Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti obeležava se 14. novembra od 1991. godine.

Datum je izabran u čast rođendana Frederika Bantinga koji je, zajedno sa Čarlsom Bestom, prvi izložio ideju koja je dovela do otkrića insulina u oktobru 1921. godine.

Šta je šećerna bolest

Šećerna bolest, dijabetes (diabetes mellitus) je stanje hronične hiperglikemije (povišenog šećera u krvi), dok ćelije ostaju “gladne” šećera jer organizam ili ne proizvodi ili neadekvatno koristi hormon pankreasa – insulin.

Dijabetes je podmukla bolest, koja dugo prolazi bez simptoma.

Pročitajte i ovo: Zdravim životnim navikama u zdraviju starost

Koji tipovi dijabetesa postoje

Kada nema dovoljno insulina onda je to dijabetes tip 1, autoimuno oboljenje koje ima 5-10 odsto obolelih osoba i uglavnom počinje u mlađim godinama. Ovaj oblik dijabetesa leči se uzimanjem insulina koji propisuje lekar.

Dijabetes tipa 2 (diabetes mellitus) najčešći je oblik dijabetesa. Pankreas proizvodi male ili nedovoljne količine insulina, pa ćelije ne dobijaju dovoljno glukoze za proizvodnju energije.

Većina ljudi često nije svesna postojanja ovog metaboličkog poremećaja. Dijabetes tipa 2 obično počinje u starijem životnom dobu, ali se ovo pravilo poslednjih godina menja.

Pročitajte i ovo: Jednom nedeljno jedite šta god hoćete, čak i kada ste na dijeti – evo zašto

Simtomi

Simptomi povišenog nivoa šećera u krvi su: umor, ekstremna žeđ, pojačan apetit, gubitak težine, slab vid, potamnela koža vrata, ošamućenost.

Simptomi hipoglikemije, sniženog nivoa šećera u krvi su: pojačan apetit, ošamućenost, znojenje.

Pročitajte i ovo: Gojaznost verni pratilac depresije naročito kod žena

Faktori rizika

Gojaznost, virusne infekcije, preteran unos prostih šećera, kao što su slatkiši, beli šećer, gazirani sokovi, nedovoljna fizička aktivnost, stres, nasledni faktor.

Pročitajte i ovo: Glikemijski indeks – podignite svoju unutrašnju energiju

Kako se izboriti sa problemom

Najbolji način prevencije i ublažavanja napredovanja bolesti je umeren, zdrav stil života – pravilna ishrana (koju je propisao dijetolog ili endokrinolog, a osmislio dijetetičar-nutricionista), pravilna fizička aktivnost (koju je propisao lekar, a osmislio fizioterapeut), redovno uzimanje terapije, redovni sistematski i zakazani kontrolni pregledi.

Pročitajte i ovo: Kako da izlečite predijabetes i dijabetes

Umeren, zdrav stil života je preporuka koja važi i u slučaju šećerne bolesti.

Šta svako mora da učini

Treba smanjiti unos prostih ugljenih hidrata (slatkiša, belog šećera), a povećati unos biljnih vlakana (ovsene, pšenične pahuljice…).

Pročitajte i ovo: Insulinska rezistencija – kad su ćelije gladne, a struk sve širi

Neophodno je redovno kontrolisati glukozu u krvi, a u urinu glukozu i aceton.

Po potrebi, treba uraditi i test tolerancije na glukozu, ako se sumnja na prikriveni dijabetes.