Debata je verbalni sport sa pobednicima i gubitnicima.
Debate se ne vode da bi se došlo do istine, već ko će izgledati i zvučati bolje. U Platonovoj Grčkoj, sofisti su bili profesionalni debateri. Danas možemo naučiti njihove trikove kako bismo prozreli današnje debatere na javnoj sceni.
Postoji razlika između dijalektike (pojednostavljeno rečeno, u današnjem smislu, znači diskurs. Problemi i protivrečnosti, koji se suočavaju kao antiteze i rezultuju rešenjem ili novim razumevanjem) i debate. Kada sretnete nekoga sa drugačijim stavom nego što je vaš, verovatno ćete se upustiti u debatu. Ali debata je vrsta sporta, sa pobednicima i gubitnicima.
Malo ljudi zaista želi da dođe do istine. Svi mislimo da to želimo, ali kada dođe do suprotstavljenih argumenata, ljudi su previše podložni toj vekovnoj slabosti: sujeti.
Pretpostavite da pijete piće sa prijateljima i vodite prijateljsku debatu o nekoj kontroverznoj temi. Imate svoje mišljenje, imate svoje argumente i protiv nekog drugog ste. Pretpostavite sada da sagovornici izlože sjajan protivprimer i potpuno razbiju vašu poziciju. Kako reagujete? Da li kažete: „Dobro je, možda ste u pravu“, ili još jače zastupate svoje argumente? Platon je tvrdio da su zaista retki oni kojima je stalo do istine, većini je stalo samo do pobede.
U filozofiji postoji razlika između dijalektike i debate. Dijalektika podrazumeva razgovor dvoje ljudi sa suprotnim stavovima koji raspravljaju o tome koja je pozicija najbolja. Njihova briga je šta je ispravno, a dijalektika se obično rešava nekom vrstom kompromisa ili sinergije koja dovodi do poboljšanja bilo koje pozicije.
Debata je, međutim, vrsta sporta. I, kao i kod većine sportova, mora postojati pobednik ili gubitnik. Kao i u sportu, možete trenirati da biste postali bolji u debatama. Možete naučiti trikove kako bi vaš protivnik izgledao blesavo ili njegovi argumenti izgledali slabi.
Upravo zbog toga je Platon smatrao da su debate veoma glupe, opasne stvari.
Sofizam i sujeta
Ako nekoga nazivate sofistom, u stvari ga nazivate šarlatanom. Sofista je neko ko dobro govori, može da zaludi gomilu i može da vas nadmudri, ali ga istina ne zanima. Ako političare nazivate sofistima, kažete im da im je stalo samo do glasova i da im nedostaju bilo kakvi značajni principi. A razlog zašto je „sofista“ postao tako pogrdan termin, zasluga je Platona.
U Platonovoj Grčkoj, sofisti su bili neka vrsta filozofa, ali ih je najviše zanimala umetnost retorike i ubeđivanja. Oni su se bavili debatom, a ne dijalektikom. Sofisti su ponekad zgrtali gomile novca tako što su obučavali druge velikoj umetnosti pobede u debati. Naučili bi ambiciozne političare, decu iz plemićkih porodica ili bilo koga ko ima dovoljno novca da ih plate kako bi ih naučili kako da namagarče sagovornika. Naučili su ih kako da privuku publiku na svoju stranu i kako da izgledaju samouvereno dok to rade.
Sofisti majstori izvrtanja reči
Poznati aforizam Protagore iz Abdere, jednog od najpoznatijih sofista, glasi: „Čovek je mera svih stvari, pri čemu svaki čovek ima svoju posebnu istinu“. Takođe: „Čovek je mera svih stvari, one koje postoje da postoje i one koje ne postoje da ne postoje“.
Po Platonovom objašnjenju to bi značilo: „Onome kome je zima i vetar mu je hladan, a onome kome nije zima, naprotiv, ni vetar nije hladan“. Ili „za jednog je flaša poluprazna, a za drugog polupuna“. To je to izvrtanje reči koje spominju Sokrat i Platon, a posle njih i Aristotel u svom Traktatu.
Toma Akvinski je za sofiste rekao: „Oni izgledaju mudro, ali ipak to nisu“.
Platon je, dakle, tvrdio da se sofisti (i uopšte umetnost debate) bave samo popularnim mišljenjem. Govorili su ono što su znali da će usrećiti publiku, a njihovi „principi“ su uvek, upadljivo, usklađivani sa onima koji ih slušaju. Poviće se uvek na stanu na koju vetar duva. Za sofiste, ispravno i pogrešno nije toliko važno koliko navijanje ili zabava.
Eristička veština
Sofisti nisu samo majstori retorike (uverljivog govora) već i eristike („eris“ znači stvaranje problema ili borba). Eristika je spremnost osobe da upotrebi sve trikove koje može kako bi pobedila u debati. Kao što filozof Džon Gilbert kaže, „Eristički govornik koristi dvosmislenosti i zablude i spreman je da odluta u irelevantnost ako veruje da će to poslužiti njegovom cilju.“ Ukratko, erističko znači tretirati debatu kao sport, a ne kao filozofsku potragu. Evo tri primera eristike:
Upotreba lažnih dilema. Dobar debater će pokušati da boksuje protivnika tako što će definisati opseg prihvatljivih pozicija. Da bi to uradili, često će predstaviti dve ili nekoliko opcija kao jedine opcije. Na primer, u debati o klimatskim promenama, sofista bi mogao da tvrdi: „Moramo sada da zaustavimo sve industrijske aktivnosti ili se suočimo sa izvesnim izumiranjem“. Ovo eliminiše čitav spektar nijansi i mera ublažavanja.
Ad hominem napadi. Ponekad bi napad na osobu zapravo mogao biti filozofski opravdan, ali se često koristi da odvrati ili umanji argumente protivnika. Ipak, češće se koristi za jeftino podsmevanje. Na primer, u debati o ekonomskoj politici, erista bi mogao da kaže: „Pa, ja na primer ne bih prihvatio ekonomske savete od nekoga ko kupuje odeću u samoposluzi“.
Pogrešno usmerenje. Ovo je već vekovima omiljena taktika političara. Kada im se postavi nezgodno pitanje ili predstavi dobar argument, sofista će odgovoriti na srodno ili suptilno drugačije pitanje. Recimo da je političar upitan o padu postignuća dece u školi. Eristički odgovor bi bio: „Uložili smo više nego bilo ko drugi u škole i zaposlili 30 odsto više nastavnika“. Ali ovo svakako ne doprinosi rešavanju problema opadanja školskih rezultata.
Žestoki obračuni u noćnim debatama
Pitanje sofizma je dobilo novi značaj u doba društvenih medija, onlajn video-snimaka i podkasta. Na primer, u junu ove godine, Džo Rogan je ponudio 100.000 dolara lekaru i naučniku za vakcine, Piteru Hotezu, da se pojavi u njegovom podkastu kako bi raspravljao o čuvenom poricanju vakcine sa Robertom F. Kenedijem Mlađim. Hotezu je odbio ponudi, a društvene mreže su se zapalile.
Želja da se otkrije istina ili zabavi publika?
Kada imate podkast koji prati deset miliona slušalaca, verovatno se ne bavite najboljim argumentima ili otkrivanjem istine. Vaš prioritet je zabava. Robert F. Kenedi Mlađi je talentovan i iskusan sofista. Nikada neće pogrešiti i nikada neće izgubiti, jer zna sve erističke trikove. On može da izvrda, uplete se i provuče kroz sve nauke i činjenice koje Hotez može da predstavi. On će plivati u velikom bazenu ad hominem napada, lažnih dilema i pogrešnog usmeravanja. I većina slušalaca neće biti ništa mudrija.
Malo ljudi zapravo brine o istini; oni su ovde zbog spektakla.
