Dom nije sigurno mesto za žrtve nasilja.

Autonomni ženski centar zna da vladini pozivi na samoizolaciju i ostanak u kući mogu imati direktne posledice za žene i decu koja preživljavaju nasilje. 

Prema saopštenju AŽC, zabrinuti su da će izbegavanje socijalnih kontakata i samoizolacija omogućiti nasilnicima da pojačano kontrolišu i zlostavljaju žrtve i onemogućiti žrtve da stupe u kontakt sa pružateljkama usluga za podršku i institucijama koje pružaju zaštitu.

Pročitajte i ovo: Praktični saveti kako da pomognete prijateljici koja trpi nasilje

Rast nasilja nad ženama i decom tokom pandemije koronavirusom beleže države od Kine do SAD-a.

S tim u vezi, saveti za bezbednost i planiranje zaštite za žrtve nasilja trebalo bi da postanu sastavni deo uputstava koje Vlada šalje javnosti i predstavnicima nadležnih institucija. Pozivamo Vladu da prilikom planiranja mera i akcija za prevenciju širenja koronavirusa među prioritete uvrsti i bezbednost i specifične potrebe žena i dece.

Pročitajte i ovo: Savršen zločin

Ove mere treba da podrazumevaju zaštitu žena od nasilja, zaštitu na radu, pomoć i podršku u vezi sa brigom o deci i starima.

Iskustva iz prošlosti pokazala su da je uključivanje rodne analize od izuzetne važnosti za efikasnost mera u oblasti zdravstvene zaštite.

Tokom zapadnoafričke epidemije od bolesti virusa ebole u periodu od 2014. do 2016. godine utvrđeno je da su žene te koje će verovatnije biti zaražene virusom, a s obzirom na njihovu prevladavajuću ulogu negovateljica u porodicama, njihovu poziciju na prvim linijama u sistemu zdravstvene zaštite i svih vrsta usluga.

Pročitajte i ovo: Suptilni, ali bolni obrasci verbalnog zlostavljanja

S druge strane, žene su te koje uglavnom imaju manje moći da donose odluke na svim nivoima, te zbog toga njihove potrebe uglavnom ostaju zanemarene.

Posebna pažnja Vlade potrebno je da bude usmerena na činjenicu da žene tokom zdravstvene krize u najvećoj meri rade neplaćen ili potplaćen posao, da ih je u maloprodaji najviše, da su prve otpuštane sa posla i prinuđene da pristanu na bilo kakve uslove rada da bi prehranile sebe i decu.

Pročitajte i ovo: Psihološki profil silovatelja – kada se nemoć invertuje u nadmoć

Zato su neophodne pojačane mere zaštite na radu, kao mere ekonomske podrške ženama koje u ovom trenutku ulažu vanredne napore u opstanak zajednice.

U vanrednoj situaciji, usluge za podršku ženama koje su preživele nasilje Autonomni ženski centar pruža putem telefona i elektronske pošte.

SOS telefon 0800 100 007 otvoren je od 10 do 15h svakog radnog dana.

SOS telefon za pravnu podršku 011 26 56 178 od 10 do 15h svakog radnog dana.

Pomoć i podršku možete potražiti putem e-mejla: 

zene.savet@azc.org.rs i pravnapomoc@azc.org.rs kao i putem Facebook naloga Autonomnog ženskog centra.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.