Veliki deo roditeljske uloge je krajnje funkcionalan. Ako majka voli svoje dete, ali zanemaruje svoju funkcionalnu ulogu, to dete je u opasnosti da ne sazri u odgovornu odraslu osobu. Emocionalne i funkcionalne roditeljske uloge idu ruku pod ruku. Nije zdravo isticati jedno po cenu drugog. Potrebno je oboje.

Roditelji takođe treba da shvate da se količina emocionalnih naspram funkcionalnih zahteva menja tokom vremena. Kako dete odrasta, roditelj treba da preuzme više funkcionalnu, a manje emocionalnu ulogu, jer je cilj da ih pripreme da žive samostalno.

Detetu se možda neće dopasti vaša funkcionalna uloga, ipak postavljanje granica je zdrava funkcija i to treba da uradite upravo zbog svog deteta. Ograničenja su način na koji deca uče da shvate šta je bezbedno, a šta nije bezbedno. I šta je prikladno, a šta ne.

Roditelj treba da bude autoritet detetu – to je njegova uloga i odgovornost. Da li imate emotivan odnos sa svojim detetom? Da. Ali ako pokušavate da budete prijatelji sa svojim detetom, to ćete postići po cenu vašeg autoriteta i podriti svoju ulogu kao roditelja.

Praktično govoreći, dete će naći drugog prijatelja, ali ne može da nađe drugog roditelja. Vi i samo vi možete biti roditelj svom detetu, i zato treba da budete roditelj, a ne prijatelj.

A ako je vama potreban prijatelj, potražite negde drugde i ne očekujete da vam dete bude prijatelj.

Nemojte da pretvarate dete u osobu kojoj se poveravate

Ovo je vrlo dobronamerna zamka u koju roditelji često upadaju. Žele da podele sa detetom šta osećaju prema njegovoj baki, na primer. Ili šta misle o komšiji, ili šefu. Ali to je neefikasno jer dete nije moralno, emocionalno ili intelektualno pripremljeno da igra tu ulogu.

Ne kritikujte školu ili nastavnika pred detetom

Ako roditelji misle da su nastavnici nešto pogrešili, trebalo bi da to zadrže za sebe i svoje vršnjake i da se direktno obrate školi. Pazite šta govorite detetu o tome.

Na primer, ako mislite da je učitelj kreten jer ne dozvoljava detetu da žvaće žvaku na času, nemojte mu to reći. Umesto toga, recite: „Čoveče, i ja nisam voleo to pravilo kada sam bio u školi. Ali morao sam da poštujem pravila.“

Nazvati učitelja kretenom pred detetom je neefikasno roditeljstvo.

Ako vam dete postane osoba kojoj se poveravate i ne poštujete tuđi autoritet pred njim, nemojte onda da se iznenadite kada i ono to ne čini, ili kada ne poštuje vas. Ako onda ukorite dete zbog nepoštovanja, ono će na vas gledati kao na licemera.

Kada se poveravate detetu, onda ste i vi i dete donosioci odluka. Deca mogu reći šta im se sviđa, a šta ne, ali određene odluke – posebno važne – moraju da donesu roditelji.

Ne delite previše informacija sa svojim detetom

Jedna od stvari koje možete podeliti sa detetom je izjava: „Ne možemo to da priuštimo“. To je činjenična izjava koja objašnjava finansijske granice pod kojima morate da živite.

Ali, ono što ne bi trebalo da delite sa detetom je: „Ne znam kako ću da platim kiriju ovog meseca.“ To je nešto za šta vaše dete nije emocionalno pripremljeno. To ih čini zabrinutim zbog nečega nad čime nemaju kontrolu. To je nezdravo za njih.

Deca imaju dovoljno sopstvenih strahova i anksioznosti da se nose sa njima. Ne koristite svoje dete kao osobu sa kojom biste podelili svoje probleme. Umesto toga, mnogo je efikasnije i prikladnije da to kažete svom supružniku ili prijatelju.

Budete roditelj svom detetu i budete puni ljubavi, brige i odgovornosti, ali svoje probleme poveravajte nekom drugom.

Odrasli i deca imaju različite predstave o životu

Ako se prema svom detetu odnosite kao prema „prijatelju“, trebalo bi da razumete da su prijatelji ljudi koji imaju slične predstave i ideje o životu. A to niste vi i vaše dete.

Istina je da deca i odrasli imaju sasvim različite predstave o tome šta treba da rade. Imaju različite predstave o ispravnom i pogrešnom. I imaju različite prioritete. A to nije recept za prijateljstvo već će proizvesti nepotrebne sukobe i ljutnju.

Izostavite svoju ličnu istoriju iz roditeljstva

Roditelji često previše kompenzuju probleme kojih se sećaju iz svog detinjstva. Na primer, ako ste bili živahno i nestašno dete, možda ćete biti previše strogi prema svom detetu jer ne želite da ono preuzima iste rizike i pravi iste greške kao i vi.

Isto tako, ako ste odgajani u previše strogoj atmosferi, možda ćete biti previše popustljivi.

Ovu prekomernu kompenzaciju psiholozi nazivaju formiranjem reakcije. Na primer, ako vaše emocionalne potrebe nisu zadovoljene, možete preterano kompenzovati pokušavajući da budete prijatelj svom detetu i gušite ga pažnjom i ljubavlju. A to može imati štetne neželjene posledice.

Možda mislite da ćete se detetu više dopasti ako ste mu prijatelj. Možda mislite da će vam više verovati. Ali ovde je problem. Kao rezultat toga, možda neće poštovati vaš autoritet.

Možda mislite da ćete se detetu više dopasti ako ste mu prijatelj. Setite se, da li ste kao tinejdžer želeli da se družite sa roditeljima. Na kraju krajeva, ne možete da popravite svoje detinjstvo kroz svoje dete.

Cilj adolescencije je da se deca odvoje od roditelja

U psihologiji se to naziva individuacija. Individuacija se odnosi na proces kroz koji osoba postiže osećaj izdvojenosti od identiteta drugih.

Individuacija je zdrava, a zbog toga možda dete više neće želeti da deli svoj život sa vama onako kako je to činilo dok je bilo mlađe.

Možda nećete uvek odobravati njihove prijatelje i vrednosti, ali posao deteta je da to samo reši. Ljudi koji ne uspeju da se odvoje od roditelja završavaju sa emocionalnim i društvenim problemima. I često ne odlaze iz roditeljskog doma.

Mnogi roditelji doživljavaju ovo odvajanje kao napuštanje. Ovo osećanje napuštenosti je posebno prisutno kada su roditelji imali prenaglašenu emocionalnu ulogu i ponašali se kao prijatelj svog deteta. Zato ovaj jak osećaj gubitka nadoknađuju tako što optužuju dete.

Kako sada da se promenite

Ako ste previše toga podelili sa svojim detetom i niste postavili ograničenja koja su mu potrebna, sve u ime toga da izgradite drugarski odnos, još uvek postoji mogućnost da se promenite kako biste postali efikasniji roditelj.

Možete mu na primer reći: „Shvatio sam da postoje neke stvari o kojima treba da razgovaram sa odraslim prijateljima. Tako da neću više da pričam sa tobom o njima jer mislim da to šteti našem odnosu.“

Ne morate biti konkretni u vezi sa temom. Samo budite jasni.

Zatim, morate da naučite kako da drugačije reagujete. Na primer, ako vi i vaše dete nedeljama pričate o tome kakav je kreten određeni nastavnik i dete to ponovo pomene, onda recite:

„Znaš, razmišljao sam i mislim da nema svrhe od priče da je nastavnik kreten. Hajde da razmotrimo kako možeš efikasnije da se nosiš sa tim problemom.“

Normalno je da školarci ogovaraju i omalovažavaju svoje nastavnike. To je ono što oni rade. Ali odgovoran roditelj će pomoći svom detetu da reši problem koji ima sa nastavnikom. Samo to je njegov zadatak.

Razvedeni i samohrani roditelji

U razvedenim porodicama, oba roditelja pokušavaju da pridobiju dete za sebe, a ono se bolno zaglavi u sredini. Majke obično govore detetu kakav im je otac, šta radi, a šta ne radi, dok otac govori kakva mu je majka, kako je luda i kako se ne kontroliše.

Onda se često dešava da deca ponavljaju njihove reči. Problem je u tome što te žalbe, čak i ako su tačne, dete i samo može da vidi, ali ne može da reaguje kako bi roditelji želeli.

Nije u redu stavljati dete u tu poziciju.

Ponašajte se kao odgovorna odrasla osoba koja je detetu potrebna

Naravno, možete imati drugarski odnos sa detetom, ali ne na račun roditeljske uloge. Ključ je da taj odnos bude odgovoran.

Odgovorni odrasli ne dozvoljavaju deci da preskaču školske obaveze, ne dozvoljavaju deci da opravdavaju svoj neuspeh i vređaju nastavnike. To je tip odnosa koji treba da imate sa svojim detetom. To se zove biti odgovorna odrasla osoba – odrasla osoba koja voli svoje dete i, u isto vreme, svoje dete smatra odgovornim. To se zove efikasno roditeljstvo.