Nekad nismo hladni jer ne osećamo — već zato što osećamo previše.
Strah od bliskosti ume da bude glasniji od želje za ljubavlju, pa mnogi pobegnu baš kad osete da im se neko stvarno dopada.
Nije do tebe. Nije ni do njih. Najčešće je do rana koje još nisu zalečene.
Bliskost nije opasnost — već šansa da konačno budemo viđeni.
U svetu modernih odnosa, u kojem se emotivne veze grade brže nego ikada, ali isto tako brzo i gase, sve češće se susrećemo sa paradoksom: ljudi nestaju upravo onda kada osete da im se neko zaista sviđa.
Pročitajte i ovo: Kakav tip muškarca privlači žene koje previše vole?
Na početku su prisutni, pažljivi, dopadljivi, ostavljaju utisak sigurnosti i želje, a onda se, gotovo neprimetno, povlače. Taj fenomen, toliko uobičajen da je postao nova norma, nije rezultat nebrige, već duboko ukorenjenog straha – straha od bliskosti, od razotkrivanja i od sopstvenih emocija koje se bude brže nego što mogu da ih razumeju.
Stručnjaci ovaj obrazac povezuju sa mehanizmima samosabotaže koji se aktiviraju kada osoba shvati da bi odnos mogao postati ozbiljan. U trenutku kada osete stvarnu povezanost, mnogi počinju da preispituju sebe: da li su dovoljno dobri, da li su spremni, šta ako ih neko vidi onakvima kakvi zapravo jesu?
Umesto da se suoče sa tim unutrašnjim nemirom, biraju lakši put – distancu. Odjednom postaju hladni, nedostupni, povlače se u tišinu koja treba da ih zaštiti od rizika da budu povređeni.
Pročitajte i ovo: Zašto previše volimo?
Ovaj obrazac nije rezervisan za „hladne“ ili emocionalno nezrele. Često se javlja kod ljudi koji su ranije bili povređeni, kod onih koji su naučili da vezivanje znači opasnost, ali i kod onih koji su u detinjstvu usvojili poruku da ljubav nije nešto stabilno, sigurno i predvidljivo.
Moderno društvo dodatno komplikuje priču: stalna dostupnost novih opcija, idealizovane slike odnosa na društvenim mrežama i pritisak da sve mora biti savršeno pojačavaju unutrašnji strah od neuspeha.
Kada osoba oseti da joj se neko zaista sviđa, naglo se aktivira i strah od gubitka kontrole. Intimnost razotkriva slabosti, a za mnoge je ranjivost i dalje najveći tabu.
Nestajanje tako postaje način da se izbegne suočavanje sa sopstvenim emocijama, ali i odgovornošću koju odnos nosi. Paradoksalno, upravo oni koji najviše žude za bliskošću često od nje najviše beže.
Pročitajte i ovo: Žene koje previše vole
Rešenje ne leži u optuživanju druge strane, već u razumevanju. Povlačenje često govori više o njima nego o nama.
A oni koji beže od bliskosti najčešće beže od sebe. Istinska promena počinje tek kada postanu spremni da prepoznaju i preispitaju sopstvene obrasce, jer tek tada bliskost može prestati da bude pretnja i postati ono što zapravo jeste – prostor sigurnosti, rasta i stvarne povezanosti.
