Sreća i zadovoljstvo  težnja su svakog živog bića. Čovek intuitivno zna da su oni najveći prijatelji dobrog zdravlja i možda suština življenja. Jednom doživljeno, takvo stanje ispunjenosti nagoni  ga da večito traga za ponovljenim sličnim osećanjem.

Prevedeno na jezik fiziologije, takva stanja povezana su povećanjem nivoa određenih supstanci – neurotransmitera (serotonin, dopamin, endorfin), koji prenose informacije od jedne do druge nervne ćelije i deluju vrlo brzo. Popularno nazivani “hormoni sreće”, imaju niz pozitivnih efekata bukvalno na čitav organizam. Izgleda kao da je stanje naše sreće u njihovoj vlasti.

Mnogima je poznato da život nudi različite načine koji omogućavaju da se stanje sreće dosegne: kreativnost, ispunjenost  poslom kojim se bavimo, osmeh deteta, prijateljski zagrljaj, gubitak daha pred prekrasnom prirodom, preplavljenost zvucima violine, miris reke, prvi sneg.

”Nategnut do krajnjih granica, savremeni način življenja sa svim tehnološkim dostignućima,  odvojio nas je od prirode, od onih dobrih, lepih, tako ljudskih emocija, odvojio nas  je jedne od drugih, od nas samih i usmerio na put robotizacije”, kaže internista i specijalista kvantne medicine, Dobrinka Arbanovski, iz ordinacije Holitimed.

A duša traži svoje – traži sreću!

I počeli smo da tragamo za prečicom.

”U prošlosti, šećer je za naše pretke bio dostupan samo u voću nekoliko meseci u godini (tokom berbe) ili u medu. Pre samo 100 godina prodavao se  u apoteci na kašiku i stajao je na gornjim policama uz druge relativno otrovne supstance. U novije doba,  pored  sijaset  novih neshvatljivih  nametnutih navika i pravila,  njega ima svuda  i izbio je na vrh novih načina  uživanja. Naime, priroda je odredila da se do šećera teško dolazi. Čovek ga je učinio lako dostupnim”, kaže dr Dobrinka.

Čim unesemo prosti šećer u organizam, on vrlo brzo ulazi u krvotok i u mozak.  Uz „šećernu energiju“, telo otpušta i endorfine i druge neurotransmitere zbog kojih se nakon unosa šećera osećamo srećnije, ponekad čak i mirnije. Ipak, ovi receptori veoma brzo usporavaju produkciju i regulišu endorfine zbog kojih smo se osećali tako dobro u samom početku, pa nakon komplikovanih  reakcija dolazi do naglog pada raspoloženja, a onda posežemo za novom dozom šećera i tako u krug.

Naravno – vrlo je bitno da osvestimo da je taj poletni osećaj nakon  konzumiranja  slatkiša, samo  pokušaj da imitiramo život i njegove autentične  emocije. Nažalost, pri tome je skopčan sa nizom  rizika i pravi je atak na organizam.
Razmislimo o tome.

Kako razlikovati emocionalnu glad od telesne?

Emocionalna glad:
– javlja se naglo
– tačno za određenom vrstom hrane
– počinje u ustima i u umu (želite ukus određene   hrane)
– neodgodiva je, želite jesti odmah
– povezana je s uznemirujućom emocijom ili neprijatnom situacijom
– automatsko ili odsutno konzumiranje hrane (niste ni svesni da jedete)
– glad ne prestaje ni kad ste siti, emocije nisu umrtvljene pa se i dalje prejedamo
– podstiče osećaj krivice zbog uzimanja hrane

Najčešći odnosi emocija i hrane:

Čokolada – glad za ljubavlju.
Mlečni proizvodi – borba protiv napetosti.
Slane grickalice – stres, gnev i potištenost.
Pikantna hrana – žudnja za uzbuđenjem.
Orašasti plodovi – žudnja za zabavom.
Hleb, pirinač i testenina – zadovoljstvo i smirivanje.
Keks, kolači i pite – žudnja za zagrljajima, uživanjem i umirenjem.
Masna hrana – ispunjavanje praznine.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.