U Srbiji svakoga dana najmanje jedna žena umre, a četiri žene obole od raka grlića materice.

Prema statistici SZO, rak grlića materice je drugi tumor u svetu po učestalosti, a po smrtnosti peti. U proseku se u svetu dijagnostifikuje u 16 od 100.000 žena godišnje, a umre 9 od 100.000 žena u godinu dana. Oko 80%  raka grlića materice javlja se kod žena u zemljama u razvoju.

sanja sibinčić
Prof. dr Sanja Sibinčić, specijalista ginekologije i akušerstva, Medico-S
Kako nastaje rak?

Rak ili kancer počinje promenama u strukturi DNK, koja se nalazi u svim ljudskim ćelijama. DNK daje ćelijama osnovni skup informacija i  instrukcija, na primer, kako da rastu i kada da se reprodukuju.

Promena u strukturi DNK (genetska mutacija) menja ove informacije tako da ćelije nastavljaju nekontrolisano da rastu i da se reprodukuju. Tako nastaje promena u tkivu poznata kao tumor.

Ako se ne leči, kancer može brzo rasti i širiti se u druge delove tela, obično kroz limfni sistem. Infiltrirajući se u druge organe, može dovesti do promena u smislu metastaza.

Tipovi karcinoma grlića materice

Dva su osnovna tipa ovog malignog tumora:

  • Skvamocelularni – nastaje od ćelija pločastog epitela i čini 85-90% svih tumora
  • Adenokarcinom – nastaje od žlezdanog epitela i čini 10-15% tumora

Ređe se javljaju drugi tipovi: adenoskvamozni karcinom, “small cell” karcinom, neuroendokrini tumor, viloglandularni adenokarcinom. Na grliću se mogu javiti i drugi maligni tumori – melanom i limfom, ali izuzetno retko.

materica

Faktori rizika

Za nastanak ovih malignih promena postoje određeni faktori rizika, kao sto su:

  • infekcija HPV (humanim papiloma virusom)
  • pušenje
  • infekcije polno prenosivim bolestima (hlamidija i dr.)
  • HIV infekcija
  • imunodeficijentna stanja organizma (intenzivna terapija kortikosteroidima)
  • rano stupanje u seksualne odnose, promiskuitet ili brak sa promiskuitetnim partnerom
  • odnosi bez zaštite

Humani papiloma virus (HPV) je ime koje je dato porodici virusa koji napadaju kožu i sluzokožu kojima je telo obloženo, kao, na primer, grlić maternice, anus, usta i grlo.

Poznato je preko 200 tipova HPV od kojih je 15 svrstano u visokorizičnu grupu (tip 16, 18, 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59, 68, 73 i 82), 3 su sa moguće visokim rizikom (tip 26, 53 i 66), a 12 su niskog rizika (tip 6, 1, 40, 42, 43, 44, 54, 61, 70, 72, 81 i CP6108). Glavni riziko faktori za cervikalni karcinom su tipovi 16, 18 i 31.

Virus može biti pritajen (neaktivan) mnogo godina pre nego što ispolji svoje delovanje i počne napadati ćelije grlića maternice, izazivajući prekancerozni poremećaj koji se zove CIN .

Međutim, mnoge žene koje su zaražene virusom HPV neće razviti CIN – infekcija virusom HPV samo povećava rizik za razvoj ovih promena. Osim toga, oko 80 % žena se spontano izleči od HPV virusa u periodu  od 6-24 meseca, u zavisnosti od sposobnosti imuniteta organizma i nikada ne znaju da su bile zaražene ovim virusom.

masna

Simptomi karcinoma grlića materice

Karcinom grlića materice je u ranom stadijumu obično asimptomatski. Od pojave početnih lezija pa do ispoljavanja simptoma može da prođe čak i 20 godina. Zbog toga se 90% ovih promena može otkriti rutinskim skrining testovima veoma rano. I tad je 99% pacijenata u potpunosti izlečivo.

Ukoliko pacijentkinje ne idu na redovne preglede, moguće je da se bolest manifestuje i da dolazi do sledećih simptoma, kao što su:

  • vaginalno krvarenje između ciklusa
  • krvarenje nakon odnosa (kontaktno krvarenje)
  • bol tokom odnosa
  • specifican secret boje ispranog mesa i neugodnog mirisa

U odmaklim stadijumima mogu se javiti:

  • opstipacija
  • učestalo ili otežano mokrenje
  • gubitak apetita
  • gubitak težine
  • malaksalost
  • bolovi u karlici, leđima, nogama
  • otok jedne ili obe noge
  • obilno vaginalno krvarenje
  • prelomi kostiju
  • metastaze u abdomenu, plućima, na kostima
Dijagnostika

Redovno uzimanje Papa (Papanikolau) testa pomaže ranom otkrivanju ovog karcinoma. Ova pretraga je veoma jednostavna i za ženu bezbolna. Radi se tako što se uzima bris grlića iz cervikalnog kanala i sa spoljašnjeg ušća, te se nakon toga šalje na citološku analizu.

Jedna od redovnih kontrola trebalo bi da bude i kolposkopska pretraga grlića, ali se ova metoda radi uglavnom kod određenih promena na grliću (ranica, crvenila i sl). Ona nam je veoma značajna u ranoj dijagnostici i pomaže identifikaciji mesta sa promenama, što olakšava biopsiju.

Biospija je pretraga koja podrazumeva uzimanje isečka sa sumnjivog mesta, u smislu dobijanja definitivne patohistoloske analize, koja će potvrditi malignitet.

Ukoliko se na osnovu ovih pretraga ustanovi postojanje malignih ćelija, preporučuje se da se urade i dodatne pretrage, u cilju dobijanja potpunog uvida u postojeće oboljenje i celokupno stanje organizma.

Ove pretrage mogu uključivati:

  • Pregled karlice pod opštom anestezijom i određivanje promena na okolnim organima i infiltriranost parametrija
  • Nalazi krvi i vrednosti tumor markera
  • CT snimak (kompjuterizovani rendgenski snimak koji može dati detaljnu sliku unutrašnjosti tela)
  • MRI (magnetna rezonanca), ovo je snimak koji koristi radio i magnetne talase kako bi se dobila detaljna slika unutrašnjosti tela
  • Rendgenski snimak grudnog koša će pokazati da li se kancer raširio na pluća

Na osnovu svih ovih pretraga se odlučuje o tretmanu. Konzilijum lekara preporučuje terapiju, ali konačnu odluku i pristanak na terapiju donosi pacijent.

Kada se pacijent suoči sa ovom dijagnozom, ne treba gubiti glavu ili pustiti panici, strahovima i negativnim mislima da vladaju trenutnom situacijom. Uvek je prilično teško, ali za samog pacijenta veoma korisno, sabrati se, napraviti plan, možda čak i spisak pitanja koja će se postaviti na konzuilijumu ili prodiskutovati sa ginekologom-onkologom.

Terapija se određuje prema stadijumima tumora, a zdravstveni radnici koriste termin stadijuma tumora da bi opisali koliko se rak grlića materice raširio.

Stadijumi raka grlica su sledeći:
  • Stadijum 0. (Ovo je rani stadijum kancera, ponekad se zove carcinoma in situ, otkriven u površinskom sloju grlića. Može se lečiti konus biopsijom.)
  • Stadijum 1. (Kancer je tek u vratu materice i uglavnom se leči operacijom ili radioterapijom)
  • Stadijum 2. (Kancer je počeo da se širi van vrata materice u okolna područja, kao što je vagina i obično se leči operacijom ili radioterapijom, ili na oba načina)
  • Stadijum ( Kancer se proširio u karlicu i leči se radioterapijom i hemoterapijom – što se zove hemoradijacija)
  • Stadijum 4 (uznapredovali kancer). Kancer se proširio na druge organe, kao što su bešika, rektum ili čak na pluća. Leči se operacijom i hemoradijacijom.

kicma

Vrste tretmana

Lekar ili konzilijum lekara je tu da pacijente informiše o najboljem planu lečenja, u zavisnosti od faktora, kao što su godine, opšte zdravstveno stanje, vrsta i veličina tumora, kao i na osnovu situacione analize o proširenju kancera van grlića.

Operacija

Operacija obično podrazumeva histerektomiju, što znači, odstranjivanje materice i grlića.

Međutim, ako je kancer u ranom stadijumu, postoji mogućnost da se ostavi dovoljno grlića kako bi nakon toga pacijentkinja mogla da zatrudni. To se zove trahelektomija.

Ako je kancer uznapredovao, često se moraju odstraniti drugi organi, pored materice i janika, kao što su vagina i limfni čvorovi.

Ako se operacijom ne odstrane sve kancerozne ćelije, ili ako se kancerozne ćelije otkriju u blizini limfnih čvorova, nakon toga se preporučuje i radioterapija.

Radioterapija

Radioterapija se može davati nakon operacije ako postoji rizik da su ostale neke kancerozne ćelije, ili da bi se smanjio rizik da se kancerozne ćelije ponovo pojave.

Ako se rak grlića maternice raširio van grlića i ne može se lečiti operacijom, umesto toga se obično koristi radioterapija i može se davati u kombinaciji sa hemioterapijom.

Ova terapija, takođe, pomaže pacijentima čiji kancer se ne može izlečiti, kako bi se olakšali simptomi i produžio kvalitetan život.

Radioterapija koristi radijaciju kako bi se uništile kancerozne ćelije.

Ako se daje interno, mali radioaktivni metalni predmet se stavi u vaginu i ostavi nekoliko sati ili dana.

Ako se daje eksterno, daje se sa spoljne strane tela, koristeći aparat koji usmerava rendgenske zrake velike energije na kancer. Radioterapija se daje nekoliko minuta dnevno, pet dana u sedmici, u toku nekoliko sedmica.

Dok uništava kancerozne ćelije, radioterapija može naškoditi zdravom tkivu i imati niz neželjenih efekata, kao sto su, upaljena, crvena koža (kao opekotine od sunca), bolovi za vreme mokrenju, dijareja, umor i mučnina.

Hemioradijacija

Hemioterapija, koja se daje zajedno sa radioterapijom, zove se hemioradijacija i povećava stopu izlečenja smanjivanjem rizika od vraćanja kancera.

Hemioterapija je upotreba anti-kancer lekova kako bi se uništile ćelije kancera. Obično se daje injekcijom (što se zove intravenska hemioterapija).

Kao i kod radioterapije, jaki lekovi koji se koriste u hemioterapiji mogu naškoditi zdravom tkivu i izazvati niz neželjenih efekata. Neželjeni efekti uključuju mučninu, povraćanje, gubitak kose i zamor.

Hemioterapija može oslabiti i imunološki sistem, čineći organizam sklonijim infekcijama. Međutim, neželjeni efekti bi trebalo da prestanu nakon završetka terapije.

feet-224680_1280

Prevencija

Praktikovanje bezbednog seksa

Postoji jaka veza između određenih vrsta humanog papiloma virusa (HPV) i razvoja abnormalnosti koje mogu preći u rak grlića materice.

Pošto se HPV prenosi prilikom seksa bez zaštite, upotreba kondoma je najbolji način da se to izbegne, iako kondom nije potpuna zaštita od ovog virusa. Zbog tog treba voditi računa o zdravim navikama, kao i o podsticanju i održavanju imuniteta.

Pre seksualnih odnosa sa novim partnerom, bilo bi dobro za oboje da se testiraju na polno prenosive infekcije, posebno ako ne koriste kondom npr. radi planiranja trudnoće.

Skrining grlića maternice

Važno je da se skrining testovi rade i kod pacijenata koji su vakcinisani protiv HPV virusa, jer vakcina ne garantuje zaštitu od raka grlića materice.

Ako su tokom rutinskih pregleda dijagnostikovane promene na ćelijama (CIN), potrebno je sprovesti sve predložene dijagnostičke procedure (kolposkopija, biopsija, tipizacija HPV virusa i ostalo), a skrining je potrebno raditi češće nekoliko godina nakon lečenja. Koliko često, zavisi od promena na ćelijama.

Vakcinacija protiv HPV

Devojčicama bi trebalo ponuditi vakcinu HPV kao deo redovnog programa imunizacije u detinjstvu. Vakcinu bi trebalo davati devojčicama koje imaju od 12 do 13 godina, u tri doze, koje se daju tokom 6 meseci.

Prestanak pušenja

Istraživanja su pokazala da aktivno pušenje povećava šansu za nastanak karcinoma grlića materice, jer su podlozniji infekcijama HPV.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

2 KOMENTARI

  1. Imam 14 godina.Imala sam tri cetri puta krvarenje a da nije u pitanju manstruacija,svaki dan mi izlazi sluz belo sive boje po nekad i tacka krvi,imam bol u stomaku,nogama i ledjima,besika zna.da mi otkaze
    Da li mozetw da mi kazete da li imam rak ?
    Mami jos nisam rekla nista jako sam uplasena
    Molim vas da mi pomognete

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.