I kada kažemo “neverstvo”, na šta tačno mislimo, postavlja pitanje Ester Perel. Da li je to šema, ljubavna priča, plaćeni seks, soba za čet, masaža sa srećnim krajem? Zašto mislimo da muškarci varaju iz dosade i straha od prisnosti, a da žene varaju zbog usamljenosti i žudnje za prisnošću? I da li je afera uvek kraj jedne veze?
Poslednjih 10 godina sam putovala svetom i mnogo sam radila sa stotinama parova koje je preljuba razorila. Postoji jedan prost prestup koji može da liši par njihove veze, njihove sreće i njihovog ličnog identiteta: afera. Pa ipak, ovaj izuzetno uobičajen čin je tako loše shvaćen. Dakle, ova kolumna je za sve koji su ikada voleli.
Preljuba postoji otkad je brak izmišljen, kao i tabu u vezi s njom. Zapravo, preljuba ima istrajnost na kojoj joj brak samo može da zavidi, u tolikoj meri, da je to jedina zapovest koja je dva puta ponovljena u Bibliji: jednom za čin preljube, drugi put za puko razmišljanje o njoj. Pa kako da pomirimo nešto što je univerzalno zabranjeno, a ipak se univerzalno upražnjava?
Sad, kroz istoriju, muškarci su praktično imali dozvolu da varaju, s malim posledicama i imali su podršku od zagovornika bioloških i evolutivnih teorija koje su opravdavale njihovu potrebu za lutanjem, pa su dvostruki standardi stari koliko i sama preljuba. Ali ko zna šta se stvarno dešava ispod jorgana, zar ne? Jer kada se radi o seksu, na muškarce se vrši pritisak da se hvale i preteruju, ali na žene se vrši pritisak da prikrivaju, umanjuju i poriču, što nije čudno kada shvatite da još uvek postoji devet država u kojima žena može da bude ubijena zbog bluda.
Monogamija je nekada značila biti s jednom osobom do kraja života. Danas monogamija znači biti sa jednom po jednom osobom.
Mislim, mnogi od vas su verovatno rekli: “Monogaman sam u svim svojim vezama.”
Nekada smo se venčavali i prvi put imali seks. Ali sada se venčavamo i prestajemo da imamo seks s drugima. Činjenica je da monogamija nije imala nikakve veze s ljubavlju.
Muškarci su se oslanjali na vernost žene kako bi znali čija su deca i ko će da nasledi krave kada umru.
Svi žele da znaju koliki procenat ljudi vara. Ali definicija prevare nastavlja da se širi: seksualne poruke, pornografija, korišćenje aplikacija za traženje partnera. Pa kako nema univerzalno prihvaćene definicije za to šta se uopšte smatra neverstvom, procene izuzetno variraju, od 26% do 75%.
Povrh svega toga, mi smo hodajuće protivrečnosti. Pa će 95% nas reći da bi bilo užasno pogrešno kad bi partner od nas skrivao aferu, ali otprilike isti procenat nas će reći da bismo upravo to uradili kad bismo imali aferu.
Sviđa mi se sledeća definicija afere koja spaja tri ključna elementa: vezu u tajnosti, koja je u srži afere, emotivnu povezanost, u većoj ili manjoj meri i seksualnu alhemiju.
A alhemija je ključna reč ovde, jer je erotski naboj takav da poljubac koji samo zamišljate da dajete može da bude podjednako snažan i očaravajući kao i sati stvarnog vođenja ljubavi. Kako je Marsel Prust rekao: naša mašta je odgovorna za ljubav, ne druga osoba.
I nikada pre preljuba nije zahtevala tako visoku psihološku dažbinu. Kada je brak bio ekonomsko preduzeće, preljuba je pretila našoj ekonomskoj sigurnosti. Ali sada kada je brak romantični dogovor, preljuba preti našoj emotivnoj sigurnosti. Ironično, nekada smo se okretali preljubi – to je bio prostor na kom smo tražili čistu ljubav. Ali sada kada tražimo ljubav u braku, preljuba ga razara.
Postoje tri načina na koja nas preljuba danas drugačije povređuje.
Imamo romantični ideal zbog koga se okrećemo jednoj osobi da ispuni beskrajnu listu potreba: da bude moj najbolji ljubavnik, moj najbolji prijatelj, najbolji roditelj, moj pouzdani oslonac, moj emotivni drug, moj intelektualni par. I ja sam ta: ja sam izabrana, jedinstvena sam, neophodna sam, nezamenjiva sam, ja sam ta. A preljuba mi kaže da nisam. To je krajnji oblik izdaje.
Ali ako je kroz istoriju, preljuba oduvek bila bolna, danas je ona često traumatična jer preti našem shvatanju sebe.
Moj pacijent Fernando, koji je očajan, raspreda: “Mislio sam da poznajem svoj život. Mislio sam da te poznajem, da znam ko smo mi kao par, to ko sam ja. Sad sve dovodim u pitanje.” Preljuba – povreda poverenja, kriza identiteta. “Hoću li ikada moći da ti verujem ponovo”, pita. “Hoću li moći ikome ponovo da verujem?”
A to mi i moja pacijentkinja Heder govori, kada mi priča svoju priču s Nikom. Udata, ima dvoje dece. Nik je upravo otišao na poslovni put, a Heder se sa dečacima igra na njegovom iPad-u, kada vidi poruku koja se pojavljuje na ekranu: “Jedva čekam da te vidim.” Čudno, misli, upravo smo se videli. A potom stiže druga poruka: “Jedva čekam da te zagrlim.” I Heder shvata da ove poruke nisu za nju. Takođe mi kaže da je njen otac imao afere, ali njena majka je pronašla malenu priznanicu u džepu i malo karmina na kragni. Heder kreće u potragu i pronalazi na stotine poruka i razmenjenih fotografija i izraženih žudnji. Živopisni detalji o Nikovoj dvogodišnjoj aferi pred očima joj se razvijaju u realnom vremenu.
No tu imamo još jedan paradoks s kojim se borimo ovih dana. Zbog ovog romantičnog ideala, oslanjamo se na vernost svog partnera s jedinstvenim zanosom.
Ali takođe nikada nismo bili ovako skloni šaranju, ne zato što sada imamo nove žudnje, već zato što živimo u dobu u kome osećamo da imamo pravo da jurimo za svojim žudnjama, jer ovo je kultura u kojoj zaslužujemo da budemo srećni.
I ako smo se nekada razvodili jer nismo bili srećni, danas se razvodimo jer bismo mogli da budemo srećniji. I ako je uz razvod išao sav sram, danas odluka da ostanete, ako možete da odete je novi sram. Pa Heder ne može da razgovara s prijateljima jer bi je mogli osuđivati zbog toga što još uvek voli Nika i kome god da se obrati, dobija isti savet: napusti ga. Reši se jada. A da je situacija obrnuta, Nik bi bio u istoj situaciji. Ostajanje je novi sram.
Pa, ako možemo da se razvedemo, zašto i dalje imamo afere?
E, sad, tipična pretpostavka je da ako neko vara, ili nešto nije u redu s vašom vezom ili nešto nije u redu s vama. Ali ne mogu svi ti milioni ljudi da budu patološki slučajevi. Logika je ovakva: ako imaš sve što ti je potrebno kod kuće, onda nema potrebe da tražiš dalje, pod pretpostavkom da postoji takvo nešto kao savršen brak što bi nas zaštitilo od želje za lutanjem. Ali šta ako strast ima ograničen rok trajanja? Šta ako postoje stvari koje čak ni dobra veza nije u stanju da pruži? Ako čak i srećni ljudi varaju, o čemu se tu radi?
Ogromna većina ljudi sa kojima zapravo radim nisu uopšte hronični švaleri. To su često ljudi koji su veoma monogamni u svojim ubeđenjima, bar za svog partnera. Ali zateknu se u konfliktu između svojih vrednosti i svog ponašanja. To su često ljudi koji su zapravo decenijama bili verni, ali jednoga dana su prešli crtu, koju nikada nisu mislil preći, čak i po ceni gubitka svega. Ali za iskru čega?
U srži afere ćete često naći žudnju i čežnju za emotivnom povezanošću, za novinom, za slobodom, za autonomijom, za seksualnim nabojem, želju da se ponovo zgrabe izgubljeni delovi nas samih ili pokušaj da se vrati životnost kada se suočimo s gubitkom i tragedijom.
Sećam se još jednog mog pacijenta, Prije, koja je srećno udata, voli svog supruga i nikada ga ne bi povredila. Ali mi takođe kaže da je oduvek radila ono što se od nje očekuje: bila je dobra devojka, dobra supruga, dobra majka, brinula je za svoje roditelje imigrante. Prija je pala na drvoseču koji je uklanjao drvo iz njenog dvorišta nakon uragana Sendi. I s njegovim kamionom i tetovažama, prilično je različit od nje. Ali za 47-ogodišnju Priju ova afera je adolescencija koju nikada nije imala.
I njena priča mi daje do znanja da kada tražimo tuđi zaljubljen pogled, ne okrećemo uvek leđa našem partneru, već osobi koja smo postali. I ne radi se toliko o traženju druge osobe, koliko se radi o traganju za drugim nama.
E sad, širom sveta, postoji jedna reč koju mi ljudi koji imaju afere uvek kažu. Osećaju se živima. I često mi ispričaju priče o skorašnjim gubicima – o roditelju koji je umro, prijatelju koji je prerano preminuo i o lošim vestima od doktora. Smrt i smrtnost često žive u senci afere jer povlače sledeća pitanja: je li to sve? Postoji li nešto više? Hoću li i narednih 25 godina provesti ovako? Hoću li ikada više osetiti ono nešto? I to me je navelo na razmišljanje, da možda ova pitanja pokreću ljude da pređu crtu, i da su neke afere pokušaji da se odagna smrtnost, protivotrovi za smrt.
I nasuprot vašem mišljenju, kod afera nije toliko važan seks, koliko je važna žudnja: žudnja za pažnjom, žudnja da se osećamo posebnim, žudnja da se osećamo bitnima.
A sama struktura afere, činjenica da ljubavnik nikada neće biti vaš, održava vašu čežnju. To je samo po sebi mašinerija žudnje jer nedorečenost, dvosmislenost vas nagone da čeznete za onim što ne možete da imate.
Neki od vas verovatno misle da se afere ne dešavaju u vezama otvorenog tipa, ali se dešavaju. Pre svega, razgovor o monogamiji nije isto što i razgovor o neverstvu. Ali činjenica je da se čini da čak i kada smo slobodni da imamo druge seksualne partnere, nas i dalje privlači snaga zabranjenog, da kada uradimo ono što ne bi trebalo, tada se osećamo kao da zaista radimo ono što želimo.
I ja sam takođe rekla popriličnom broju mojih pacijenata da kada bi mogli da unesu u svoju vezu jednu desetinu odvažnosti, maštovitosti i elana koje ulažu u svoje afere, verovatno nikad ne bi morali da dolaze kod mene.
Dakle, kako se lečimo od afere?
Žudnja ostavlja dubok trag. Izdaja ostavlja dubok trag. Ali ima leka. A neke afere su pogrebna zvona za vezu koja je već bila na aparatima za preživljavanje. Ali druge će nas otrgnuti u nove mogućnosti. Činjenica je da većina parova koji su iskusili aferu, ostaju zajedno. Ali neki od njih će jedva preživeti, dok će drugi biti u stanju da pretvore krizu u priliku. Biće u stanju da sve to pretvore u plodotvorno iskustvo. I zapravo ovde više mislim na prevarenog partnera, koji će često da kaže: “Misliš da i ja nisam želela više? Ali ja to nisam uradila.” Ali sada kada je afera razotkrivena, i oni su u prilici da zahtevaju više i više ne moraju da održavaju status kvo koji nije naročito odgovarao ni njima.
Primetila sam da većina parova, odmah nakon saznanja o aferi, zbog svog tog nereda koji bi mogao da vodi do novog poretka, imaju duboke razgovore, s iskrenošću i otvorenošću kakve nisu imali decenijama. I partneri koji su bili nezaintersovani za seks, iznenada otkriju kod sebe sladostrasnu proždrljivost za koju ne znaju odakle im. Nešto u strahu od gubitka ponovo budi žudnju i krči put za potpuno novi tip iskrenosti.
Dakle, kada je afera razotkrivena, koji su to koraci koje parovi mogu da preduzmu?
Znamo da kod traume izlečenje počinje kada počinilac prizna svoje nedelo. Zato, partner koji je imao aferu, Nik, prvenstveno, mora da okonča aferu, ali drugo je krucijalno, važan je čin izražavanja krivice i kajanja zbog toga što je povredio suprugu. Ali istina je da sam primetila da popriličan broj ljudi koji imaju afere možda osećaju užasnu krivicu zbog toga što su povredili partnera, ali ne osećaju krivicu zbog iskustva same afere. A ta razlika je veoma bitna. Nik mora da bdi nad vezom. Mora, na kratko, da postane zaštitnik ograničenja. Na njemu je da vaskrsne vezu, jer kad razmisli o tome, može da oslobodi Heder od opsesije i kako se ne bi desilo da afera bude zaboravljena, a to samo po sebi vraća poverenje.
Ali za Heder, to jest za prevarene partnere, krucijalno je da se bave onim što im vraća osećanje sopstvene vrednosti, da se okruže ljubavlju, prijateljima i aktivnostima koje im vraćaju užitak i smisao i identitet.
Ali što je još značajnije, da obuzdavaju znatiželju, da ne kopaju po prljavom vešu – Gde ste bili? Gde ste to radili? Koliko često? Da li je bolja od mene u krevetu? – pitanja koja samo mogu još više da vas povrede i da vas drže budnim po noći. Umesto toga, pređite na ono što ja zovem istraživačkim pitanjima, ona pitanja koja tragaju za značenjem i motivima – šta ti je ova afera značila? Šta si bio u stanju da izraziš ili iskusiš tamo što više nisi mogao sa mnom? Kako ti je bilo kad bi se vratio kući? Šta ceniš kod nas? Jesi li zadovoljan jer se sve završilo?
Svaka afera će nanovo definisati vezu i svaki par će da odluči kakvo će da bude zaveštanje afere.
Ali afere su tu i ne idu nikuda. A dileme u vezi s ljubavlju i žudnjom, ne daju isključivo proste odgovore da je sve crno i belo, dobro i loše, da imamo žrtvu i prestupnika. Postoje razni vidovi izdaje u vezi. Postoji mnogo načina da se izda partner: prezrenjem, zanemarivanjem, ravnodušnošću, nasiljem. Seksualna izdaja je samo jedan od načina da se povredi partner. Drugim rečima, žrtva afere nije uvek žrtva u braku.
E sad, saslušali ste me, i znam šta mislite: ona ima francuski akcenat, mora da je zagovornica afera. Dakle, grešite. Nisam Francuskinja. I nisam zagovornica afera. Ali pošto smatram da dobro može da proizađe iz afere, često me pitaju ovo veoma čudno pitanje: da li bih je ikada preporučila? E sad, ne bih vam preporučila aferu ništa više nego što bih vam preporučila da imate rak. Pa ipak, znamo da ljudi koji su bili bolesni često govore o tome kako im je njihova bolest podarila novu perspektivu. Glavno pitanje koje mi stalno postavljaju, da li sam za ili protiv? I ja odgovaram: “Jesam.”
Posmatram afere iz dva ugla: na jednoj strani su bol i izdaja, a na drugoj su rast i samootkrovenje – kako se to odrazilo na tebe i šta je meni značilo?
Pa kad mi dođe par, iznoseći posledice razotkrivene afere, često im kažem sledeće: danas na Zapadu, većina nas će da ima dve ili tri veze ili braka, a nekima će se to desiti sa istom osobom. Vaš prvi brak je gotov. Da li biste želeli da stvorite novi zajedno?