Ne grickamo jer smo gladni.
Grickamo jer nam nešto fali. Pažnja. Razumevanje. Bliskost. Emocionalna glad se ne gasi hranom – već iskrenošću prema sebi.
Pročitajte i ovo: Male, slatke stvari koje žene rade nesvesno, a na koje muškarci otkidaju
Gotovo svako od nas zna taj osećaj. Nismo zaista gladni, ali ipak otvaramo frižider. Ne zato što nam treba obrok, već zato što nam treba nešto. Nešto što će na trenutak popuniti prazninu, utišati nemir ili skrenuti misli. To „nešto“ često nema veze sa hranom, ali se najlakše traži upravo tamo.
Pročitajte i ovo: Prepoznavanje ljubavnih obrazaca
Emocionalna glad je stanje u kojem ne jedemo zbog fizičke potrebe, već zbog emocija koje ne znamo, ne smemo ili ne umemo da izrazimo. Usamljenost, dosada, stres, tuga, razočaranje ili čak umor često se maskiraju kroz potrebu za grickanjem. Hrana tada postaje uteha, distrakcija i kratkotrajni beg.
Za razliku od prave gladi, emocionalna se ne javlja postepeno. Ona dolazi iznenada, često je vezana za specifične namirnice i gotovo uvek nosi osećaj krivice nakon što je „ugasimo“. Nismo siti, ali smo na trenutak umireni. I upravo tu počinje začarani krug.
Pročitajte i ovo: U čemu je lepota rastanka? Može li se razvod ikada smatrati uspehom?
Savremeni način života dodatno podstiče ovu pojavu. Sve manje vremena provodimo u stvarnom kontaktu, a sve više pred ekranima. Razgovori su površni, emocije potisnute, a potrebe neizgovorene. Hrana postaje najdostupniji izvor zadovoljstva, uvek pri ruci i bez odbijanja.
Pročitajte i ovo: Fizički izgled kao teret prošlosti i ljubav- trudite li se da se dopadnete?
Psiholozi ističu da emocionalno prejedanje često ima veze sa nedostatkom bliskosti. Kada ne dobijamo dovoljno pažnje, razumevanja ili topline, telo traži zamenu. Slatko često simbolizuje nežnost i utehu, dok slano i hrskavo pomaže u oslobađanju nagomilane tenzije. Nije slučajno što posežemo za hranom upravo onda kada se osećamo prazno ili nevidljivo.
Emocionalna glad se često javlja i kod ljudi koji su „funkcionalni“. Oni koji rade, imaju obaveze, ispunjavaju očekivanja drugih, ali su u kontaktu sa sobom samo površno. U tom neskladu između spoljašnjeg funkcionisanja i unutrašnje praznine, hrana postaje jedini dozvoljeni izvor zadovoljstva.
Pročitajte i ovo: Opraštanjem oslobađamo sebe – da li ste spremni da oprostite?
Problem nije u samoj hrani, već u tome što ona postaje jedini odgovor. Umesto da se zapitamo šta nam zapravo fali, mi posežemo za još jednim zalogajem. Umesto razgovora, biramo tišinu. Umesto bliskosti, biramo pun tanjir.
Pročitajte i ovo: Romantična veza na radnom mestu – da ili ne? A seks?
Posebno je važno razumeti da emocionalna glad nije slabost, već signal. Ona govori da nam nešto treba. Više odmora, više dodira, više razumevanja ili više prostora za sebe. Kada se ti signali ignorišu, telo ih pojačava kroz navike koje često nazivamo „lošima“.
Društvo nas dodatno zbunjuje porukama o savršenom telu i kontroli ishrane, dok istovremeno zanemaruje emocionalni aspekt jedenja. Umesto pitanja „zašto jedem“, fokusiramo se na „šta jedem“. A odgovor se retko nalazi u kalorijama.
Pročitajte i ovo: Dobra karma za partnerske odnose ne znači i uspeh u odnosima
Razlika između emocionalne i fizičke gladi leži u svesnosti. Kada jedemo jer smo gladni, hrana nas zadovoljava. Kada jedemo jer nam fali ljubav, ni puna činija ne donosi osećaj ispunjenosti. Ostaje samo kratkotrajno olakšanje, a zatim potreba da se ciklus ponovi.
Pročitajte i ovo: Neodoljiva privlačnost manipulatora
Prvi korak ka prekidu tog kruga nije dijeta, već iskrenost prema sebi. Zapitati se: da li mi sada treba hrana ili pažnja? Odmor ili razgovor? Tišina ili zagrljaj? Emocionalna glad se ne leči zabranama, već razumevanjem.
Jer ponekad ne grickamo zato što smo gladni. Grickamo zato što smo usamljeni.
