Osnovna težnja kojom se rukovodimo u svakodnevnom životu je težnja ka ravnoteži. Ova ravnoteža nam omogućava osećanje mira i sigurnosti.
Tokom života, međutim, često se suočavamo sa situacijama koje remete našu ravnotežu. Stalne promene, kako na spoljašnjem, tako i na unutrašnjem planu, stvaraju potrebu za stalnim prilagođavanjem.
Da bismo se razvijali kao ličnosti dobro je da pratimo sebe, svoje potrebe za promenom, da donosimo nove odluke.
Pročitajte i ovo: Obrazac žrtve kao beg od ljubavi
I spoljašnje promene, ako ih shvatimo kao deo neprekidnih životnih promena, a ne kao surove šale nepravedne sudbine i ma koliko bile “negativne”, mogu poslužiti našem sazrevanju.
Postajemo svesni toga da ništa ne možemo u potpunosti kontrolisati, a i da nema potrebe za tim.
Sam život čine stalne promene i naše stalno prilagođavanje tim promenama. Ravnoteža, narušavanje ravnoteže, nova ravnoteža, pa onda njeno narušavanje. Stalna smena ravnoteže i neravnoteže.
Pročitajte i ovo: Na kakve muškarce su slabe jake žene?!
Kada je poremećen naš uobičajeni način funkcionisanja, a novi još nije ustanovljen, dolazi do krize i osećanja uznemirenosti.
Ovo osećanje nije prijatno i stimuliše nas na nalaženje novih rešenja. Važno je uvideti svrhu nalaženja novih rešenja.
Ukoliko pokušavamo da ih nađemo da bismo zadržali dotadašnji način života ili da bismo “bili kao i pre” (psihoterapeut ovo dosta često čuje od svojih klijenata koji mu se obraćaju za pomoć u svojim kriznim situacijama), velika je verovatnoća da ćemo podleći nekom maladaptivnom obliku ponašanja (npr. gubitak bliske osobe, gubitak posla, ulazak u klimaks, penzionisanje i slično, mogu dovesti do pojave alkoholizma, preteranog trošenja novca na održavanje spoljašnjeg mladalačkog izgleda, itd.).
Pročitajte i ovo: Da li je zavisnost odgovor na traumu? Najviše nas boli ono što nismo mogli da promenimo!
Do ovoga dolazi zbog težnje ka nemogućem.
Naš život je u značajnoj meri određen uverenjima koja imamo. Ta uverenja nam često nisu od koristi, a držimo ih se jer smo na neki način navikli na njih. Dovoljno je da odlučimo da ih promenimo i da nam život postane ugodniji. Da bismo videli koja su to uverenja, možemo najpre da vidimo čime nismo zadovoljni u svom životu i da onda preispitamo način na koji razmišljamo o tome.
Pročitajte i ovo: Kako da popravimo narušeni odnos
Često težimo ka održavanju prethodne situacije. Izgleda da preteže potreba ka starom i poznatom zbog naše potrebe za sigurnošću. Pored toga, čini se da postoji jedan deo naše ličnosti koji oseća da je nekada u prošlosti postojao “onaj pravi svet, onaj pravi život”.
Ovaj pravi život postoji i u sadašnjem tenutku, ali mi nismo u sadašnjem trenutku, pa ga zato nismo ni svesni. To ne znači da smo nekada bili svesniji sadašnjeg trenutka, nego nam se život sam otkrivao na momente.
Pročitajte i ovo: Tajna seksualne želje u dugim vezama
Zašto je to “prestao da čini”?
Možda zato što je došlo vreme da sami krenemo ka njemu i ka svesnosti sadašnjeg trenutka. Tako ćemo doći do jednog sasvim novog kvaliteta, do našeg namernog, promišljenog ulaska u život. Time preuzimamo odgovornost za svoje iskustvo života.
