Da li ste kao kralj Solomon, dobri u davanju saveta drugima, ali sami donosite katastrofalne odluke? Ccc…

Kralj Solomon je sinonim za mudrost i dobre savete. Ali je njegov privatni život bio u potpunom haosu. Tako je nastao koncept „Solomonovog paradoksa“, jer su studije dokazale da smo mnogo bolji u davanju racionalnih i korisnih saveta drugim ljudima nego sebi.

Kada čitate knjigu, gledate film ili televizijsku seriju, uglavnom brzo uviđate zašto između likova stvari idu naopako.

„Zašto jednostavno ne budu iskreni jedni prema drugom?“, vičemo na ekran dok se protagonisti (ponovo) svađaju zbog nesporazuma koji se potpuno mogu izbeći.

Pročitajte i ovo: Kako da ne sagorite od posla

„Trebalo bi da ga ostavi“, kažemo, dok gledamo devojku koja trpi emocionalno nasilnog dečka.

„Trebalo bi samo da kaže šefu da se nosi…“, insistiramo kada čitamo o nekome ko daje sve od sebe na poslu, a šef nastavlja da ga kinji.

Činjenica je da smo stručnjaci kada je u pitanju davanje saveta drugim ljudima. Većina nas, na nekom nivou, zna šta je dobro za ljude. Znamo kako treba da izgleda dobar život, navodi dr Džoni Tompson, profesor filozofije na Univerzitetu Oksford.

Pročitajte i ovo: Kakav tip muškarca privlači žene koje previše vole?

Svi znamo koju hranu treba jesti i koje navike treba razvijati. A opet slatko jedemo brzu hranu. Prijateljima govorimo da rade stvari koje sami nikada ne radimo. Kritikujemo likove iz serije što rade stvari koje smo i sami upravo uradili.

Zašto? Šta nam se to dogodi kada posmatramo svoje ponašanje? Ali ako želimo da budemo racionalni i prema svojim problemima, trebalo bi da razmotrimo „Solomonov paradoks“, jer nam poznavanje njegovih tajni može pomoći da sami sebi damo koristan životni savet, dodaje profesor.

Mudri kralj Solomon

Solomon je bio biblijski kralj najpoznatiji po svojoj mudrosti, koju je dobio direktno od Boga. Možda jedna od najpoznatijih priča o njegovoj mudrosti je priča o dve žene koje su došle pred njega tvrdeći da su majke istog deteta.

Pročitajte i ovo: Porodični programi koji koče razvoj ličnosti

Pošto nijedan drevni kralj ne sudi, a da nema i oružje pri ruci, kralj Solomon je izvukao mač i rekao: „Prepoloviću ovo dete, tako da ćete obe imati po deo.“ Užasnuta, prava majka je pala na kolena, moleći da dete bude pošteđeno i predato prevarantkinji. Solomonu je naravno ovo bio dokaz ko je prava majka i dodelio joj je dete.

Pročitajte i ovo: Žene se zaljubljuju u junake, a muškarci u sfinge

Iako je bio poznat kao dobar i mudar kralj, Solomon je u privatnom životu pravio grešku za greškom. Podigao je sina Rovoama koji je postao jedan od najokrutnijih tirana zabeleženih u Bibliji, koji je Judeju pretvorio u jamu gadosti i greha. Kako beleži Stari zavet, Solomon je imao 700 žena i 300 konkubina i verovatno mnoštvo vanbračne dece. Bio je raskalašan i ekstravagantan. Uz svu svoju pronicljivost kada su u pitanju tuđi problemi, Solomon je bio strašno kratkovid kada je u pitanju njegov privatan život.

„Solomonov paradoks“

Godine 2014. rad psihologa Igora Grosmana i Itana Krosa predstavio je koncept „Solomonovog paradoksa“. Njihovo istraživanje je otkrilo dve stvari. Jedna je bila da ljudi „mudrije procenjuju… probleme druge osobe nego svoje“. Drugim rečima, postoji široko rasprostranjena društvena kognitivna pristrasnost koja znači da smo mnogo bolji u suočavanju sa životima i problemima drugih ljudi nego sopstvenim.

Pročitajte i ovo: Koje kvalitete ima pravi zavodnik?

Drugo, Grosman i Kros su primetili da kada pokušavamo da eliminišemo samoprocenjivanje – drugim rečima, kada pokušavamo da se distanciramo od sopstvenih problema – nekako smo mnogo bolji u donošenju razumnih odluka.

U svim istraživanjima koja su i kasnije dokazala ove zaključke (a dokazano je iznova i iznova), u literaturi se pojavljuje diskusija o dve različite vrste mudrosti. S jedne strane, imamo opštu mudrost, za koju se kaže da je međuljudska – između nas i druge osobe. S druge strane, imamo ličnu mudrost, koja je intrapersonalna – između nas i naših sopstvenih problema.

Pročitajte i ovo: Kako to da se neko nikada ne preboli?!

Postoji zanimljiva filozofska i naučna debata o odnosu između njih, napominje profesor Tompson. Očigledno, postoje ljudi koji su mudri u obe vrste. Kralj Solomon je, na primer, imao opštu mudrost. Znamo i ljude koji su pametni i razumni, ali užasni u davanju saveta. Ali koji faktori povezuju to dvoje?

Razlika između opšte i lične mudrosti trebalo bi da posluži kao koristan podsetnik protiv napada ad hominem (gde kritikujemo nečiji karakter, a ne njegove ideje). Na kraju krajeva, neko poput kralja Solomona može biti veoma mudar u određenim stvarima, ali potpuna neznalica u privatnom životu. „Radi kako ti kažem, a ne kako ja radim“ je logički validna pozicija. U stvari, prema psiholozima, ono što govorimo često je bolje od onoga što radimo.

Pročitajte i ovo: Za žene koje bi sve uradile za svog muškarca

Načini samodistanciranja

„Solomonov paradoks“ nas, dakle, uči da ako želimo sebi da damo dobar savet, treba da napravimo korak unazad. Ako želimo da napravimo pozitivne korake u poboljšanju onoga što jesmo, moramo da se odnosimo prema sopstvenom životu kao prema likovima u knjizi. Evo tri načina na koja to možemo postići.

Razgovaraj sam sa sobom

Verovatno ćete se u početku osećati kao idiot, kaže profesor Tompson, pa ćete želeti da ovo uradite sami i u bezbednom prostoru gde ne postoji mogućnost da vas neko čuje. Postavite praznu stolicu ispred sebe ili se samo pogledajte u ogledalo… i razgovarajte sa sobom.

Pročitajte i ovo: Kako da ostvarimo vezu u kojoj ćemo se osećati kao celovita ličnost i slobodno voleti?

Zamislite da ste terapeut, a osoba u ogledalu je vaš klijent. Zamislite da ste kritičar, a prazna stolica je lik iz filma. Za početak postavite dva pitanja: „Zašto to radiš?” i „Šta možeš učiniti da pomogneš sebi?”

Vodite dnevnik

Za one koji imaju nisku toleranciju na pomalo jezive poduhvate i ne mogu ovako da razgovaraju sa sobom, savetuje se da vode dnevnik i beleže događaje. Odvojte deo dana i zapišite šta se dogodilo tokom tog dana ili nedelje. Zatim sačekajte izvesno vreme i kasnije pročitajte ono što ste napisali, kao da čitate knjigu.

Pročitajte i ovo: Koje greške u ljubavi žene najčešće prave? I zašto?!

Šta biste savetovali sebi iz onoga što ste pročitali. Očigledno, ovo neće rešiti trenutne probleme – za ovo je potrebno vreme – ali ponovno čitanje dnevnika je često jednako važno kao i samo vođenje.

Identifikujte se sa nekim drugim

Pitajte nekoga ko vas dobro poznaje – bliskog rođaka ili najboljeg prijatelja – šta misle na koga najviše ličite. To može biti lik iz televizijske serije, istorijska ličnost ili čak neko od poznanika ili rođaka. Zatim pokušajte da naučite što više o toj osobi i vidite koji biste joj savet dali.

Pročitajte i ovo: Lako mi je da oprostim drugima, ali kako da oprostim sebi?!

Razmotrite šta je išlo dobro u njihovim životima, a šta im je krenulo po zlu. Očigledno, ne postoje dve osobe koje su potpuno iste, ali ova vrsta identifikacije u trećem licu je često korisna tehnika distanciranja.

Dakle, kakvu vrstu mudrosti imate? Da li ste, lično, veoma razumni ali dajete užasne savete, ili ste više kao kralj Solomon – stručnjak kada su u pitanju drugi, ali totalni promašaj kada ste u pitanju vi sami?