Možda najuočljiviji period u životu čoveka po pojavi konflikata je period adolescencije, takozvana, “adolescentska kriza”.

Konflikti koji se javljaju u ovom periodu imaju svoju ulogu u razvoju identiteta mlade osobe.

U periodu detinjstva, osnova na kojoj se dete uči kako da organizuje svoje lično iskustvo i da se njime služi u interakciji sa drugima je porodično polje.

Dete bez nekih većih preispitivanja usvaja mišljenja, stavove roditelja i porodice, pa na taj način i formira sliku i doživljaj sebe.

Pročitajte i ovo: Kraj ljubavne veze – praktični saveti kako da ponovo stanete na svoje noge

U adolescenciji mlada osoba počinje da usvaja senzorna iskustva na nov način – počinje da doživljava vid, sluh, miris i dodir u većoj meri kao svoje i počinje da preuzima vlast nad sopstvenim iskustvom.

Pročitajte i ovo: LJUBAVNICA – Žena koja je sebi na drugom mestu

Dok dete doživljava kao objektivnu stvarnost naviknute i neispitane percepcije, tokom adolescencije iskustveno polje se diferencira i širi, adolescent počinje da stvara sopstveno gledište, postaje svestan da njegovi opažaji ne moraju uvek da se podudaraju sa porodičnom realnošću, počinje da “gleda stvari sopstvenim očima”.

Pročitajte i ovo: BOMBSHELL – Kanibalizam kroz psihičko ranjavanje ili šta se skriva iza narcisoidnog poremećaja ličnosti

Ova pojava vlastite perspektive koja otkriva sopstveni svet sa više detalja, postavlja osnovu za pojačanu svesnost o unutrašnjem životu koja će se razviti kako napreduje adolescencija.

Ovo se često odvija kroz konflikte, pa se može reći da su oni u tom smislu korisni, jer omogućavaju mladoj osobi da postane svesnija toga šta su njene potrebe, a šta ne, da jasnije počne da razlikuje “ja” od “oni”.

Pročitajte i ovo: Šta da radite ako vam ljubav nije uzvraćena?!

Tako dobija šansu da postane svesna svojih otuđenih potreba i delova ličnosti, kao i da ih integriše, poveže, da počne da teži aktualizaciji sebe, a ne koncepta koji ima o sebi.

Međutim, adolescent je često previše kritičan prema stavovima, merilima, načinima ponašanja i mišljenja roditelja, a nekritički prihvata nove koje dolaze od strane vršnjaka.

Pročitajte i ovo: Sagorevanje seksualne želje kod muškarca

Psihoterapija mu može pomoći da ne ode ni u jednu krajnost, već da nađe ono što njemu odgovara, tako što će mu omogućiti da razgradi, složi i ponovo sastavi ono što je bez preispitivanja usvojio u oblik koji je za njega najkorisniji.

Kroz njih postajemo svesniji toga šta je ono što predstavlja nase “ja”, odnosno, postavljamo granice svoje ličnosti.

Pročitajte i ovo: Šta se krije iza osećaja beznačajnosti, neadekvatnosti i beznađa

Zato je dobro znati kako ih rešavati, kada su od koristi, a kada ne, pogotovo u periodima kao što je adolescencija kada su učestali i kada postoji mogućnost da se ode u krajnost.

Konflikti koji ne doprinose osvešćivanju granica i boljem postavljanju odnosa sa drugima nisu konstruktivni, a često vode samo ka pogoršanju odnosa sa okolinom i deluju iscrpljujuće.