Učili su me kako da radim psihoterapiju.

Već tokom učenja sam shvatila da je to pipkava rabota.

Danijela Stojanović, klinički psiholog i psihoterapeut, PS Kontrapunkt

Kada sam počela da je radim, iznenadila sam se slojevitošću ljudske duše.

U radu pođeš od same površine. Tu je ono najvidljivije, ono čega je i klijent svestan.

Nakon toga polako napredujete ka dubljim slojevima. Na ovom putovanju nailazite na predele i pejzaže koje ni najživlja mašta ne može da zamisli.

U nekim mestima zastanete, pošto su zatamnjena. Ne vidi se dobro. Zato polako osvetljavate to mesto. Ne suviše naglo, jer nije bez razloga zatamnjeno. Mrak je potreban jer u njemu žive neizrecivi strahovi, neizdrživa sramota, tihi očaj.

To može biti previše, zbog toga je potrebna postepenost. A zbog toga je tu i terapeut, da klijent ne bude sam na tom mestu.

Sa mnogima sam bila na takvim mestima. Stajali bismo tamo, i osećali da su to posebni, svečani trenuci.

Zahvalna sam svojim klijentima što su imali dovoljno poverenja u mene da me povedu na ova putovanja.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.