Begunica. Ja sam begunica. Ja. Danijela Berdžes. S nevericom je pogledavala u retrovizor da proveri da li je policija prati.
Prošlog petka je radila u arhivi Muzeja Istočne obale u Halifaksu, u Novoj Škotskoj, ushićeno iščekujući romantični vikend u Montrealu s veoma seksepilnim i harizmatičnim doktorom arheologije Harijem Stounom. S mukom je potisnula misli o zgodnom doktoru i vratila se u sadašnjost.
Da li bi je policija našla u ovom zabačenom delu severoistočnog Nju Brunsvika? Da li bi je uopšte i tražila u priobalnom delu Kanade? S obzirom na težinu njenog zločina, možda misle da se zaputila u stranu zemlju. Hari ju je uveravao da je njeno sadašnje odredište najsigurnije. „To je stara brvnara koju mi je baba-tetka ostavila. Oglašavam je preko jedne agencije za nekretnine, ali zasad se niko nije javio. Verovatno zato što je na napuštenom ostrvu blizu Nju Brunsvika. Nije korišćena otkako je tetka Hester umrla prošlog proleća, ali jedan njen stari prijatelj povremeno obilazi kuću. Zove se Džimi Voters. On će te prevesti na ostrvo. Ja ću sve ugovoriti. Tamo ćeš biti sigurna dok ne dođem po tebe.“
„Hari…“ „Slušaj me, mala.“ Uhvatio ju je za ramena i pogledao u oči. „Trenutno svi dokazi ukazuju na tebe. Pored doktora Džervisa Harisona, koji je u vreme pljačke bio u bolnici zbog srčanog udara, samo ti znaš sigurnosnu šifru i jedina si ti imala pristup artefaktima. Pošto nema znakova provale, Kraljevska kanadska konjička policija spremna je da te strpa u zatvor i zatvori slučaj.“ „Ali, Hari…“ „Molim te, uradi kako ti kažem.“ Poljubio ju je u čelo.
„Budi dobra, sedi u tu krntiju od kola i idi na Fantomsko ostrvo. Ako neko pita, ti si fotografkinja koja je došla da slika avetinjski Vatreni brod po kome je područje poznato. Ubacio sam nešto svoje fotografske opreme na zadnje sedište. I, evo…“ Izvukao je pozamašnu svotu novčanica iz džepa i gurnuo joj je u ruku. „Ovo bi trebalo da bude dovoljno da pokrije sve troškove dok ne sredim ovu zbrku. Ne koristi kreditne kartice.“ „U redu.“
I dalje u šoku, uzela je novac, gotovo nesvesna šta radi. „Najbliže naselje na kopnu zove se Konjanički zaliv.“ Pustio ju je i prešao rukom po neupadljivim sivim kolima koja je kupio na jednom auto-otpadu blizu granice Kvebeka i Nju Brunsvika. „Pošto je lokalna fabrika za preradu ribe zatvorena, selo je postalo maltene avetinjsko, poslednja stanica usred nedođije. Ostani na ostrvu dok te ne pozovem. Ni pod kojim okolnostima nemoj pokušavati da stupiš u vezu sa mnom. S obzirom na naš odnos, verovatno će prisluškivati moje razgovore.“ Poslušala je i gledala ga u retrovizoru sve do krivine kad joj je nestao iz vidokruga.
***
Fantom sa dalekog ostrva, Gejl Mekmilan, edicija Misterija ljubavi, Amoreta 2016
