Postoje neke dobre definicije dosade kao osećanja koje se javlja kada ne možemo da zadovoljimo ni jednu svoju potrebu ili želju, jer je situacija takva. Kada osećamo dosadu, time se pokrenemo da preduzmemo nešto i napustimo ovu situaciju.
Problematičnom nam čini situaciju to što nekoj svojoj želji dajemo prioritet, ona nam je “glavna” želja. Ključ za našu sreću je njeno ostvarenje.
U poređenju sa njom sve ostalo što možemo učiniti za sebe nam se čini nevažnim.
Rečnikom geštalt terapije, ona nam je figura, a sve ostalo pozadina. Zato pokušavamo da nađemo načine da promenimo situaciju u svoju korist.
Ali šta kad je očito da situaciju ne možemo promeniti, bilo trenutno, ili čak, najverovatnije, nikad?
Možda zvuči čudno, ali lakše je kad uvidimo da neku svoju želju ne možemo nikako i nikada ostvariti. Onda nam je teško, ali možemo da se pomirimo sa time. Kada ne možemo da promenimo situaciju i ne želimo da se pomirimo sa time, frustracija postaje izraženija.
Šta možemo učiniti u ovakvim situacijama?
Svako od nas ima u svom životu nešto povodom čega ne može ništa da uradi. Ako smo iskreni prema sebi, možemo da uvidimo šta je to u našem životu povodom čega ne možemo da preduzmemo ništa. Tek kada to utvrdimo, dozvolićemo sebi da jednostavno budemo sa tim neprijatnim osećanjem, i to upravo zato što nam je jasno da ne možemo da uradimo ništa da sebi olakšamo.
Ako možemo da preduzmemo neku akciju i ostvarimo ono što želimo, možemo to i učiniti. Ono što nam može teško pasti je nemogućnost da se želja odmah ostvari. Ostvarenje želje je posledica nečega što sada preduzimamo, ili ne preduzimamo. Ono je samo posledica. Uzrok je ono što sada dešavamo sebi. Svesnost o vlastitim potrebama i željama nam omogućava da činimo upravo ono što će za posledicu imati ostvarenje želje.
Kada u svakom trenutku činimo najbolje sto možemo, shvatamo da je besmisleno pokretati nešto na silu, kao što je besmisleno i da pokušavamo da zaustavimo nešto što je već pokrenuto.
