Kod socijalno izbegavajućeg ponašanja, socijalnih fobija, osoba je svesna određenih delova svog pravog “ja”, ali ne doživljava ih dovoljno vrednim da bi ih prikazala u javnosti.

Svako od nas, inače, ima neko svoje javno “ja”, fasadu, koja se manje ili više razlikuje od privatnog i pravog “ja”. Fasada služi tome da u javnosti ne prikažemo neki aspekt sebe, ali ne zbog toga što on nije dovoljno vredan, nego, jednostavno, zato što to nije prikladno trenutku, nije taktično, ili zato što želimo da zaštitimo neki ranjivi deo sebe.

Danijela Stojanović, klinički psiholog i psihoterapeut, PS Kontrapunkt

Pročitajte i ovo: Koje kvalitete ima pravi zavodnik?


Međutim, kada nam nije prihvatljiv neki aspekt našeg pravog “ja”, mi odlučujemo da u tom aspektu sagledavamo sebe iz ugla javnog „ja“. Drugim rečima, sebe doživljavamo onako kako se i predstavljamo drugima.

Svako od nas u nekim aspektima sagledava sebe na ovakav način. U emocionalnom smislu, ti delovi javnog „ja“, koji dobijaju ulogu da zamene neki deo pravog “ja”, postaju veoma značajni, jer im osoba posvećuje posebnu pažnju. Oni joj više ne služe samo zato da bi bila ljubazna i ostvarila određene svesno postavljne ciljeve, nego, pre svega, da bi izbegla svesnost o nekom aspektu pravog „ja“. Dakle, fasadu koristimo i da bismo prikrili neki aspekt pravog „ja“.


Pročitajte i ovo: Perfekcionizam – glad za prihvaćenošću i ljubavlju


Osoba sa socijalno izbegavajućim ponašanjem radi, naizgled, to isto. Sakriva neki deo sebe, ne zbog toga što ona sama smatra da nije dovoljno vredna, već bi to smatrali drugi ljudi (autoriteti, nepoznati ljudi ili određena grupa) i zbog toga bi je odbacili.


Pročitajte i ovo: Udaljavanje i raskid partnerskog odnosa


Međutim, ovde se, zapravo, radi o projekciji. Osoba sama sebe prezire, ali toga nije svesna, pa to projektuje na druge ljude.

Osobe sa socijalno izbegavajućim ponašanjem čak često misle da imaju veoma dobro mišljenje o sebi. Dakle, dok većina drugih ljudi koristi fasadu da bi prikrila neki aspekt svog pravog “ja”, kod socijalne fobije se fasada koristi da bi se prikrio onaj aspekt ličnosti koji ne prihvata pravo “ja”, koji prezire i odbacuje samoga sebe.


Pročitajte i ovo: Strah od intimnosti


Osobi nije neprihvatljivo to što je takva kakva je, nego upravo to što ne prihvata sebe takvu kakva je.

Ova razlika se ne odnosi samo na upotrebu fasade, nego i na odbrambene mehanizme, kao što je projekcija.

Dok mnogi ljudi projektuje neki deo svog pravog “ja”, pa onda preziru ljude koji imaju upravo te osobine kojih nisu svesni kod sebe, kod socijalne fobije ljudi ne projektuju određene karakterne crte, nego svoj odnos prema njima.


Pročitajte i ovo: Primer karmičkog ljubavnog odnosa


Oni ne smatraju da su drugi ljudi inferiorni iz određenog razloga, nego smatraju da drugi ljudi njih doživljavaju inferiornima, odnosno, da bi ih tako doživeli kada bi pokazali svoje pravo “ja”. Zato se uporno drže svog javnog “ja”, svoje fasade.

Dakle, ovde je ključni problem postati svestan svog pravog odnosa prema sebi, osvestiti samoprezir. Ukoliko se ovaj odnos ne promeni, samo učenje socijalnih veština može da pomogne, ali ne bitno.


Pročitajte i ovo: Postoje li slobodne veze?


Dobro rešenje je kombinacija individualne i grupne psihoterapije, ali problem je što oni koji imaju socijalno izbegavajuće ponašanje izbegavaju i grupnu terapiju.