Tokom prethodnog vikenda još jedna žena ubijena je u porodično–partnerskom kontekstu.

Mediji su preneli da je nakon razvoda i brojnih bezuspešnih ubeđivanja da mu se vrati, učinilac pucajući iz krateža usmrtio ženu na njenom radnom mestu u Boru. Pisalo se i kako okruženje žrtve i učinioca svedoči da je bio „preke naravi, ali da se nije moglo predvideti da će je ubiti“.

Da li se ovakav ishod u ovom slučaju zaista nije mogao očekivati?

Scenario u kome žrtva napušta učinioca, koji je posle toga moli i ubeđuje da se vrati, praćen intenzivnom ljubomorom, a neretko i proganjanjem, prisutan je u većini intimnih partnerskih femicida svuda u svetu, a to potvrđuju i ovaj i brojni drugi slučajevi iz Srbije.

Iako, mediji izveštavaju da u ovom slučaju nije bilo prethodnih prijava nasilja, činjenica da su se učinilac i žrtva razveli, te da ga je napustila svega nekoliko dana pre ubistva, upućuje na to da je mogla postojati mogućnost kontakta sa nadležnim institucijama u postupku razvoda i poveravanja zajedničke (maloletne) dece.

Da li su nadležne institucije mogle da u ovom postupku i interakciji sa učiniocem i žrtvom posumnjaju i ispitaju da li postoji nasilje ili potencijalna opasnost od nasilja u porodici?

Neposredno okruženje učinioca i žrtve imalo je i saznanja da on poseduje pištolj, da je bio na ratištu, kao i da je nekadašnji predsednik udruženja boraca (o čemu su u maloj lokalnoj zajednici morali znati i zaposleni u nadležnim institucijama).

Da li je i na koji način ratno iskustvo uticalo na ovog čoveka ne možemo sa sigurnošću tvrditi budući da u Srbiji ne postoji ni evidencija, niti sistemska podrška za ljude koji su bili učesnici ratnih sukoba na ovim prostorima koji se suočavaju sa PTSP-em.

Ono što u praksi vidimo da žene plaćaju cenu sistemskog ignorisanja i odbijanja da se ovo pitanje reši, što potvrđuje i jedno skorašnje istraživanje koje je pokazalo da se (ilegalno) oružje zaostalo iz rata koristi za vršenje nasilja prema ženama (OEBS, 2019).

Napuštanje nasilnika (razvod, prekid partnerstva), nasilnikova intenzivna ljubomora, posedovanje vatrenog oružja, učešće u ratnim sukobima, velika starosna razlika u godinama između partnera, predstavljaju indikatore koji mogu ukazati na visoku opasnost od smrtnog ishoda nasilja.

Činjenica da se već opisani scenario intimnog partnerskog femicida ponavlja iz godine u godinu je porazna i sa stanovišta borbe protiv nasilja prema ženama, ali pre svega sa stanovišta podrške za žene koje preživljavaju nasilje u Srbiji kojima se neprekidno upućuje poruka da nasilje prijave.

Imajući u vidu da su u Srbiji u proteklih deset godina zabeležena tri femicida vatrenim oružjem praćena masovnim ubistvima, a koji se takođe mogu dovesti u vezu sa ratnim sukobima koje je Srbija vodila, otvaraju i pitanje kada nam se slično može ponoviti i zašto ne postoji sistemski odgovor na ovaj problem.

Reagujte pre zločina, ne posle!