Road Trip kroz Transilvaniju može biti dobra ideja, ukoliko vas baš posluži saobraćajna sreća.
S obzirom na stanje i tip puteva kroz veći deo ove EU zemlje, 450 km od Temišvara do Brašova, možete da prelazite i preko osam sati. Možda sve ukupno imate 150km autoputa. Ostalo vam samo glasno govori da blagostanje ne stiže ulaskom u EU.
Srećom, mi smo odlučuli da ovo rastojanje pređemo za dva dana. Prenoćili smo u Hunedoari. Blago rečeno, ne baš sjajan izbor, ako je suditi po lepoti grada, ali perfektan ako ste ljubitelj srednjevekovnih dvoraca. Zamak Hunjadi (Korvin) definitivno je vredan truda, pogotovo ako uhvatite svetlo zalaska Sunca i dobijete ovako divne boje kao što se meni posrećilo.
Inače vam preporučujemo da prenoćite u Sibinju. Jako romantičan, stari grad, veliki šareni trgovi, izmešani stilovi svih velikih sila koje su kroz istoriju vladale ovim krajevima.
Nažalost, za ove predele mračno doba je bio period komunizma, od čijih posledica se ni mi, ni oni očigledno još uvek nismo oporavili.
Totalno razočaranje, a nije da sam puno očekivao, nastupa na putu za čuveni dvorac grofa Drakule u Branu. Nemoguće ga je zaobići, kada imate dva osnovca, kao mi. Inače, SKIP.
Put od 20ak km, od Brašova do ubedljivo najizvikanije turističke destinacije u Rumuniji, istog je kvaliteta kao onaj ka Staroj planini, na primer. Jedino što ovaj ide potpuno ravnim predelima, ali džaba, rupa do rupe. Pri tome, majstori su se setili da ga krpe baš ovog petka trinaestog, te smo tih 20ak km prešli za nekih sat vremena.
Sam Bran nije bio neko posebno iznenađenje. Očekivali smo jedan veliki cirkus, vašar, gužvu, fotke smo videli ranije. Možda je najprijatnije iznenađenje parkić ispod dvorca, gde smo zaista u miru popili jutarnju kaficu i napravili nekoliko lepih fotki mračnog dvorca.
Hteli smo da kažemo stotinama turista koji su hrlili stepenicama ka zamku, da je Hunjadijev zamak pet puta lepši i da nema gužve, ali se onda setimo da ljudi, zapravo, kupuju priču, a sam objekat kupovine je manje važan. Korak po korak, gustirali su pakao, u pravom smislu te reči.
Nakon toga smo doživeli potpuni poraz na putu ka zamku Peleš. Nepregledna kolona vozila tiskala se mic po mic jedinim putićem koji spaja Brašov i Bukurešt. KATASTROFA.
Naš odgovor nakon 20ak minuta klackanja bio je dobro, staro polukružno okretanje i povratak u prelepi Brašov. Klinci su imali priliku da vide najdužu kolonu vozila ikada.
Hajde da kažemo da je Brašov zaista bio vredan truda, ali ako me iskreno pitate da sam znao za ovakve puteve i gužve da li bih krenuo, naravno da ne bih. Nema tog Drakule vrednog ovolikog smaranja!
Ovo su neke od najlepših fotki, za ostalo možete konsultovati Vikipediju!
Autor putopisa Dejan Restak
