Kada se dvoje ljudi zavole, njihova želja je uglavnom da se ta ljubavna priča nikada ne završi, da traje zauvek.

Naravno, ništa ne traje zauvek i veze se završavaju – bilo rastankom ili smrću jednog od partnera. Smrt je, naravno, izvesna, i ne možemo je izbeći, ali se postavlja pitanje da li možemo i da li je dobro da izbegnemo rastanak po svaku cenu.

Danijela Stojanović, klinički psiholog i psihoterapeut, PS Kontrapunkt

Rastanak dvoje ljudi nije sam po sebi loš. Nije dobro rastajati se ako ljubavi još uvek ima i ako postoje načini da se prevaziđu razmimoilaženja. U tom slučaju je dobro preduzeti razne korake u cilju premošćavanja udaljenosti i jaza koji je nastao.

Međutim, u nekim slučajevima je rastanak nešto najbolje što dvoje ljudi može učiniti za svoj ljudski odnos. Rastanak može predstavljati i korak napred u razvoju oba partnera.


Pročitajte i ovo: Muškarci nikad ne prebole raskid



Pročitajte i ovo: Strah od intimnosti


Kako će se odvijati završavanje nekog odnosa zavisi od njegovog kvaliteta. Koliko je bio kvalitetan početak odnosa, toliko bi mogao da bude kvalitetan i kraj odnosa.

Zreli odnosi počinju iz namere bar jednog partnera da se razvijaju kroz uzajamni odnos, dok nezreli imaju nameru da održe određeno stanje koje su proglasili za idealno, ili makar dovoljno dobro. Ovo nikako ne treba pomešati sa uslovljavanjem ljubavi, sa očekivanjem da se partner promeni zbog toga što ga volimo i što smo spremni da mu “pomognemo” da se promeni.

Suština je da smo mi spremni da sazrevamo kroz taj odnos, bez obzira na to da li partner želi da se razvija. Naravno, može biti od koristi da izaberemo partnera koji, takođe, želi da se razvija, ali ovo nikako ne treba mešati sa situacijom u kojoj mi smatramo da neko treba da se menja, zato što  ‘očigledno’ ima neki problem. Ljubav nije psihoterapija.


Pročitajte i ovo: Postoje li slobodne veze?


Takođe, ne treba mešati obostranu želju za razvojem sa situacijom u kojoj nam neko signalizira da želi da se razvija zato da bi nam se predstavio u boljem svetlu.

Kada se partneri razvijaju tokom godina, dešavaju se neke interesantne stvari.

Photo by Seth Reese on Unsplash

Najinteresantnije je kada ljudi menjaju svoj karakter. Ako je veza počala sa namerom stagnacije, promena karaktera jednog ili oba partnera  ruši psihološki ugovor sa početka veze – da partneri ostanu takvi kakvi jesu. Međutim, ako je početna namera dinamična, tj. ukoliko bar jedan partner želi da se razvija, onda su promene karaktera potpuno u skladu sa tim.


Pročitajte i ovo: Primer karmičkog ljubavnog odnosa


Udaljavanje partnera može biti i dobro i loše. Dobro je kada je izraz njihove težnje za samostalnošću, a loše je kad je posledica nedostatka kontakta izmedju njih. U prvom slučaju udaljavanje se ciklično smenjuje sa zbližavanjem, i to su normalne faze odnosa. U drugom slučaju udaljavanje je uvod u krizu odnosa.

Photo by Ryan Brisco on Unsplash

Udaljavanje se manifestuje (kada je kriza u pitanju) bilo kao prekid ili slabljenje komunikacije, bilo kao neproduktivna komunikacija, bilo kao nemogućnost partnera da izađu jedno drugome u susret.


Pročitajte i ovo: Male stvari dovode do velikih posledica


Ako su partneri ušli u odnos sa namerom da se razvijaju, verovatno će se to odraziti na njihov raskid, tj. želeće onom drugom sve najbolje i tako ce se i ponašati.

U drugom slučaju moguće su razne vrste smicalica, počevši od emocionalnog ucenjivanja, optuživanja za propast odnosa, i uopšte za sve i svašta, pa do ozbiljnijih stvari kao što je manipulacija zajedničkom decom, zajedničkom imovinom, prijateljima, rodbinom, itd.

Photo by Priscilla Du Preez on Unsplash

Međutim, bez obzira na to kako je veza počela, kada dođe do krize, može se mnogo toga uraditi, bilo da se ta kriza prevaziđe, ili bar da se odnos raskine na dobar način.


Pročitajte i ovo: A sto puta sam mu rekla, a on i dalje nastavlja po starom


Uradite sledeće ukoliko imate neku problematičnu situaciju u svom partnerskom odnosu:

Zamislite da se nalazite u pozorištu i da se na pozorišnim daskama odvija scena koja je tipična za tu situaciju. Vi se nalazite u publici i posmatrate tu scenu. Vidite kako se ponašaju glumci koji igraju vašeg partnera i vas. Kako govore, kako se kreću. “Razvijte” ovu scenu i pratite kako se osećate. Da li je predstava koju gledate tragedija, komedija, vodvilj? Kako vam se sviđa gluma, scenografija? Da li biste režiseru ili glumcima dali neku sugestiju? Da li na kraju scene aplaudirate, zviždite ili ravnodušno napuštate pozorište? Kada završite, vidite kako se osećate i šta sada mislite o svom problemu između vas i partnera.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.