U svom psihosocijalnom razvoju prva faza kroz koju prolazimo i koja počinje po rođenju je faza sticanja osećanja osnovnog poverenja.

Ukoliko roditelji zadovoljavaju naše psihofizičke potrebe u tom periodu, stvaraju se dobre osnove da tokom života znamo da možemo verovati svetu.

Danijela Stojanović, klinički psiholog i psihoterapeut, PS Kontrapunkt
Danijela Stojanović, klinički psiholog i psihoterapeut, PS Kontrapunkt

Sigurnost i poverenje koje tada osetimo omogućavaju nam da stvaramo zadovoljavajuće interpersonalne odnose.

Kroz sticanje osećanja sigurnosti i poverenja u roditelje, dete se emocionalno vezuje za njih.

Prvi doživljaj sebe imamo na osnovu toga kako se roditelji odnose prema nama, pa je sa ovime povezano i sticanje osećanja vrednosti. Osećaj sebe izgrađujemo na osnovu odnosa koji imamo sa značajnim drugim osobama.

Nakon ovoga moguća je druga faza psihosocijalnog razvoja – pojava osećanja stida.

Pošto je izgradilo osećanje sigurnosti i poverenja, dete se odvažuje da počne da istražuje svet.

To znači da se upušta u nove situacije, u nove kontakte. Počinje da se približava i nepoznatim ljudima. U ovom periodu osećaj sebe izgrađujemo i na osnovu odnosa sa nepoznatim ljudima. Kada oni pokazuju da nas ne prihvataju, mi osećamo stid, kao i kada pokazuju svoje prihvatanje na način koji ne razumemo.

mask-1027233_1280

Osećanje stida koje dete počinje tada da oseća je zdravo. Potrebno mu je da postavi granice – ima potrebe koje traže zadovoljenje, ali postoje određena ograničenja. Kroz neuspehe i greške, prilikom kojih oseća stid, dete shvata ova ograničenja. Stid nam je od koristi u ovom periodu jer nam pomaže da formiramo jasniju strukturu sveta, da naučimo kako da što bolje zadovoljimo svoje potrebe, ostvarimo želje i ciljeve .

U ovoj situaciji se javlja strah od socijalnih kontakata. Čovek je socijalno biće i socijalni kontakti su mu potrebni da bi preživeo. Ukoliko stidljivo dete postane stidljivi čovek, može imati probleme na profesionalnom, ljubavnom, društvenom planu, što vodi osećanju usamljenosti i depresiji. Zato je bitno prepoznati kada stid nije zdrav i koristan. Onda se detetu može pomoći da ga prevaziđe.

mask-1027228_1280

Ako smo roditelji, dobro je da znamo da su problemi koje primećujemo kod svoje dece često odraz naših sopstvenih emocionalnih ožiljaka. Jedini način da pomognemo svojoj deci je da budemo svesni toga i da iscelimo ove ožiljke.

Ako nam je stidljivost važan problem u ovom periodu, to znači da je posledica nedovršenih poslova iz detinjstva, da su verovatno naši roditelji bežali od osećanja stida, pa smo i mi naučili da to radimo. Rešenje je da naučimo kako da dozvolimo sebi da budemo sa osećanjem stida.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.