega toga se oblik sedmog padeža države Ribaberiki Kiribatin ne sme smatrati ličnim problemom pojedinih članova porodice, tako da… Razumete? Ko zna ko bi me još dislajkovao ako se oglušim o lokativ Kiribatia. Otuda ga menjam u Kiribatiju i molim korektore za razumevanje ukoliko grešim. I pohvalu ako ne grešim. Uostalom, proverite nešto i sami.

. . .

Hoću da kažem da bi odrasli trebalo da su odgovorniji, vredniji i mudriji od dece, ali to se, nažalost, ne podrazumeva.

Mnogi odrasli su samo porasli. Uvis. Ne i u dubinu.

LIČNA KARTA ROMANA „ZEDSI“

Ime i prezime: Roman Hibridni

Nadimak: Zedsi

Ime jednog od roditelja: Goca Vlajić

Osobeni znaci: QR kodovi

(recimo, QR kod na zadnjoj korici čitaoce vodi na FB stranu ZEDSI,

QR kodovi u samoj knjizi, omogućavaju čitaocima da „vide“ delove romana, da čuje junake ove priče… )

Strani jezici: ekranski, kamermanski, postovski, es-em-esovski, youtube-rski, instagramski, mišji… jer, roman  „Zedsi“ pričaju oni koji bi ga tako pričali kada bi umeli da pričaju.