Možda najuočljiviji period u životu čoveka po pojavi konflikata je period adolescencije, takozvana, “adolescentska kriza”.

Konflikti koji se javljaju u ovom periodu imaju svoju ulogu u razvoju identiteta mlade osobe.

Danijela Stojanović, klinički psiholog i psihoterapeut, PS Kontrapunkt

U periodu detinjstva, osnova na kojoj se dete uči kako da organizuje svoje lično iskustvo i da se njime služi u interakciji sa drugima je porodično polje.

Dete bez nekih većih preispitivanja usvaja mišljenja, stavove roditelja i porodice, pa na taj način i formira sliku i doživljaj sebe.

U adolescenciji mlada osoba počinje da usvaja senzorna iskustva na nov način – počinje da doživljava vid, sluh, miris i dodir u većoj meri kao svoje i počinje da preuzima vlast nad sopstvenim iskustvom.

Dok dete doživljava kao objektivnu stvarnost naviknute i neispitane percepcije, tokom adolescencije iskustveno polje se diferencira i širi, adolescent počinje da stvara sopstveno gledište, postaje svestan da njegovi opažaji ne moraju uvek da se podudaraju sa porodičnom realnošću, počinje da “gleda stvari sopstvenim očima”. Ova pojava vlastite perspektive koja otkriva sopstveni svet sa više detalja, postavlja osnovu za pojačanu svesnost o unutrašnjem životu koja će se razviti kako napreduje adolescencija.

Photo by Clarisse Meyer on Unsplash

Ovo se često odvija kroz konflikte, pa se može reći da su oni u tom smislu korisni, jer omogućavaju mladoj osobi da postane svesnija toga šta su njene potrebe, a šta ne, da jasnije počne da razlikuje “ja” od “oni”.

Tako dobija šansu da postane svesna svojih otuđenih potreba i delova ličnosti, kao i da ih integriše, poveže, da počne da teži aktualizaciji sebe, a ne koncepta koji ima o sebi.

Međutim, adolescent je često previše kritičan prema stavovima, merilima, načinima ponašanja i mišljenja roditelja, a nekritički prihvata nove koje dolaze od strane vršnjaka.

Psihoterapija mu može pomoći da ne ode ni u jednu krajnost, već da nađe ono što njemu odgovara, tako što će mu omogućiti da razgradi, složi i ponovo sastavi ono što je bez preispitivanja usvojio u oblik koji je za njega najkorisniji.

Photo by Adam Birkett on Unsplash

Kroz njih postajemo svesniji toga šta je ono što predstavlja nase “ja”, odnosno, postavljamo granice svoje ličnosti.

Zato je dobro znati kako ih rešavati, kada su od koristi, a kada ne, pogotovo u periodima kao što je adolescencija kada su učestali i kada postoji mogućnost da se ode u krajnost.

Konflikti koji ne doprinose osvešćivanju granica i boljem postavljanju odnosa sa drugima nisu konstruktivni, a često vode samo ka pogoršanju odnosa sa okolinom i deluju iscrpljujuće.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.