Ima ljudi koji imaju vrlo burne emotivne odnose koji ne uspevaju da traju. Često ih privuku hladni i nedovoljno zainteresovani partneri, narcistički usmereni na sebe koji nisu spremni da mnogo toga daju, već isključivo da uzmu.

U engleskom jeziku postoji jedan divan termin ”self – absorbed” koji se ne može baš potpuno verno prevesti na srpski, ali dočarava sve ono što ti partneri jesu. Doslovno ”usisavaju” ili unose sve u sebe, okrenuti su samo ka sebi i svojim potrebama.

Anđelija Simić, psihološkinja

Dakle, biraju partnere koji su nedostupni i nisu uvek tu ili partnere koji su tu, ali su hladni. U jednom i u drugom slučaju, štite se od bliskosti.

Pročitajte i ovo: Perfekcionizam – glad za prihvaćenošću i ljubavlju

To se može ispoljavati tako što nas partner ne sluša, ili što sve vreme priča samo o sebi, neko ko ne razume naša osećanja niti je tu za nas kada nam je potrebno i kada se osećamo ranjivima i ko nam takođe na telesnom planu ne pokazuje dovoljno ljubavi.

Pročitajte i ovo: Zašto se žalimo, čak i kada nam dobro ide

Osobe koje u sebi drže ključ emocionalne nezasitosti, najčešće osećaju usamljenost i teškoću da se povežu sa ljudima oko sebe, pa čak i sa onima koji su im najbliži.

”Zaključani” su osećanjem da niko nikada neće uspeti da odgovori na njihove emocionalne potrebe, da im uvek treba više od onoga što im se daje, da su nevoljivi i da nema nikoga ko bi ih mogao utešiti, pružiti toplinu, iako to suštinski žele.

Pročitajte i ovo: Odlazite li od onih koji nisu ono što vam je potrebno?

Oni kao da su ”zaključani”  u nekoj sobi sa dvostrukim staklom. Tako ih ja vidim. Spolja deluju kao neko ko to ni ne traži, a kada stvari posmatrate iz njihove pozicije, dobijate osećanje izgubljenosti, praznine i jedne ultimativne razočaranosti.

Kako se ponašaju u vezama osobe sa ključem emocionalne nezasitosti?

Pročitajte i ovo: Da li varite ili gutate svoje emocije?

Najčešće ne ispoljavaju svoje potrebe ili to čine retko. Ne dozvoljavaju sebi da budu i malo ”slabi” i iskažu sebe.

Photo by Shelbey Miller on Unsplash

Dakle, sve vreme ne ispoljavaju sebe i sopstvene potrebe, a onda se nakon toga osećaju nezadovoljno, frustrirano, razočarano i na kraju vrlo besno, gde sami postanu distancirani i zapravo sebi dokažu da zaista i ne postoji neko ko bi ih mogao emocionalno zadovoljiti.

Pročitajte i ovo: Seen ili – tretman ćutanjem u toksičnim odnosima

Kombinacija izbora i našeg unutrašnjeg shvatanja o bliskosti, dovodi do jedne ne baš srećne hemije, koja najčešće rezultira bezuspešnim vezama.

Kako nastaje ovaj ključ?

Svaki ključ nastaje u ranom detinjstvu ili se formira na osnovu odluke koju smo doneli usled jednog traumatskog iskustva u nekom odnosu.

Pročitajte i ovo: Opsesija kao početak rešavanja problema u odnosima

Međutim, češći je slučaj da ulazimo u odnose upravo iz usvojenog modela koji nosimo iz porodice. Porodica je detetu prvi reprezent sveta i od njih učimo kako se gradi bliskost.

Photo by Jeremy Banks on Unsplash

Osobe koje nose ovaj ključ najčešće su imali hladne majke (ili čak i oba roditelja) koje nisu uspele da uspostave odnos bliskosti sa detetom, ne dajući mu osećaj da je zaista posebno, voljeno, ne posvećujući mu istinsku pažnju niti uspevajući da ga istinski umiri kada je potrebno.

Pročitajte i ovo: Emotivno nedostupni muškarci – tako blizu, a tako daleko

Naučili ste jednostavno da živite u svetu bez bliskosti, jer iako je tražite, neće vam se odgovoriti na isti zahtev.

Pročitajte i ovo: Emocionalna zavisnost – koji je tvoj ljubavni fiks?!

Ovo može biti na vrlo suptilnom nivou i isključivo bazirano na našem osećanju. Spolja gledano, majka je ”tehnički” mogla da zadovolji sve uslove i ponekad je i u terapijskom procesu teško otkriti ovaj model ponašanja, jer klijenti uporno govore da je sve bilo u redu.

Možda je to ono što nam razum govori, ali vratite se u telo i pokušajte da identifikujete kako se osećajte kada razmišljate o detinjstvu i svom odnosu sa roditeljima.

Pročitajte i ovo: Neodoljiva privlačnost nedovršenih odnosa

Mogli bismo reći, da jedan ili oba roditelja sadrže narcističke osobine i na dete više gledaju kao na produžetak sebe i zadovoljenje sopstvene potrebe, nego zaseban entitet.

Pročitajte i ovo: Zašto ostavljamo one koje volimo?

Ovo može kasnije usloviti i nastanak emocionalne nezasitosti kao dela narcističke ličnosti, ali o tome detaljnije u narednom postu koji će biti posvećen narcizmu.

Foto Neonbrand

Šta činiti?

Oduvek mi je bilo teško da na svom blogu  (ili uživo) napišem” uradite to i to i doći će do toga i toga”. Stvari nisu tako jednoznačne, a čak i kada jesu, potrebno je vreme i sama promena zavisi od više faktora.

Pročitajte i ovo: Zašto volimo one koji vole samo sebe?

Ipak neka globalna preporuka sastoji se u tome da prvo analiziramo i prepoznamo svoja ponašanja u vezama, da uočimo sličnosti naših izbora, a onda da zaronimo u prošlost i vidimo kako se to nešto formiralo.

Najčešće formiranje sledi na nivou ranih odluka kada smo bili deca i na nekom planu, moramo se sresti sa tim detetom unutar sebe, sa osećanjima koje smo davno pokopali i povezati ga sa onim što činimo sada.

Pročitajte i ovo: Zašto biramo pogrešne partnere?

Možda ćemo morati da se odrekenmo obrazaca koji generišu izuzetno jaku hemiju, jer ona po nas postaje pogubna i održava nas u istom začaranom krugu.

Pročitajte i ovo: Možemo li da volimo dve osobe u isto vreme?

U ovom procesu, koji jeste kao i svaki drugi vaša lična borba, psiholog može da vam bude dobar vodič.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.