Da li si bio/la roditelju rame za plakanje, terapeut i partner? Možda si žrtva emocionalnog incesta – a da to nikad nisi znao/la.
Zašto „posesivni“ odnos s roditeljima može biti štetniji nego što misliš, o tome piše Meg Walters za britanski magazin Glamour. Emocionalni incest s roditeljima — ne zvuči baš sjajno, zar ne? Ali to je iznenađujuće česta dinamika — i ne, ne radi se o pravom incestu.
Pročitajte i ovo: Kako prevazići preljubu
Kao što je pesnik Filip Larkin elokventno rekao: „Upropaste te, tvoja mama i tata. Možda to ne žele, ali ipak te upropaste.” Ako si makar jednom bio/la na terapiji (ili, uostalom, proveo/la više od pet minuta skrolujući TikTok), verovatno već znaš da postoji bezbroj načina na koje roditelji, iako s dobrim namerama, mogu ostaviti trajne „probleme“ u tvom razvoju.
Pročitajte i ovo: Kako muškarci manipulišu ženama
Ponekad roditelji tretiraju svoju decu kao da su ona roditelji. U drugim slučajevima, tretiraju ih kao odrasle osobe — umesto da izgrade zdrav odnos roditelj-dete, to može dovesti do toksične i zbunjujuće veze koja podseća na odnos između odraslih. To je ono što psiholozi nazivaju prikrivenim ili emocionalnim incestom.
Pročitajte i ovo: Kako karmičke navike utiču na ljubavni život
„Emocionalni incest je oblik emocionalnog zlostavljanja (nije fizičko ili seksualno zlostavljanje) koje se dešava između roditelja (ili primarnog staratelja) i deteta kada roditelj ne dobija zadovoljenje svojih emocionalnih potreba u zdravoj vezi s odraslom osobom,“ objašnjavaju Ariel Eversoll i njena majka Tereza Ričer iz tima za koučing majki i ćerki Mother to Daughter Healing.
Pročitajte i ovo: Ljubavni trougao sa prijateljem ili prijateljicom
Psiholog Kenet M. Adams skovao je termin „prikriveni incest“ 1980-ih, koji se odnosi na „vrstu preplitanja između roditelja i deteta gde se granice brišu, što dovodi do nezdravih porodičnih dinamika“, dalje objašnjavaju.
Pročitajte i ovo: Ne pregazi te vreme, već ono što ne uradiš za to vreme
Zašto dolazi do emocionalnog incesta između roditelja i dece?
Ova dinamika može nastati iz različitih razloga, ali gotovo uvek se dešava kada roditelj ne dobija emocionalnu podršku koja mu je potrebna od druge odrasle osobe, pa se okreće svom detetu da popuni tu prazninu.
Pročitajte i ovo: Prava procena donosi pravi odnos prema partnerskoj vezi
„Emocionalni incest se može dogoditi u jednoroditeljskom domaćinstvu zbog razvoda, razdvajanja ili smrti, kada roditelj postaje emocionalno zavistan od svog deteta i koristi ga kao zamenu za partnera, supružnika ili prijatelja,“ kaže Eversoll. „Može se pojaviti i kada oba roditelja žive pod istim krovom.
Pročitajte i ovo: Zašto se razočaramo u ljubav
Ako postoji emotivni jaz među roditeljima, neverstvo ili gubitak intimnosti, jedan roditelj može tražiti od deteta ono što ne dobija od svog partnera.“
Ova dinamika se uvek dešava između roditelja i deteta, često između suprotnih polova.
Pročitajte i ovo: Toksični odnos i njegovi pokazatelji
„Međutim, emocionalni incest može postojati i u odnosima majka-ćerka i otac-sin,“ dodaju Ričer i Eversoll. „Kao koučevi koji rade s pojedinačnim ženama i parovima majka-ćerka, često primećujemo ovu dinamiku. Tipično se ispoljava na dva načina: majka zauzima ulogu prijateljice ili je dominantna, kritična i emocionalno zlostavljajuća.“
Pročitajte i ovo: Pokušaji bega u lažnu slobodu koji uništavaju vezu
Važno je napomenuti da je ovaj obrazac nesvestan. „Ova disfunkcionalna dinamika u odnosu roditelj-dete je naučena i prenosi se s generacije na generaciju“, objašnjavaju koučevi. „Ciklus će se nastaviti dok neko ne skupi hrabrost da ga prekine.“
Pročitajte i ovo: Zašto su visoko inteligentni ljudi često nesrećni?
Zašto je emocionalni incest štetan?
Iako je često nesvestan, emocionalni incest može imati ozbiljne posledice. „Emocionalni incest je štetan jer nameće prevelik teret detetu.
Ova dinamika prisiljava dete da preuzme ulogu za koju nije emocionalno spremno, što negativno utiče na njegov mentalni i emocionalni razvoj“, objašnjavaju Eversoll i Ričer. „Deca koja odrastaju u ovakvom odnosu često osećaju krivicu ili sramotu zbog svojih potreba, razvijaju fragmentisan osećaj identiteta, pate od niskog samopouzdanja i imaju poteškoće u povezivanju s vršnjacima.
Pročitajte i ovo: Nezdrava doza infantilnosti u vezi
Takođe propuštaju ključna detinjstva iskustva poput igre, istraživanja i slobode da otkriju ko su zaista.“
Kako odrastaju, ova deca mogu otkriti da im ova dinamika otežava uspostavljanje zdravih odnosa. Može izazvati „zbunjenost u vezi sa sopstvenim identitetom i dovesti do anksioznosti, depresije pa čak i kompleksnog posttraumatskog stresnog poremećaja (CPTSP).“
Pročitajte i ovo: Da li da kažem prijateljici da je muž vara?!
Koji su znaci ove dinamike?
U praksi, emocionalni incest može poprimiti razne oblike. Često se ispoljava kroz dobro poznatu dinamiku „maminih sinova“. Ako ste ikada izlazili sa muškarcem koji je bio previše vezan za svoju majku — i čija je majka bila previše posesivna — možda ste imali posla s klasičnim primerom emocionalnog incesta.
Pročitajte i ovo: Kako da znate da ste u vezi sa hroničnim preljubnikom
Setite se Treja, prvog muža Šarlot iz serije Sex and the City, čija je majka stalno bila prisutna i čak sedela kraj njega dok se kupao. Čudno, zar ne?
Ali ova dinamika ne mora uvek izgledati tako očigledno. Evo nekih znakova na koje treba obratiti pažnju:
Pročitajte i ovo: Pokušaji bega u lažnu slobodu koji uništavaju vezu
„Odrasla deca često instinktivno osećaju da nešto nije u redu u njihovom odnosu s roditeljima, ali ne mogu tačno da odrede šta ili nemaju reči kojima bi to opisali,“ kaže Eversoll. „Kada čujemo reč ‘incest’, osetimo neprijatnost. Upravo tako se može osećati neko ko je imao emocionalno incestuozan odnos s roditeljem.“
Pročitajte i ovo: Nezdrava doza infantilnosti u vezi
Pitanja koja roditelji mogu sebi postaviti:
Da li se oslanjate na svoje dete za emocionalnu podršku?
Da li s detetom delite neprimerene ili intimne detalje o svom ljubavnom životu?
Da li očekujete da vaše dete žrtvuje svoje aktivnosti da bi zadovoljilo vaše potrebe?
Da li vidite svoje dete kao veoma zrelo i sposobno da preuzme odgovornosti odraslih?
Da li osećate ljubomoru kada vaše dete želi da se druži s prijateljima ili ima romantičan interes?
Da li svom detetu dajete odgovornosti odraslih koje izazivaju zabrinutost i stres?
Kada vaše dete izrazi neku potrebu, da li to ignorišete ili odbacujete?
Da li pokušavate da kontrolišete svaki aspekt života svog deteta?
Da li vidite svoje dete kao produžetak sebe i sprečavate ga da istražuje svoje interese i izrazi individualnost?
Da li vam vaše dete više liči na prijatelja nego na dete?
Pročitajte i ovo: Zaljubljujemo se u rane
Pitanja koja odrasla deca mogu sebi postaviti:
Da li su tvoje emocionalne potrebe bile zanemarene u detinjstvu?
Da li si bio/la kritikovan/a, posramljen/a ili izazvan/a da se osećaš krivim što imaš sopstvene potrebe?
Da li si kao dete bio/la odgovoran/a za emocionalne potrebe roditelja?
Da li si preuzeo/la odgovornosti odraslih i imaš osećaj da si izgubio/la detinjstvo?
Da li i kao odrasla osoba osećaš potrebu da emocionalno brineš o roditelju?
Imaš li poteškoće da izraziš sopstvene emocionalne potrebe, posebno u ljubavnim vezama?
Imaš li problema sa postavljanjem i održavanjem granica?
Da li si bio/la posrednik među roditeljima ili imao/la osećaj da moraš da biraš stranu?
Da li je roditelj vodio neprimerene intimne razgovore o svojim partnerima koji su te činili nelagodnim?
Da li je vaš odnos više ličio na prijateljstvo nego na odnos roditelj-dete?
Pročitajte i ovo: Vuk dlaku menja, ali ćud nikada!
Kako prekinuti obrazac emocionalnog incesta s roditeljima?
Nažalost, ovaj obrazac nije lako prekinuti.
„Kada postoji emocionalni incest u odnosu roditelj-dete, može biti izuzetno teško osloboditi se te dinamike kao odrasla osoba,“ kaže Ričer.
Pročitajte i ovo: Šta da radite kad stvari krenu nizbrdo
„Ovi obrasci su duboko ukorenjeni u našoj podsvesti i postaju naša životna mapa. Kada postoji ovakvo preplitanje, može se osećati kao da pokušavate da raspetljate milion lančića koji su se toliko zamrsili da ne znate ni odakle da počnete. Nije nemoguće, ali svakako može biti jako teško.“
Pročitajte i ovo: Šta da radite ako vaš partner ne želi da se ženi
Evo nekoliko Ričerinih saveta:
Distancirajte se od roditelja: Ne možemo se izlečiti u istom prostoru u kojem smo bili povređeni. Ponekad je neophodno da se privremeno ili trajno udaljimo.
Reflektujte i pišite dnevnik: Počnite da se bavite introspekcijom i budite svesni uticaja ove dinamike na vaš život. Ne možemo promeniti ono čega nismo svesni.
Pročitajte i ovo: Šta je to dobar seks?!
Potražite profesionalnu pomoć terapeuta, savetnika ili kouča: Ovo emocionalno zlostavljanje može stvoriti ozbiljne emocionalne i psihološke rane koje mogu voditi do mentalnih poremećaja.
Pronađite zajednicu, prijatelje ili mrežu ljudi koji vas podržavaju: Mi smo bića odnosa i lečimo se kroz povezivanje. Pronađite svoj krug koji će vas podržati.
Pročitajte i ovo: Sudbina Petra Pana i njegovih izabranica I deo
Rad na unutrašnjem detetu: Dajte sebi sve ono što niste dobili od roditelja dok ste bili dete.
Otkrivanje autentičnog sebe: Često izgubimo osećaj identiteta kao deca i moramo raditi na tome da ga ponovo pronađemo.
Pročitajte i ovo: Sudbina Petra Pana i njegovih izabranica – drugi deo
Postavljanje i održavanje granica: Granice su apsolutno neophodne za oslobađanje od ove disfunkcionalne dinamike. One nas štite i definišu šta jeste, a šta nije prihvatljivo za nas.
Pročitajte i ovo: Put od erotskog promiskuiteta do zdrave veze
Na kraju, Ričer zaključuje:
„Najbolji način da prekinete ovaj toksični generacijski ciklus i ne prenesete ga na svoju decu jeste da odlučite da budete ona osoba koja će ga prekinuti, da preuzmete radikalnu odgovornost za sebe, izađete iz uloge žrtve i uronite duboko u sopstveno isceljenje.“
