Fibroadenomi su benigni, dobroćudni tumori sastavljeni od strome lobulusa dojke. Fibro-vezivno tkivo, adenom-žlezdano tkivo.

Svetska zdravstvena organizacija je definisala fibroadenom kao “diskretan benigni tumor“ koji  pokazuje prisustvo vezivnog tkiva i epitelnu proliferaciju. Fibroadenom je najčešća benigna promena dojke koja se javlja u 25% asimptomatskih žena. To su česte promene u dojci od ranog reproduktivnog života. Nastaje usled dizbalansa hormona.

Fibroadenomi su benigni tumori sastavljeni od strome lobulusa dojke. To je razlog zašto su fibroadenomi najčešći u dobi od 15 do 25 godina, kada je lobularni razvoj najviše aktivan.

Obično su pojedinačni, ali ponekad mogu biti višestruki. Najčešće su prisutni u gornjem spoljašnjem kvadrantu i nešto su češći u levoj dojci. Fibroadenomi su češći kod osoba crne rase.

Pročitajte i ovo: Istine i zablude o raku dojke

Dijagnoza se uspostavlja ultrazvukom ukoliko se radi o mlađim ženama oko 30. godine života ili mamografijom kod starijih žena.

Koji je uzrok nastanka fibroadenoma?

Etiologija fibroadenoma nije poznata, ali je činjenica da lobularna proliferacija  odgovor na estrogenu stimulaciju što sugeriše da fibroadenomi nastaju kao rezultat dejstva estrogena.

Pročitajte i ovo: TAJNE ŽENSKOG ORGAZMA: Kako da pojačate orgazam (u 11 koraka) 

Kada se javlja?

Najčešće između 15. i 25. godine života kada je reproduktivni život najaktivniji.

Da li način života može da poveća ili smanji rizik nastanka fibroadenoma?

Raširena upotreba kontraceptivnih pilula kod mladih žena otežava da se dobiju tačni podaci o svojoj ulozi u patogenezi. Nema dokaza da upotreba kontraceptivnih pilula povećava rizik od razvoja fibroadenoma, ali epidemiološki podaci govore da  može biti povezano sa smanjenom incidencom.

Pročitajte i ovo: ZAŠTO JE SEKS ZA MENE BOLAN: Duga lista razloga zašto penetracija može da proizvodi bol

Većina istraživanja pokazuju da je rizik od razvoja fibroadenoma više nego prepolovljen kod onih koji uzimaju kontraceptivne pilule, naročito kod dugoročnih korisnika. Epidemiološke studije ukazuju da je progestogen element koji ima zaštitnu ulogu.

Zanimljivu studiju je objavio Kani koja je pokazala da žene koje uzimaju kontraceptivne pilule i imaju manje od 45 godina  pokazuju  smanjenu učestalost nastanka  fibroadenoma, a one preko 45 godina, povećanu učestalost.

Pročitajte i ovo: Ženske dojke – kako da ih negujemo i očuvamo njihovo zdravlje

Pušenje izgleda da ima zaštitnu ulogu u pogledu fibroadenoma. U studiji Roana i Milera iz Kanade  postoji smanjen rizik nastanka fibroadenoma u aktivnih  pušača.

Fibroadenomi su češći kod žena u višim socio-ekonomskim slojevima i kod žena crne rase. Pronađeni su da potrošnja velike količine vitamina C može da bude povezan sa smanjenim rizikom od fibroadenoma, kao i bodi mas indeks i više trudnoća.

Pročitajte i ovo: Klinička stanja koja uzrokuju neplodnost i seksualnu disfunkciju

Prethodne benigne lezije kao i osobe ispod 35 godina povećavaju rizik. Virus Epstein-Barr može imati uzročnu ulogu u razvoju tumora kod imunosupresivnih pacijenata.

Da li fibroadenom može da se smanji ili poveća tokom života?

Rađene su brojne studije tokom kojih su fibroadenomi konzervativno tretirani. U prvoj  velikoj studiji, Dent i Kant pratili su 63 mlade žene u Kejptaunu sa kliničkom i citološkom dijagnozom  fibroadenoma. Oni su utvrdili da su lezije  u 31% slučajeva  nestale i još 12% su postale  manje preko 13-24 meseci praćenja, 25% je ostalo nepromenjeno i u 32% su porasle.

Pročitajte i ovo: VAGINIZAM, kad od bolova ne mogu ni tampon da stavim

U studiji iz Edinburga, praćeno 4 201 pacijenatkinja, manje od 40 godina, i ponuđeno im je konzervativno lečenje  nakon  dijagnostikovanja fibroadenoma klinički, ultrazvukom i citološki.

Dijagnoza je histološki potvrđena  u svih 17 pacijenatkinja koje su se opredelile za operaciju, što potvrđuje tačnost trijasa dijagnostike.

Dve trećine tumora su bili <2 cm u prečniku, a jedna trećina su bili 2-4 sm. Objektivna procena veličine tumora je dobijena ultrazvučnim merenjem.

Pročitajte i ovo: Kako sprečiti i lečiti rak grlića materice

Tokom praćenja, 13% nestalo ili se smanjilo,  85% je ostalo nepromenjeno, a u 2% slučajeva se fibroadenom povećao. Hirurški su uklonjeni i u sva  četiri slučajeva sa histološki verifikovanim jednostavnim ili simpleks fibroadenomima.

Tako,  da se može  prihvatiti da je većina fibroadenoma ostaje statična tokom nekoliko godina nakon potvrde dijagnoze, nekoliko se smanjuje, a veoma mali broj raste. Takei i saradnici  su bili u stanju da izvedu jednačinu koja je predvidela stopu (za 0,34 mm godišnje se smanjuje) prema kojoj su fibroadenomi, u japanskih žena promenili veličinu u dobi od 20 i 40 godina.

Koje vrste fibroadenoma postoje?

Jednostavni ili simpleks, kompleksni, multipli ili višestruki, gigantski i juvenilni (kod adolescenata).

Da li su svi «bezopasni»?

Kompleksni fibroadenomi mogu da povećaju rizik od nastanka karcinoma dojke.

Da li od fibroadenoma može da nastane rak dojke?

Rak je retka pojava u fibroadenomu.

Jedna studija (Hagensen) je pokazala samo dva slučaju u periodu od 45 godina praćenja, koji su bili lobularni karcinomi in situ.

Pročitajte i ovo: Kako sprečiti i lečiti cistitis

Druga studija (Diaz i saradnici) je prijavila 105 slučajeva karcinoma koja su bila iz fibroadenoma. Prosečna starost pacijenatkinja bila je 44 godina, a kliničke karakteristike se nisu razlikovale od ostalih pacijentkinja sa jednostavnim fibroadenomima. U 95% slučajeva je bio karcinom in situ u samom fibroadenomu.

Lobularni i duktalni tip tumora je bio ravnomerno raspoređen. Aksilarne nodalne metastaze nisu pronađene. Autori su preporučivali poštednu operaciju dojki za karcinom in situ koji je proistakao iz fibroadenoma.

Pročitajte i ovo: Kako sprečiti pojavu leukoreje – belog pranja

Neke studije su pokazale da incidenca karcinoma  unutar fibroadenoma od 0.002% do 0.0125% . Oko 50% ovih tumora su lobularni karcinom in situ , 20% su invazivni lobularni karcinom, 20% su duktalni karcinom in situ, a preostalih 10% su invanizvni duktalni karcinom. Klinički, ultrazvučni i mamografski nalazi su slični kao kod benignih fibroadenoma.

Kako se leče fibroadenomi?

Fibroadenomi mogu da izazovu fizički deformitet zbog veličine,  nelagodnost ili emocionalni stres . Pacijentkinja mora biti upoznata sa mogućnostima lečenja kako hirurškim tako i konzervativnim metodama kao i o procentima dobijanja raka dojke.

Krioablacija je nedavno opisana metoda za iskorenjivanje fibroadenoma, a nakon uspostavljanja dijagnoze kor biopsijom. Koristi se tehnologija zamrzavanjem (izuzetno hladni tečni azot). Ovo je minimalno invazivna procedura.

Pročitajte i ovo: Kako da zategnete vaginalne mišiće

Ubacuje se sonda ili igla u fibroadenom pod kontrolom ultrazvuka. Argon gas teče kroz sondu i pri njenom vrhu, temperatura pada na -196 stepeni stvarajući „ledenu loptu“ koja obuhvata fibroadenom.

Nakon odmrzavanja , sonda se uklanja, a fibroadenom se tokom vremena smanjuje ili iščezava.

Pročitajte i ovo: Da li vagina postaje čvršća i uža usled manjka seksa

Prednosti su mali rez (3mm na koži), brz oporavak, manji rizik od infekcije u odnosu na standarne hirurške intervencije, bez šavova i bez promene u obliku dojke. Prethodno mora biti, kor biopsijom, potvrđena dijagnoza fibroadenoma.

Iako je metoda jednostavna, nemoguće je biti siguran da je fibroadenom kompletno uklonjen i hematom je nakon intervencije neizbežan.

HIRURŠKO LEČENJE

U indikacija za hirurško lečenje spadaju :

– uvećanje lezije tokom redovnih ultrazvučnih pregleda

–  fibroadenom >2cm

– nesigurna dijagnoza

– anksioznost pacijentkinje

Klasični hirurški tretman je da se ekscidira fibroadenom u celosti kroz mali rez . Neki hirurzi preporučuju lokalnu anesteziju ukoliko je fibroadenom blizu kože, ali za duboke lokalizovane lezije opšta anestezija je najprikladnija, kako za hiruruga tako i za pacijentkinju. Hospitalizacija traje nekoliko sati.

Pročitajte i ovo: Vagina vam je suva kao Sahara?

Tip hirurške ekscizije zavisi od kliničke i radiološke slike. Ekscizija treba da bude poštedna kako bi se izbegao gubitak glandularnog tkiva. Ožiljak treba da bude što manje vidljiv, rađen po principu plastične hirurgije, kako po položaju tako i po šavu.

Pročitajte i ovo: Šta je to dobar seks?!

Obično se savetuje submamarni pristup, ali ponekad lezija može biti udaljena od incizije i na taj način se  produžava vreme operacije. Savetuje se  obeležavanje tumora predoperativno, na koži, u ležećem položaju pacijentkinje uz prethodni klinički i ultrazvučni pregled. Na taj način smanjujemo mogućnost „promašivanja“ lezije iz dojke.

Najčešći tipovi incizije su:

• Submamarna ili inframamarna

Submamarna ili inframamarna incizija je savetovana i ukoliko se radi o multiplim fibroadenomima. Ostavlja mali deformitet dojke i može da se ponavlja ukoliko dođe do recidiva. Inciziju treba postaviti nešto iznad inframamarne brazde i na taj način nam se omogućava eksploracija cele dojke.

Pročitajte i ovo: BOL U DOJCI: Mogući uzroci, razlika između mastalgije i mastodinije, kada treba da se zabrinemo, lečenje, promena načina života i ishrane

• Periareolarna

Periareolarna incizija takođe ostavlja jedva vidljiv ožiljak i omogućava pristup bilo kom kvadrantu dojke. Na ovaj način se mogu odstraniti, kao i kod submamarne incizije, multipli fibroadenomi.

Može da se zaključi da je za neke pacijentkinje najbolja hirurška ekscizija fibroadenoma, jer se kompletno odstranjuje promena, a estetski izgled je zadovoljavajući.