Praznici su u punom jeku kao i prilike da se prepustimo raznim đakonijama. Poslovična izreka „jedem očima“ čini se posebno relevantnom u ovo doba godine.
Pročitajte i ovo: Zašto ishrana još uvek nije osnov lečenja?
Nauka koja stoji iza naših navika u ishrani, otkriva da je proces odlučivanja šta, kada i koliko jesti daleko složeniji od pukog trošenja kalorija i potrebe našeg tela za dodatnim gorivom.
Pročitajte i ovo: Greške u ishrani koje vas goje, a da i ne znate da ih pravite
Znaci gladi su samo deo slagalice zašto ljudi odlučuju da jedu. Profesor Aleks Džonson, bihevioralni neurolog na Univerzitetu u Mičigenu koji se bavi psihologijom i biologijom koja stoji iza našeg ponašanja u ishrani, tvrdi da je ostao fasciniran činjenicom koliko iskustva mozga sa hranom oblikuje potrebu za hranom.
Kako odlučujemo kada ćemo jesti?
Kada jedemo očima
Vizuelni signali povezani sa hranom oblikuju naše ponašanje pri jelu, i kod ljudi i kod životinja. Na primer, ukoliko je hrana umotana u pakovanje „Mekdonaldsa“, već to je dovoljno da maloj deci bude ukusnije – od pilećih medaljona do šargarepe. Vizuelni znakovi u vezi sa hranom, kao što su svetlosni efekti kada se hrana postavlja, takođe dovodi do toga da se životinje prejedaju i prevazilaze svoje energetske potrebe.
Pročitajte i ovo: Psihološki trikovi koji mogu da vam pomognu da zavarate glad i zaista smršate
U stvari, čitav niz senzornih stimulansa – zvukova, mirisa i tekstura – može biti povezan sa prijatnošću i uticati na odluke vezane za hranu, napominje prof. Džonson. Zbog toga kada čujemo privlačan radijski džingl za neki brend hrane, vidimo televizijsku reklamu za restoran ili prođemo pored poslastičarnice, to će sve uticati na našu odluku da jedemo, i da često preteramo.
Pročitajte i ovo: Kako da izlečite predijabetes i dijabetes
Međutim, nisu samo stimulusi iz spoljašnjeg sveta ono što utiče na naš odnos prema hrani, već i unutrašnji obrazac našeg tela. Drugim rečima, takođe i naš stomak i mozak utiču na naš apetit, a oni koriste iste mehanizme učenja u koje je uključena obrada stimulusa iz spoljašnje sredine. Ovi unutrašnji signali, koji se nazivaju i interoceptivni znaci, uključuju osećaj gladi i sitosti koji izviru iz našeg gastrointestinalnog trakta.
Pročitajte i ovo: Pripremite se za dijetu – Šta bi trebalo da uradite pre nego što počnete sa dijetom, ako zaista hoćete da deluje
Naravno, logično je da signali iz naših creva javljaju kada treba da jedemo, ali uloga ovih signala je komplikovanija nego što mislimo.
Verujte svom stomaku
Osećaj gladi ili sitosti deluje kao važan interoceptivni znak koji utiču na donošenje odluka o hrani.
Da bi ispitali kako interoceptivna stanja oblikuju ponašanje u ishrani, istraživači su obučili laboratorijske miševe da povezuju osećaj gladi ili sitosti sa tim da li dobijaju hranu ili ne.
Pročitajte i ovo: Šta da jedete za doručak kako biste ubrzali metabolizam
To su radili tako što su miševima davali hranu samo kada su bili gladni ili siti, tako da su pacovi bili primorani da prepoznaju te unutrašnje znake kako bi izračunali da li će im hrana biti dostupna ili ne. Ako je miš naučen da očekuje hranu samo kada je gladan, on bi generalno izbegavao deo kaveza za hranjenje kada se oseća da je sit jer ne očekuje da će biti nahranjen.
Pročitajte i ovo: Dobre navike u ishrani: Kako da se ne ugojite ako često jedete van kuće
Međutim, kada je miševima ubrizgan hormon grelin koji izaziva glad, oni su češće prilazili hranilici. Ovo ukazje da su pacovi koristili ovo veštački izazvano stanje gladi kao interoceptivni znak za predviđanje isporuke hrane i da su se i kasnije ponašali kao da očekuju hranu.
Pročitajte i ovo: Medna dijeta, šta je to i kako ishrana sa medom pomaže u mršavljenju
Interoceptivna stanja su dovoljna da oblikuju ponašanje čak i u odsustvu spoljašnjih nadražaja. Jedan posebno upečatljiv primer naučnici su uočili kod miševa koji su genetski modifikovani da ne mogu da probaju hranu, ali ipak pokazuju sklonosti prema određenoj vrsti hrane isključivo na osnovu kalorijskog sadržaja. Drugim rečima, glodari mogu da koriste unutrašnje znakove prema kojima donose odluke u vezi sa hranom, uključujući kada i gde da jedu i koju hranu preferiraju.
Pročitajte i ovo: Šta gluten može da učini vašoj štitastoj žlezdi?
Ovi nalazi takođe upućuju na zaključak da osećaj gladi i otkrivanje hranljivih materija nisu ograničeni isključivo na stomak. Oni takođe uključuju oblasti mozga važne za regulaciju i homeostazu, kao što je lateralni hipotalamus, kao i centre mozga uključene u učenje i pamćenje, kao što je hipokampus.
Šta se dešava u vagusu
Osa creva i mozga, ili biohemijska veza između našeg stomaka i mozga, oblikuje ponašanje po pitanju ishrane na mnogo načina. Jedan od njih uključuje vagusni nerv, kranijalni nerv koji, između ostalog, pomaže u kontroli digestivnog trakta.
Pročitajte i ovo: Šta jesti pre i posle rekreacije za postizanje najboljih rezultata
Vagusni nerv brzo prenosi informacije o hranljivim materijama do mozga. Aktivacija vagusnog nerva može izazvati osećaj prijatnosti, tako da će miševi, na primer često gurati njušku kroz otvor za hranilicu kako bi ga stimulisali. Takođe, miševi nauče da preferiraju određenu hranu i mesta na kojima je dolazilo do stimulacije vagusnog nerva.
Pročitajte i ovo: Saznajte šta se dešava sa vašim telom ako jedete dve mandarine dnevno
Ovaj nerv igra suštinsku ulogu ne samo u prenošenju signala za varenje, već i u nizu drugih interoceptivnih signala koji mogu uticati na to kako se osećamo i ponašamo. Kod ljudi, stimulacija vagalnog nerva može poboljšati učenje i pamćenje i može se koristiti u terapiji teške depresije.
Prednosti interoceptivne svesti
Sposobnost našeg tela da koristi spoljašnje i unutrašnje signale u regulisanju odluka u pogledu jela naglašava impresivne procese koji su uključeni u regulaciju naših energetskih potreba.
Pročitajte i ovo: Zašto kažemo sutra počinjem sa dijetom, ali to nikada ne uradimo?!
Loša interoceptivna svest povezana je sa nizom disfunkcionalnih ponašanja, kao što su poremećaji u ishrani. Na primer, anoreksija može nastati kada interoceptivni signali, kao što je osećaj gladi, nisu u stanju da pokrenu motivaciju za jelo. Alternativno, nemogućnost korišćenja osećaja sitosti za ublažavanje korisnih i prijatnih posledica jedenja ukusne hrane može dovesti do prejedanja.
Pročitajte i ovo: Šta jesti za borbu protiv lošeg raspoloženja kada su dani kratki
Interoceptivni signali igraju važnu ulogu u regulisanju naših dnevnih obrazaca ishrane. Tokom praznika, mnogi stresori iz spoljašnjeg sveta utiču na naš apetit – kalendar društvenih okupljanja je prepun, izloženi smo pritisku da ispoštujemo domaćina i poslužimo se, ali i osećajem krivice kada preteramo.
Pročitajte i ovo: Dobre i loše strane upotrebe meda – dobro proverite koje su pre konzumiranja!
Zato je u ovom prazničnom periodu važno da negujemo snažnu vezu sa interceptivnim signalima, savetuje profesor Džonson. To nam može pomoći da izgrdimo holistički pristup u prehrambenim navikama.
Pročitajte i ovo: Ako želite da imate vitku liniju, trebalo bi da (više) jedete semenke
Umesto da se fiksiramo na spoljašnje faktore i prema njima usklađujemo ponašanje u ishrani, trebalo bi da uživamo u svakom zalogaju i pružimo dovoljno vremena našim interoceptivnim signalima da odigraju ulogu za koju su dizajnirani.
Pročitajte i ovo: Kiseli kupus, esencijalni probiotik – sve o njegovim svojstvima i koristima
Naš mozak je evoluriao tako da oseti naše trenutne energetske potrebe. Integrisanjem ovih signala sa iskustvima iz okruženj, možemo da optimizujemo svoje energetske potrebe i uživamo u prazničnoj sezoni.
